Odbrana: Ćuruvija nije imao tajni dosije i nije bio označen kao državni neprijatelj broj jedan

Na pretresu koji je danas održan u ponovljenom postupku za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije zaključen je deo dokaznog postupka u kome su stavljane primedbe na svedoke, uglavnom one koji su ključni za optužnicu protiv visokih funkcionera i radnika Republičke državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

Pretres je trajao još kraće nego prethodno ročište, manje od dva sata, jer je advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa Radonjića i Romića, a koja odsustvuje sa suđenja zbog oporavka nakon preležane bolesti izazvane koronavirusom, ovlastila advokata Vladimira Marinkova da je zamenjuje samo u ovom delu dokaznog postupka.

Naredna ročišta zakazana su za 11, 12. i 14. maj i na njima će se raspravljati o pisanoj dokumentaciji koja je podneta tokom prvostepenog postupka.

Kecman, ponovo

Odbrana je danas nastavila sa iznošenjem tvrdnji čiji je cilj da se u potpunosti diskredituje svedočenje Dragana Kecmana, policijskog inspektora koji je rukovodio istragom ubistva Slavka Ćuruvije. Advokat prvookrivljenog Vladimir Marinkov je, uz opštu ocenu da je svedočenje Kecmana „netačno i neiskreno“, jer „svedok paušalno i netačno zaključuje, a zaključke prezentuje kao činjenice“, posebno insistirao na tome da je netačna Kecmanova tvrdnja da je na omotu dosijea o praćenju Ćuruvije pisalo da je on „državni neprijatelj broj jedan“.

Za Kecmanovu tvrdnju da je Ćuruvija označen kao „državni neprijatelj broj jedan“ odbrana je danas koristila formulacije: „žalosna izjava“ i „bezdušna laž“.

„Možda je najgrublja Kecmanova neistina to što je probao da upodobi vreme smrti sa vremenom izvršenja krivičnog dela onako kako ga on vidi, a suprotno izveštaju lekara koji je konstatovao da je vreme smrti oko 17 sati. On manipuliše i upodobljuje podatke da bi Kuraka i Romića stavio na mesto ubistva jer je nepobitno dokazano da je Romić bio na baznoj stanici Zvečanska, blizu Partizanovog stadiona u 16.58“, rekao je Marinkov.

Milan Radonjić je Draganu Kecmanu poručio da će „za svoje potpune izmišljotine i konstrukcije kad-tad morati da odgovara“

Ratko Romić je danas takođe o tome govorio i podsetio da je Kecman odredio vreme ubistva na 16.38–16.45 da bi ga „prilagodio svojoj viziji krivičnog dela“,

Romić je, negirajući istinitost Kecmanovog svedočenja, rekao da operativci Službe nisu pratili Ćuruviju do ulaza u zgradu, već da je „praćenje prekinuto kod Politike“.

Da podsetimo, u izjavama okrivljenih je i do sada vladala neusaglašenost oko toga kada je prekinuto praćenje Slavka Ćuruvije. Milan Radonjić, tada načelnik beogradskog centra DB-a, koji je nadzirao akciju praćenja iz minuta u minut i izdao naredbu da se sa praćenjem prekine, tvrdi da je praćenje prekinuto dok je Ćuruvija sedeo u kafani Kolarac.

Vremenska razlika između Romićeve i Radonjićeve tvrdnje možda je duža i od pola sata.

U vezi sa tim kako je izgledao tajni dosije o Slavku Ćuruviji i da li ga je uopšte bilo (a odbrana sve vreme tvrdi da Ćuruvija nije bio interesantan Službi zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Miloševića, već zbog učestalih kontakata sa ambasadorima zapadnih zemalja) Romić je danas izneo sledeću tvrdnju:

„Ćuruvija nije imao dosije. On je imao samo jedan operativni, priručni karton, a takvih ima na desetine hiljada vezanih za građane na teritoriji Beograda.“

Optuženi: Manipulacije svedoka da bi se optužila Služba

Prvookrivljeni Radomir Marković ponovio je sve primedbe koje je prethodnih dana iznosio njegov advokat Marinkov na račun svedočenja pripadnika zemunskog klana i negirao da se sastanak sa svedokom optužbe Miloradom Ulemekom Legijom odigrao krajem marta 1999. godine u zgradi Druge uprave RDB-a.

Taj sastanak je važan jer je Legija tvrdio da mu je Marković tada tražio da ubije Ćuruviju. Marković se, kao i ranije, pozvao na izjavu svog tadašnjeg zamenika Milorada Bracanovića koji je taj sastanak vremenski smestio „pred akciju kod Rugove na Kosovu“ koja je bila 18. aprila 1999. godine, sedam dana nakon ubistva Ćuruvije (mada Bracanović nije rekao da sastanka u martu nije bilo).

Odbrana je danas nastavila sa iznošenjem tvrdnji čiji je cilj da se u potpunosti diskredituje svedočenje Dragana Kecmana, policijskog inspektora koji je rukovodio istragom ubistva Slavka Ćuruvije

Marković je izneo i da je bivši ministar policije Dušan Mihajlović bio pod pritiskom. Objasnio je da su ga Zoran Mijatović i Goran Petrović, prvi ljudi Službe nakon 5. oktobra, naveli da odustane od istrage koja bi utvrdila da je Ćuruviju ubio kriminalac Luka Pejović. Marković tvrdi i da je Mihajlović prećutao tokom svedočenja „jedino direktno saznanje koje je imao“ – da mu je Branka Prpa, jedini direktan svedok ubistva, upravo Pejovića označila kao ubicu.

On je i danas objašnjavao svoju poznatu tezu da su Goran Petrović i Zoran Mijatović imali zadatak da ga okrive za ubistvo Ćuruvije, Stambolića i Ibarsku. Izneo je i tvrdnju da je Zoran Stijović, radnik Službe koji je upamćen po svom otkriću da je posle 5. oktobra uništavana dokumentacija RDB-a da bi se prikrili zločini, „isteran iz policije“ zato što je odbio da lažno svedoči u Hagu o svom ispitivanju Radomira Markovića dok je bio u zatvoru.

I drugookrivljeni Milan Radonjić izneo je zamerke na svedočenje Dragana Kecmana i poručio da će „za svoje potpune izmišljotine i konstrukcije kad-tad morati da odgovara“.

On je čitav niz rukovodilaca iz Službe koji su radili na slučaju razotkrivanja ubica Slavka Ćuruvije označio kao ljude „plaćene raznim funkcijama“ da bi „brukali Službu, brukali jedno vreme“.

Da podsetimo, sudski proces za ubistvo Slavka Ćuruvije traje već šest godina. U prvostepenoj presudi okrivljeni su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, a Apelacioni sud je ovu presudu ukinuo zbog „prekoračenja optužnice“, nakon čega je u oktobru prošle godine počeo ponovljeni postupak suđenja, tokom koga, koliko je zasad poznato, neće biti izvođenja novih dokaza i svedoka.