Odlazak čoveka koga je trebalo o’laditi

Uobičajeno ćaskanje starih prijatelja postalo je i pomalo dosadno operativcima čuvenog Devetog odeljenja koji su bili zaduženi za ovo zanimljivo društvo sve dok Kurak, koji će osam godina kasnije biti optužen za ubistvo vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“, nije sasvim iznenada, onako usput, promrmljao:
„Kecmana treba o’laditi.“

Dragan Kecman je prošle nedelje, po sili zakona, okončao svoj radni vek u policiji. Odlazak u penziju proslavio je u društvu nekolicine prijatelja.

Ono društvo iz „Veradera“ nije ga, ipak, „o’ladilo“. Zašto, to znaju samo oni. Možda nisu smeli, hteli ili mogli da ga likvidiraju. Najbliže istini, sa ove distance, biće da su jednostavno zaključili da nema potrebe za takvim ekstremnim i ne baš jednostavnim poduhvatom, čak i za „eskadron smrti“ koji je u takvim poslovima imao bogato iskustvo.

Kako god, bili su pravu. Neki drugi ljudi završili su njihov posao.

Kecman, doduše, nije fizički eliminisan, ali je sve urađeno da čovek, koji je celog svog radnog veka jedino želeo da pošteno i u skladu sa zakonom radi svoj posao, bude sklonjen na bezbednu udaljenost.

Čime je to i kome zasmetao Dragan Kecman uprkos javnim pohvalama njegovom nesumnjivom doprinosu rasvetljavanju svih okolnosti Ćuruvijinog ubistva?

Pre pokušaja bilo kakvog odgovora, valja podsetiti da je, upravo zbog prethodnih zasluga, Kecman 2015. godine postavljen na mesto načelnika beogradske Uprave kriminalističke policije, u strukturi MUP-a jedne od najvažnijih pozicija.

Uprkos, po mnogim ocenama, više nego uspešnim rezultatima, samo godinu dana kasnije, na internet stranici MUP-a Srbije pojavilo se saopštenje u to vreme v. d. direktora policije Vladimira Rebića u kome se kaže da je Kecman unapređen u načelstvo MUP-a, gde će se „specifično baviti važnim istragama ubistava novinara Milana Pantića, Dade Vujasinović i slično“.

„Unapređenje“ je, međutim, prilično neočekivano, pojasnio upravo Kecman u otvorenom pismu objavljenom u „Politici“ primećujući da „nije razrešen funkcije zbog nekog svog propusta, krivice, prekoračenja nadležnosti ili loših rezultata, već zbog ‘potrebe službe, procesa i organizacije rada’, što je isto kao da sam žrtva slučajnosti, prirodne stihije ili dejstva više sile“.

Pošto su se u javnosti pojavile spekulacije o njegovoj ulozi u rušenju u Savamali, Kecman je bacio novo svetlo na ovaj događaj.

„Odmah nakon rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila, koja je ujedno bila i prva postizborna noć, insistirao sam na potrebi da se izvrši uviđaj na licu mesta i da se postupi u skladu sa pravnim normama, o čemu postoji pisani trag, službena dokumentacija koju mediji mogu dobiti na uvid“, napisao je Dragan Kecman.

Zato, oni koji su ga tada smenili, sad mogu da odahnu. Za razliku od nas običnih građana jer iz policije je otišao još jedan čovek koji nije bio „kompletan idiot“.