Ovako sagovornici Danasa ocenjuju aktuelno stanje javnog diskursa i sve češći linč novinara oličen u poslednjem otvorenom pismu (bivšeg) ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.
Nakon serije saopštenja u kojima Ministarstvo kulture i informisanja relativizuje huliganske napade ne izložbu stripa u Zemunu, Vukosavljević je, i nakon što mu je istekao mandat ministra, nastavio sa iznošenjem direktnih uvreda na račun onih medija koji su kiritkovali rad nadležnih organa.
Vukosavljević je u pismu istakao da „bestidni napadi NIN-a i Vremena iznuđuju javni odgovor“ od njega lično zato što ga povezuju sa nacizmom. On je naglasio da je to „sunovrat novinarske profesije“ i „široko prezren profesionalni pogled na svet“, upućujući niz uvreda novinarima i urednicima ovih medija.
Pre Vukosavljevića, otvorene obračune sa medijima poveli su i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar prosvete Mladen Šarčević, ministar rada i socijalne politike Zoran Đorđević…
Dok se Lončar na sednicama kriznog štaba u više navrata raspravljao sa novinarima o svakom ozbiljnom pitanju u jeku pandemije kovida 19, optuživao je one koji istražuju i pitaju u interesu građana da žele da „ruše sistem“.
Šarčević je svoju „bitku“ protiv novinara vodio nešto ranije, u februaru ove godine, kada je odbijao da odgovori na pitanja o razrešenju dekana niških fakulteta. Guranje mikrofona novinara, povišen ton u obraćanju i pretnja „da neće dobiti odgovor nikad više“ bili su stil ministra prosvete u ovom obraćanju medijima.
Nešto „diskretniji“ u uvredama medijima bio je ministar rada Zoran Đorđević koji je „samo“ lajkovao na društvenim mrežama objave Željka Mitrovića, vlasnika televizije Pink, u kojima vređa novinarku N1 Žaklinu Tatalović.
Među novinarima koji su bili na meti, ovog puta ministra kulture i informisanja, našli su se imenom Teofil Pančić, Filip Švarm, Sandra Petrušić i Milan Ćulibrk, koje je Vukosavljević „počastio“ brojnim uvredama.
Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme, u razgovor za Danas okarakterisao je pismo kao „primitivan, vulgaran, šovinistički pamflet“, čija je uloga da preusmeri pažnju javnosti sa „sramotnih“ saopštenja ministarstva kulture povodom nasilja na izložbi stripa.
– Takvih obračuna dugo nije bilo, čak i kod nas. To nam nešto govori o stanju svijesti i bahatosti, naglasio je Švarm.
On ističe i da je Vukosavljević na ovaj način pokušao da se održi na vlasti, stapajući se u način obraćanja koji je uspostavio režim Srpske napredne stranke.
– Vukosavljević je deo struje u okviru ove vlasti koja podilazi najprimitivnijim nagonima ovog društva, u maniru Gebelsa. To nam pokazuje da smo ušli u duboku krizu, živimo u ekspres loncu od države koji ključa i nema izduvni ventil. Tu ljudi poput Vukosavljevića žele da dokažu svoju lojalnost progonom svakog ko misli drugačije – umetnika, novinara, medija – zaključio je Švarm.
Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN, zaključuje da je „srećna“ ona zemlja u kojoj ministru informisanja najveće probleme zadaju NIN i Vreme.
– U zemlji u kojoj se na nacionalnoj frekvenciji poziva na ubistvo političkih neistomišljenika a naslovne strane tabloida svakoga dana sadrže najgnusnije psovke, ne iznenađuje ni ovakav ton jednog ministra – on je sam o sebi sve rekao“, naglašava Ćulibrk. On ističe i da je većini ovih ministara sada kasno za bilo kakve pokušaje dodvoravanja. Uzroke ovakvog diskursa Ćulibrk vidi u njihovoj želji da se skrene pažnju javnosti sa važnijih tema.
– Svi oni koriste jednu istu mantru – na svako smisleno i ozbiljno pitanje koje može da dovede u pitanje njihov rad, odgovaraju optužbama da je neko lažov, strani plaćenik, špijun, mrzitelj svega. Poenta je da se svi problemi gurnu u drugi plan i da se ne razgovara o važnim pitanjima, smatra Ćulibrk.
Kulturolog Ratko Božović u razgovoru za naš list podseća da obraćanja ministara uglavnom slede posle nastupa predsednika države Aleksandra Vučića i da u najvećoj meri samo imitiraju diskurs „vođe“.
– Vučić njima daje znak, kao kada trkači startuju na cilju, oni se takmiče među sobom za naklonost vođe. Vučić je utabao stazu mržnje i netrpeljivosti, netolerancije prema svim neistomišljenicima, ta staza je došla od radikalskog nerazumevanja sveta, a onda je pelcovao svoje privrženike da ga slede na toj stazi. Oni se sada takmiče ko će žešće da udari i ostvari očekivanja vođe, naglasio je Božović.
„Ljudi sa mišljenjem se gaze“
Ljudi poput pomenutih ministara na političkoj sceni, ocenjuje Ratko Božović, podstiču ekstremizam i isključivost i pokazuju da je izgubljena mera u pravima, dužnostima i odgovornostima kojih funkcioneri treba da se drže.
– Vidim jednu anomiju, bolest društva i patologiju u načinu na koji se ljudi sa razlikom I mišljenjem gaze. To je proizvod haosa, bezakonja i nasilja koje ovaj režim sprovodi, zaključio je Božović.
Bivši ministri nisu bili pošteni ni korektni prema ljudima oko sebe, naprotiv, bili su nabusiti, drski, nisu uvažavali nikoga osim gospodara. A gospodar ih je pustio niz vodu pošto je našao bolje sluge. Prethodno su izvređali i prevarili koga su mogli. Neka se zatvore u neku keliju i razmisle koga su sve povredili i zašto. I neka se izvine gde mogu. Dok mogu.
Potrošeni botovi. Da li imaju snagu da javnosti i nedužnima koje su napadali, obezvređivali, ignorisali kažu neku lepu reč -ne verujem.
Ego šljakao; zaigrali se, zaboravili da su ljudi. Ponela ih vlast. Slabići.
Ljudi bez kućnog vaspitanja,moralno zapušteni. Gori od vlasti kojoj su podilazili. Dno dna.
Bezosećajni, čipovani primerci bivših ljudi. Ne trpe istinu, različita mišljenja, novinarsku profesiju. Na žalost, jedan od njih je rukovodio resorom informisanja, koji je doživeo apsolutnu kontrolu i sunovrat.
Izvinjenje je minimum minimuma koji je moguće učiniti u ovoj situaciji. Ali… Šteta je već učinjena.
Pratim kulturu. Bivši ministar bio je grub,neotesan i nesposoban. Maltretirao je i mobirao svakoga ko bi mu se suprotstavio. Jedna sebična i vrlo nasilna ličnost. Stalno je igrao neke igre. Uglavnom glupe. Drama queen. Dobro je što mu konačno vidimo leđa.
Vukosavljević kritkovao ljude što dolaze iz Zagreba, a on glumi građanina iako je sa sela. Nije sramota biti sa sela, ali je teška sramota biti fašista.
Ove obavezno procesuirati iz raznoraznih razloga. Da ne misle da su se izvukli.