Od optužbi na račun Andreja Vučića do širokog prostora u režimskim tabloidima: Ko su Ivan Ivanović i „Naši“ koji targetiraju opoziciju i medije kao „Petu kolonu“

 

Godinama imena su se menjala, Ivanović je bivao blizak i opoziciji i vlasti, ali plakati su ostali uža specijalnosti „Naših“.

Za skoro dve decenije postojanje „Naši“ su uspeli i da se protive održavanju gej parade, prekidaju tribinu Peščanika, organizuju tribinu Kristijana Golubovića, napadaju za izdaju na račun Tadića i Vučića, ali i pravljenje liste „30 srbomrzaca“, sarađuju sa Mišom Vacićem, Veljom Ilićem, Mlađanom Đorđevićem, pa i Srpskom naprednom strankom

Leci kojima se deo srpskih opozicionara kao i redakcije Danasa, Nove S i N1 označavaju kao “Peta kolona” ubačeni su juče u redakcije ovih medija, ali i pojedine stranke. Iza njih stoji Konzervativni pokret “Naši”, što je samo jedan u nizu naziva organizacije koje decenijama deluje u Srbiji šireći ekstremističke desne ideje, čiji je predsednik Ivan Ivanović, čovek zanimljive političke biografije i političkih prelaza.

Na letku koji se juče našao i u ulazu zgrade gde je naša redakcija nalaze se lica dela opozicionih lidera ali i Franja Tuđmana i Alije Izetbegovića. Tu su i amblemi Nove S, N1 i našeg lista. Za opoziciju kažu da je protiv čitavog srpskog naroda, te da politički iskorišćavanja tragedije koje su prošle nedelje Srbiju zadesile.

Ranije su se s plakata napadali i Saša Janković, Zoran Đinđić, podržavao Milorad Dodik, u poslednje vreme su pak na meti lanac marketa „IDEA“, pomenuti opozicionari, a širom Srbije su se našli i bilbordi i plakati sa natpisom „Šumadinac pali topa“ i likom predsednika „Naših“.

Nije poznato kako ovaj pokret finansira svoje aktivnosti, štampanje plakata, zakup bilborda…

Od optužbi na račun Andreja Vučića, zviždanja Brnabić, do prostora u režimskim tabloidima

Prvih godina vlasti Srpske napredne stranke „Naši“ su iznosili opozicione i kritičke stavove na njihov račun. Najžešći su bili po pitanju potpisivanja Briselskog sporazuma kada je Ivanović javno objavio broj telefona tada premijera Aleksandra Vučića.

U vreme protesta „1od5miliona“ Ivanović je iznosio niz optužbi na račun Srpske napredne stranke, ali i brata predsednika Srbije Andreja Vučića.

Andreja Vučića je optuživao za navodno nelegalno „rudarenje“ kriptovaluta, pričao je o ekološkoj nebrizi i „uništavanju planine Venčac od strane vlasnika kamenoloma“, kao i potrebi da bilo ko zameni SNS i Vučića u vođenju države. Svoje stavove je mahom iznosio na Jutjub kanalima SRBIN.info, HelmCast, Slavija Info, gde je Vučićevu vlast i povezivao sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka.

Sve to ga je „kandidovalo“ za mesto predsednika Saveta za Kosovo i Metohiju pokreta „Oslobođenje“.

Pisanje knjige „Boris Tadić – Čovek sa hiljadu lica“, ali i optužbe za „politički progon od strane žutog režima“ Ivanovića nije sprečilo da nekoliko godina kasnije sarađuje sa bivšim Tadićevim savetnikom Mlađanom Đorđevićem, koji je osnivač i predsednik „Oslobođenja“.

U međuvremenu „Naši“ su svome imenu dodali „Konzervativni pokret“, te odradili još jednu promenu imidža.

Isto tako ga ni podnošenje tužbi protiv SNS-a, Ane Brnabić, Aleksandra Vučića, kojeg je „častio“ različitim pogrdnim imenima, kao i učestvovanje na julskim demonstracijama 2020. godine ne sprečava u tome da, nakon raskida saradnje sa Oslobođenjem, već godinu dana bude „zvezda“ režimskih tabloida.

Sada umesto vlasti, napada opoziciju, ali intelektualce poput Mila Lompara. Dok oni ideološki bliski „Našima“ govore kako je prihvatanje evropskog predloga Ivanović svako malo tvituje i izjavljuje kako je opozicija ta koja hoće da „izda Kosovo“.

Izgleda da građani samo svedoče još jednom političkom manevru ove desničarske organizacije, koji samo pokazuje da u srpskoj politici zaista može sve.

Plakate sa natpisom „Izdajnik“ i likom Aleksandra Vučića, koje je promovisao kao član „Oslobođenja“ zamenio je onima koje malo-malo pa ubacuju u redakcije medija čiji rad smatraju antidržavnim. Za neke od svojih akcija u proteklom periodu dobijaju i podršku režimskih medija.

Od osnivanja 2006. godine „Naši“ su svojim aktivnostima privlačili osude javnosti, zbog ultradesničarskog delovanja. Lepili su plakate na televiziju B92 s natpisom “Bliži vam se kraj”, prekidali „Peščanikove“ tribine.

Upravo je prekidanje tribine ovog medija Ivanovića dovelo pred svetla javnosti, a aktivizam je bazirao na kritici bivšeg predsednika Srbije Boris Tadić, b92, kao i NVO sektora.

Neko vreme delovali su samostalno da bi se 2010. ujedinili sa pokretom Miše Vacića “Srpski narodni pokret 1389 – Miša Vacić”, ali se dva desničara razilaze već nakon godinu dana, pa se tako “Srpski narodni pokret Naši – 1389” cepa na pola, a Vacić i Ivanović se vraćaju samostalnom delovanju.

Sukob i međusobne optužbe s Vacićem ovu dvojicu desničara nisu sprečile da prošle godine zajedno sa Dragoslavom Bokanom i predsednikom Istočne alternative Draganom Todorovićem odu u Moskvu kako bi dali podršku ruskoj agresiji.

Ustavni sud odbio zabranu

„Naši“ su pravili i spisak „sbomrzaca“ na kome su se našli i Mirjana Karanović, Veran Matić, Nikola Đuričko, Latinka Perović, Miša Brkić, Jelena Karleuša, Nenad Lj. Stefanović, Branko Radun…

Zbog ovoga je Ivanović privođen 2014, a protiv njega je sve do 2017. vođen krivični postupak koji se završio oslobađajućom presudom.

Ustavni sud je 2012. odbio predlog za zabranu rada ovog udruženja građana, kao i „Srpskog narodnog pokreta 1389“ iz Beograda. Time se Naši nisu našli u društvu „Nacionalnog stroja“ i „Otačastvenog pokreta Obraz“.

Obraz to nije sprečilo da svoje delovanje nastavi, samo pod drugim nazivom, pa su se tako Naši i Obraz „zbratimili“ sa Šešeljevim radikalima za izbore 2014. godine. I ostali ispod cenzusa.

Priču o mogućoj zabrani Ivanovićevog udruženja ponovo je pokrenuo, godinu dana nakon odluke Ustavnog suda, tadašnji član Predsedništva SNS Vladimir Cvijan, nakon što su aktivisti „Naših“ zapalili zastavu AP Vojvodine ispred prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu, nazvavši zastavu „Čankovom krpom“.

S naprednjacima na vlasti u Aranđelovcu

Dva puta su “Naši” pokušavali da uđu u parlament. Prvi put 2008. godine kada su u kampanji koristili slogan “Za našu decu”, isti onaj koji je SNS uzeo za izbore 2020. godine, zbog čega su iz Ivanovićeve organizacije najavili tužbu za povredu autorskih prava.

Zatim su 2014. godine izašli u “zbratimljenoj” koaliciji sa Srpskom radikalnom strankom i “Srbskim Obrazom” Mladena Obradovića.

Ipak, u lokalnoj skupštini Ivanovićevog rodnog Aranđelovca, ovaj pokret imao je u više navrata odornike, gde su 2010. nastupili u okviru koalicije sa Novom Srbijom Velimira Ilića. U ovoj opštini su „Naši“ činili i vladajuću koaliciju sa SNS-om, SPS-om, i Ujedinjenim regionima, nakon što su 2012. izglasali nepoverenje predsedniku opštine iz redova DS-a Vladimiru Gajiću.

Danas „Naši“ nemaju odbornike u Aranđelovcu. Po svemu sudeći građani samo svedoče potvrđivanju tezu da je u srpskoj politici sve moguće, pa i najveći politički zaokreti.