Od ubistva Slavka Ćuruvije prošlo 25 godina: Oslobađajuća presuda za okrivljene, muk i gorak ukus u ustima

Ovim kratkim pasusom se danas oglasila Fondacija Slavko Ćuruvija.

I zaista, postavlja se pitanje ima li smisla bilo šta drugo reći sem ovoga. Ubijen je novinar i na kraju nikom ništa, niko kriv, niko odgovoran. Pečat na to je udario Apelacioni sud u februaru ove godine.

Osim što je izreknuta oslobađajuća presuda bivšim pripadnicima Resora državne bezbednosti, nakon dve osuđujuće prvostepene presude, izazvala negodovanje javnosti, novinara i pojedinih međunarodnih organizacija, mnogi i dalje ne mogu da se pomire sa tim da je sve završeno i da ubice i nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije nikada neće moći da odgovaraju za ovaj zločin.

Načelo “ne bis in idem” (ne ponovo o istom) nije samo zabrana dvostruke kažnjivosti već i zabrana dvostrukog odlučivanja o jednoj istoj stvari kaže naš Zakonik o krivičnom postupku. Ovo bukvalno znači da onaj ko je pravosnažno oslobođen i proglašen nevinim, nakon toga javno može da prizna zločin i da ne bude gonjen zbog toga.

Šef Državne bezbednosti (DB) u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković i nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i nekadašnji pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak sigurno neće javno reći da su oni ubice i organizatori, sve i da zaista jesu, ali je dovoljno i to što će šetati kao slobodni građani među nama.

Danas, kada se navršava 25 godina od ubistva Ćuruvije, mnogi se i dalje pitaju da li je moguće da više baš ništa ne može da se učini.

Sudeći po rečima advokata porodice Ćuruvija Slobodana Ružića izgleda da zaista više ništa ne može da se učini.

„Ne planiramo dalje pravne korake. Presuda je pravosnažna i oslobađajuća. Ovaj slučaj će sada ući u istoriju, i ona će nam verovatno jednog dana dati odgovore i potvrditi ono što Apelacioni sud nije. Postoji mogućnost da tužilac pokrene postupak zaštite zakonitosti, ali to suštinski ništa ne znači. Čak i ako bi Kasacioni sud utvrdio da je bilo nezakonitosti, to bi ostalo samo kao konstatacija i ne bi uticala na to da oni koji su oslobođeni optužbi odgovaraju“, kaže Slobodan Ružić za Danas.

Advokat Vladimir Horovic u izjavi za Danas takođe misli da je ostalo malo pravnih lekova koji bi mogli biti upotrebljeni.

„Nejasna mi je odluka Apelacionog suda. Koliko sam shvatio, sud nije našao nepobitne dokaze o tome ko je bio direktan izvršilac ubistva. Međutim, načelno pravno gledano, nije neophodno da se utvrdi neposredni izvršilac da bi ostali okrivljeni koji su optuženi kao saizvršioci u bilo kom od oblika saizvršilaštva bili osuđeni. U sudskoj praksi je bilo takvih primera, gde se osudi grupa lica koja su u bilo kom obliku saizvršilaštva učestvovali kako u pripremi, tako i u izvršenju krivičnog dela kao saizvršioci ili pomagači, a da se ne utvrdi ko je bio neposredni izvršilac. Tada u dispozitivu presude stoji da su nalogodavci i pomagači krivi i da su izvršili krivično delo u saizvršilaštvu sa NN licem“, objašnjava Horovic.

On dalje navodi da je moguće i da bi trebalo nastaviti sa daljom istragom, jer prema ovoj presudi mi imamo nerasvetljeno krivično delo, pa je sve do nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja i obaveza državnih organa – policije i Tužilaštva, da i dalje radi na identifikaciji i utvrđivanju učinioca krivičnog dela koje je ostalo nerasvetljeno.

„Tužilaštvo i policija bi trebalo da nastave istragu, jer ako prema presudi Apelacionog suda ovi ljudi nisu izvršili krivično delo, neko jeste, jer je čovek ubijen. Kada bi se nastavila istraga i došlo se do novih dokaza koji bi možda upućivali da su lica koja su oslobođena optužbi ipak učestvovali u ubistvu, njima ne bi moglo ponovo da se sudi. Ovo ne znači da bi oslobođena lica mogla biti ponovo suđena, jer po našem zakonu to je nemoguće, ali bi dosta govorilo o prethodnom postupku“, kaže Vladimir Horovic.

Horovic kaže da bi teorijski porodica Slavka Ćuruvije mogla da pokrene parnični postupak i protiv oslobođenih lica kao i drugih lica za koje porodica smatra da su izvšili ovo krivično delo, za naknadu štete. U tom slučaju bi se u parničnom postupku dokazivalo da li su tuženi krivi, ali samo u smislu isplaćivanja štete porodici.

„Lica koja su pravnosnažno oslobođena ni u slučaju osuđujuće presude u parničnom postupku ne bi mogli ponovo krivično da odgovaraju”, zaključuje Horovic.

Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić ne deli stav sa svojim kolegom. On kaže da porodica neće pokretati parnični postupak jer sud jednostavno u krivičnom postupku nikoga nije proglasio krivim.

Major policije u penziji i inspektor Predrag Simonović koji je u okviru Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji istraživao ubistvo Slavka Ćuruvije za Danas kaže da mu nije jasno kako je moguće da Apelacioni sud donese oslobađajuću presudu nakon dve osuđujuće prvostepene presude.

„Ovo je dokaz da određene strukture unutar bišeg DB-a imaju i dalje veliku moć. Mislim da se iza ovog slučaja kriju mnogo veće stvari od zaštite nekoliko bivših operativaca DB-a. Da ovi ljudi nisu toliko bitni državi, ne bi bili ni prvi ni poslednji koji bi poslužili kao topovsko meso“, kaže Simonović.

Što se tiče same istrage koja je vođena Simonović kaže da je Komisija učinila sve što je bilo u njihovoj moći, pa i preko toga kako bi prikupili dokaze.

„Znate kako, tužilac je onaj koji rukovodi istragu. Mi smo prikupili zaista ozbiljne dokaze i tužilac je procenio da je to dovoljno za podnošenje krivične prijave. Mi smo radili pod neverovatnim pritiskom i pokušajima sabotaža. Da li mislite da je slučajno što sam ja tek sada dobio presudu da sam bio mobingovan na poslu? Taj postupak je trajao punih devet godina, a ja sam mobingovan upravo u vreme kada sam radio na ovom slučaju. Da li je slučajno da mi operativac BIA kaže da mi je dobra knjiga koju sam napisao ali da bi bila bolja bez dokumenata koje sam stavio u knjigu i da treba da se okrenem crkvi. Ja još uvek vodim bitku sa MUP-om da se proceni moja ugroženost. Radio sam na rasvetljavanju najtežih krivičnih dela, a nisam dobio ni pištolj kada sam otišao u penziju“, navodi Simonović

Na naše pitanje da li je razočaran ovakvom presudom, on odgovara da ga teši to što su on i njegove kolege uradile sve što je bilo u njihovoj moći i preko toga, ali da ipak ostaje gorak ukus u ustima, jer su posvetili deo svog života ovoj istrazi koja se završila oslobađajućom presudom.