Od aprila do juna tužilaštva formirala 28 predmeta zbog ugrožavanja sigurnosti novinara, ukupno 42 u ovoj godini

ENGLISH

VJT je izvestilo članove SRG (koju pored VJT, čine predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, tri najveća novinarska udruženja – NUNS, UNS i NDNV, asocijacije medija – ANEM i AOM i predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji), da je u prvoj polovini godine rešeno 11 slučajeva pretnji i napada, od čega je doneto 4 osuđujuće presude. To predstavlja 26,19 odsto ukupnih predmeta, što je na nivou rezultata iz prva 3 meseca ove godine.

U odnosu na isti period 2022. nema odstupanja ni u ukupnom broju prijava – i tada ih je bilo 42. Imajući u vidu da je tokom prošle godine otvoreno ukupno 83 predmeta, dok ih je 2021. bilo 87, trend se nije značajno menjao.

Istovremeno, u poslednje tri godine broj predmeta je vidljivo uvećan u odnosu na period od 2016. do 2020. U tih pet godina bilo je uglavnom oko 60 predmeta godišnje, osim 2017. kada je otvoreno dosta manje slučajeva – 38.

Osuđujuće presude su u prvoj polovini godine donete u slučajevima ugrožavanja sigurnosti Željka Matorčevića, glavnog urednika portala Žig info, Marka Dragoslavića, novinara agencije Fonet, Nikole Stojkovića i Borisa Miljevića sa RTS-a i Milana Šupice iz lista Pančevac.

U odnosu na prva tri meseca 2023, od aprila do juna odbačeno je manje krivičnih prijava – 1 (od januara do marta odbačeno je 3).

U drugom kvartalu je u 2 predmeta doneta službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupa (1 u prva tri meseca ove godine).

Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja od aprila do juna tužilaštvo je podnelo 17 puta, značajno više nego od januara do marta, kada je takvih zahteva bilo 7, što se može objasniti i duplo većim brojem prijava za napade.

Dokazne radnje se u poslednjem kvartalu sprovode u tri predmeta, isto koliko i u prva tri meseca ove godine.

U jednom slučaju lice koje je pretilo nije identifikovano ni posle predistražnog postupka.

Nastavljan je višegodišnji trend da se u najvećem broju slučajeva radi o ugrožavanja bezbednosti putem onlajn pretnji iz člana 138. Krivičnog zakonika.

Statistika novinarskih udruženja nešto drugačija

Novinarska udruženja beleže veći broj različitih vrsta napada i pritisaka na novinare u prvih šest meseci u odnosu na tužilaštvo.

Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je u svojoj bazi napada da je od januara do juna bilo 67 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, jedan više nego u istom periodu 2022, ali gotovo dvostruko više nego 2021.

Između ostalog, UNS je zabeležio da je bilo 20 pritisaka na novinare, 11 fizičkih napada, 13 slučajeva onemogućavanja rada, tri zastrašivanja, jedan napad na imovinu i jedno ugrožavanje privatnosti.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u svojoj bazi beleži 100 napada na novinare do 30. juna ove godine. Struktura napada je drugačija nego kod UNS-a: 6 fizičkih napada, bez napada na imovinu, ali 25 verbalnih pretnji i čak 69 pritisaka.

Razlika u broju zabeleženih „napada na novinare“ koju vode udruženja i one Vrhovnog javnog tužilaštva dolazi od toga što nisu svi napadi prijavljeni tužilaštvu, ali i odatle što udruženje u napade računaju i pritiske na novinare kojima se tužilaštvo ne bavi jer nisu krivična dela predviđena Krivičnim zakonikom Republike Srbije.

Drastična i ponovljena ugrožavanja sigurnosti novinara

SRG je na redovnim tromesečnim sastancima održanim u martu i junu posebno i detaljno razmatrala pojedine drastične slučajeve pretnji i napada na novinare i medije.

Razgovaralo se i o proceni bezbednosti Brankice Stanković, urednice Insajder TV-a, posle uvreda i pretnji koje je dobila od navijača Partizana tokom košarkaške utakmice. Ova novinarka je imala višegodišnju policijsku pratnju nakon što su joj navijači 2009. godine skandirali „otrovna si kao zmija, proći ćeš k’o Ćuruvija“.

Govorilo se i o brojnim pretnjama koautoru emisije „Dobar, loš, zao“ Nenadu Kulačinu, koje je dobio tokom maja. Tužilaštvo je tada otvorilo tri predmeta (jedan zajedno sa drugim koautorom emisije Markom Vidojkovićem). U svim slučajevima je sa Kulačinom obavljen razgovor i podneti su zahtevi za prikupljanje obaveštenja, dok je u jednom slučaju dostavljen predlog Višem sudu u Beogradu za lociranje mesta sa kog se obavljala komunikacija.

Slučaj praćenja glavnog i odgovornog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i menadžerke ovog istraživačkog portala Jelene Vasić je takođe bio jedna od tema koje je SRG razmatrala. U ovom slučaju tužilaštvo postupa urgentno i podnelo je zahtev za prikupljanje obaveštenja.

U vezi sa ponovljenim pretnjama nasiljem koje je novinaru Ivanu Ivanoviću i njegovoj porodici uputio Simo Spasić, podneta je krivična prijava i određen pritvor okrivljenom, a dostavljen je i nalaz veštaka psihijatra.

U slučaju pretnji upućenih redakciji Blica, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postiglo je sporazum sa osumnjičenim o priznanju krivičnog dela, koji bi bio osuđen na kućni zatvor. Sud je, međutim, taj sporazum odbio. Tužilaštvo je nastavilo sa prikupljanjem dokaza.

Još uvek nisu identifikovana lica koja su prošle godine pretila redakciji dnevnog lista Danas, kao ni novinaru Dragojlu Blagojeviću (Drvotehnika). U međunarodnoj pravnoj pomoći, naime, nije bilo pomaka u istrazi, tako da još uvek nisu identifikovani počinioci.

U poslednja tri meseca otvorena su tri predmeta zbog pretnji novinarima lista Danas. Sa novinarkama Ivanom Šundić Mihailović i Ninom Čolić su obavljeni razgovori i podneti zahtevi za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Zahtevi su podneti i u predmetu koji je otvoren zbog pretnji novinaru Nikoli Krstiću.

SRG je redovno informisana i o događanjima u Vranju, gde je u Višem sudu nestao čitav predmet posle presude Dejanu Nikoliću Kantaru. Ovaj vlasnik kockarnica je više puta pretio novinarima, medijima, pa i članovima SRG i to u sudnici, tokom procesa zbog ugrožavanja bezbednosti zaposlenih na OK radiju. Članovi SRG intenzivno prate ovaj slučaj, kao i proces utvrđivanja odgovornosti za nestanak predmeta u sudu.

Na poslednjem sastanku SRG razgovaralo se i o konačnoj presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i zabrinutosti domaće i međunarodne medijske javnosti u vezi sa pojedinim medijskim tekstovima o tome kako će taj proces biti završen.

SRG je istakla  da će ishod ovog suđenja imati ogroman uticaj na slobodu medija, bezbednost medijskih radnika i sve procese vezane za medijske reforme koji su u toku. S obzirom na to, SRG očekuje verodostojnu presudu zasnovanu na utvrđenim činjenicama koja će predstavljati dodatni zamah unapređenju vladavine prava u Srbiji.

SRG sa novinarima i predstavnicima tužilaštva i policije u Novom Sadu

Posle Vranja i Niša, članovi SRG nastavili su da posećuju gradove u Srbiji, pa su krajem maja u Novom Sadu imali sastanak sa novinarima koji su bili na meti napada i pretnji, kao i predstavnicima lokalne policije i tužilaštva.

Cilj je bio da se oni bolje upoznaju sa radom Grupe, ali i sa sistemom brzog prijavljivanja i procesuiranja ugrožavanja sigurnosti novinara preko lokalnih „kontakt tačaka“, koji je uspostavljen na nivou cele zemlje.

Članovi SRG istakli su da je njihova želja da se razumevanje koje postoji unutar Grupe preseli i na lokalne sredine. Još jednom su apelovali na novinare da svaki slučaj prijave i da potom aktivno učestvuju u procesu i interesuju se za njega u komunikaciji sa kontakt tačkama.

Advokat Veljko Milić, član SRG ispred NDNV-a, naglasio je tada da i dalje postoje drastični slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara u kojima nisu otkriveni počinioci, a među onima koji imaju najveći broj drastičnih pretnji istakao je novosadskog novinara i profesora Dinka Gruhonjića.

Gruhonjić je rekao da on redovno prijavljuje sve pretnje koje dobija. Većina pretnji još uvek nije dobila sudski epilog, ali je naveo i slučaj u kome se počinilac priznavanjem krivice nagodio sa tužilaštvom. Slučaj najgorih pretnji koje je doživeo – kada je pretećim porukama išaran ulaz zgrade u kojoj živi sa porodicom – međutim, nije rešen – počinioci nisu otkriveni.

Član SRG Veran Matić, dodao je da se novinari poput Gruhonjića napadaju u talasima, organizovano i neprestano.

Na sastanku u Novom Sadu predstavnici tužilaštva rekli su da im je prilično otežan rad kada je reč o pretnjama na internetu, pošto prikupljanje dokaza sa društvenih mreža zavisi i od kompanija koje stoje iza Fejsbuka, Tvitera ili Gugla, koje nemaju obavezu da im dostave informacije koje tužilaštva traže.

Oni koji prete novinarima često izbrišu svoje profile i tako zakoče istragu, a ima i zemalja koje pretnje tumače kao slobodu izražavanja.

Ni rad internet provajdera u vezi sa IT adresama „na više strana“ ne ide na ruku tužilaštvu niti otkrivanju onih koji prete onlajn.

Članica SRG ispred Slavko Ćuruvija fondacije Nataša Jovanović govorila je o komunikaciji novinara i tužilaca, napomenuvši da novinari nisu obaveštavani onda kada tužilaštvo sklopi dogovor sa počiniocem u vidu oportuniteta.

Novinarka portala 021.rs Gorica Nikolin govorila je o pretnjama koje je dobila 2019. godine. Ona ih je prijavila, ali su oba slučaja završena odbacivanjem krivične prijave, zbog čega je nezadovoljna pojedinim postupcima Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu. Zbog toga nije uložila prigovor posle drugog odbacivanja krivične prijave.

Nikolin je istakla da je važno da mediji izveštavaju o slučajevima pretnji novinarima i da upozoravaju na posledice po novinare i novinarstvo, naročito u lokalnim sredinama.

Istaknuti su i slučajevi napada na novinare Nedima Sejdinovića i Vladimira Špera, te na ekipu Zelene patrole – za koje se tereti NN lice. Iz tužilaštava su tada rekli da su slučajevi u kojima je počinilac nepoznat otvoreni sve do zastarevanja, kako bi se dalo vreme policiji da dođe do novih dokaza.

Jedan od onih koji su imali dilemu da li im prete ili ih vređaju je i novinar Boris Varga, koji je govorio predstavnicima SRG o tome na sastanku. Zbog toga nije prijavio one koji su mu slali takve poruke preko mreža, ali misli da počinioce treba procesuirati kako ćutanje ne bi inspirisalo nove slučajeve pretnji.