Okrivljeni za ubistvo Ćuruvije bio Vučelićev šef obezbeđenja

Nekadašnji potpredsednik Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić, svedočeći na suđenju za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, rekao je da je šef njegovog privatnog obezbeđenja od kraja 1998. do aprila 1999. godine bio Miroslav Kurak, koji se u optužnici tereti da je pucao u Ćuruviju. Kurak je koristio i jedan od brojeva telefona na Vučelićevo ime, koji je, prema pisanju medija, ostao zapisan na baznoj stanici u blizini i u vreme ubistva.

Vučelić, koji je bio i direktor RTS-a od 1992. do 1995. godine, kao i predsednik UO Telekoma od 1997. do 1999. godine, u neometanom izlaganju je naveo da nema nikakvih saznanja niti veza sa ovim slučajem, osim telefonskih brojeva na njegovo ime, od kojih je jedan detektovan na mestu ubistva.

Nakon što mu je, kako je rekao, posle smene u SPS-u skinuto službeno obezbeđenje 1998. godine, njegovi prijatelji Franko Simatović (osnivač Jedinice za specijalne operacije) i Jovica Stanišić (šef Službe državne bezbednosti do 1998. godine) savetovali su ga da uzme privatno. Zato je angažovao Miroslava Kuraka, koji je bio pripadnik rezervnog sastava RDB-a, „i nekoliko njegovih momaka“.

„Zakupio sam nekoliko telefonskih brojeva preko firme ‘Vlaceb’, čiji je vlasnik bio muž moje sekretarice. Te kartice su moja jedina veza sa ovim slučajem. Njih su koristili samo ljudi iz obezbeđenja koje je vodio Kurak. On je koristio jedan broj, a ja nisam koristio nijedan od tih, imao sam svoj“, svedočio je Vučelić.

Račune za telefon je, kako kaže, plaćao on, tako što je davao pare vlasniku „Vlaceba“ Vladimiru Đuriću, „a on ih je plaćao sa svog računa“.

Na pitanje sudije zašto je odlučio da koristi Mobtelovu mrežu (063) kada je bio predsednik UO Telekoma (064), Vučelić je odgovorio da nije bilo posebnog razloga, već da je hteo da sve bude „što regularnije“.

„I tad sam imao 063 broj, imam i sad 063 broj, to je bila stvar ličnog opredeljenja, a i nisam hteo da ispadne da zloupotrebljavam svoju funkciju u Telekomu“, rekao je on.

Dodao je i da nije bilo posebnih razloga za to što su uzeli te brojeve preko firme „Vlaceb“, već da su razlozi bili praktični, ali to nije dodatno pojašnjavao, niti ga je iko od tužilaca i advokata odbrane detaljnije ispitivao o tome.

U trenutku ubistva Ćuruvije, obezbeđenje nije bilo s njim

Obezbeđenje je, kako tvrdi, imao upravo do aprila 1999. godine, nakon čega je kao predsednik Rukometnog saveza Srbije otišao u inostranstvo, najpre na pripreme za Svetsko prvenstvo u Solunu, a zatim i na prvenstvo u Egiptu, i nije bilo dalje potrebe za obezbeđenjem. Tada se, kaže, njihov angažman završio, i više ih nije ni sreo.

Vučelić je potvrdio da je nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović jedan primerak svoje knjige „Povlenske magle i vidici“ poslao u Hag Slobodanu Miloševiću, i to s posvetom. Međutim, knjiga je završila kod Vučelića. „Poslao je knjigu po Milutinu Mrkonjiću, Milošević je nije hteo, rekao je da ga to ne zanima, i knjiga je ostala kod mene“, kazao je on

I telefoni su prestali da se koriste, ali Vučelić nije znao da li su brojevi i ugašeni nakon toga ili ne.

Na dan ubistva, 11. aprila 1999. godine (kada je u blizini lica mesta bazna stanica zabeležila jedan od brojeva koji su se vodili na Vučelića), nekadašnji direktor RTS-a je, kako je rekao, i dalje imao obezbeđenje, ali da u samom tom trenutku oni nisu bili s njim:

„Ja sam tada bio u porodičnoj kući u Crvenki. Za ubistvo Ćuruvije mi je javio moj prijatelj Zoran Đinđić. Niko iz obezbeđenja u tom trenutku nije bio sa mnom.“

Vučelić je naveo da je poznavao Slavka Ćuruviju i da su bili u korektnim odnosima, kao i da su ponekad međusobno komunicirali – „na Ćuruvijinu inicijativu“.

„Znam da je komunicirao i sa Mirom Marković (supruga Slobodana Miloševića i predsednica Direkcije JUL-a, prim. ur.), znam da su se često viđali, ali ne znam prirodu njihovog odnosa. Nije Ćuruvija te sastanke ni krio, novinar i treba da se viđa sa svakim“, rekao je Vučelić, koji nije bio siguran da li se vlasnik Dnevnog telegrafa viđao i sa Miloševićem.

Milošević nije hteo „Povlenske magle“ Dušana Mihajlovića

Potvrdio je da je nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović poslao jedan primerak svoje knjige „Povlenske magle i vidici“ u Hag Slobodanu Miloševiću, i to sa posvetom. Međutim, knjiga je završila kod Vučelića.

„Poslao je knjigu po Milutinu Mrkonjiću, Milošević je nije hteo, rekao je da ga to ne zanima, i knjiga je ostala kod mene“, rekao je Vučelić.

Na pitanje Zore Dobričanin Nikodinović, advokatice okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića, da li je istina da je na posveti Mihajlović napisao Miloševiću da zna da on nije kriv za ubistvo Ćuruvije, Vučelić je odgovorio da nije.

„Na posveti stoji da ne smatra da je Milošević kriv za mnogo toga što mu se stavlja na teret, ali ne spominje se Ćuruvija“, dodao je Vučelić i rekao da će skenirati posvetu i dostaviti je advokatici.

Firma „Vlaceb“ nabavljala brojeve telefona

Na početku današnjeg svedočenja pred tročlanim većem Posebnog odeljenja za organizovani kriminal svedočila je Ivana Vuković, sekretarica firme „Vlaceb d.o.o.“, preko koje su plaćani računi za dva mobilna telefona (063 287 282 i 063 287 283)  koja su pripadala Miloradu Vučeliću, nekadašnjem visokom funkcioneru vladajućeg SPS-a.

Jedan od ta dva broja povezuje se sa trećeoptuženim Miroslavom Kurakom, koji ga je, prema podacima sa baznih stanica, koristio u vreme i u blizini mesta ubistva Slavka Ćuruvije.

Vidno nesigurna, Ivana Vuković je često isticala da se „ne seća“ jer je „proteklo više od 17 godina“, ali da je sigurna da je sve što je vezano za ta dva broja telefona radila uz, ponekad i usmeno, ovlašćenje vlasnika firme Vladislava Đurića.

(Bilo je predviđeno da danas svedoči i Đurić, koji je bio pozvan, ali se on nije pojavio na sudu. U obrazloženju, sudija Snežana Jovanović je rekla da Đurić nije uredno primio poziv i da je pozivar utvrdio da se Đurić ne nalazi na prijavljenoj adresi).

Firma „Vlaceb d.o.o.“ Beograd, prema podacima iz APR-a, osnovana je 1989. godine i danas je aktivno privredno društvo koje se bavi prometom robe ne veliko i malo, uslugama, posredovanjem i zastupanjem, spoljnotrgovinskim prometom, inženjeringom, projektovanjem i turističkim uslugama, sa sedištem u beogradskoj opštini Savski venac. Vlasnici su Božana i Vladislav Đurić, sa po 50 odsto.

Ivana Vuković je ispričala da je poznavala Vučelića „kao javnu ličnost“, da je on dolazio u firmu, da je bio sa nekim svojim ljudima od kojih se seća Nenada Milojevića, koga je zvala Neša, a koga je RDB angažovao da radi u obezbeđenju Vučelića u vreme kada je postao potpredsednik SPS-a.

„Jednom prilikom zvao me je Neša da odjavi jednu od te dve kartice, da mi kaže da je izgubljena. Sećam se da me je zvao kasno uveče, bila sam na nekoj proslavi, bilo je dva ujutro. Iznenadila sam se što je znao moj broj telefona, ali sam pomislila da je verovatno dobio broj od direktora ili njegove supruge koja je kod nas radila. Ja sam onda kontaktirala direktora da mi da usmeno ovlašćenje da karticu odjavim“, rekla je Vukovićeva.

Ona je, odgovarajući na pitanja tužioca, još ispričala da je posle tu istu karticu trebalo prijaviti na fizičko lice, te da je to lice bilo Miroslav Kurak.

„Ja sam samo sprovodila procedure. Bila mi je potrebna original lična karta, pa mi se tom prilikom javio Kurak. Sto puta smo se dogovarali da mi je donese. Jednom smo se dogovorili za sastanak, moj direktor i ja otišli smo u njegov klub u ‘Metropolu’, ali on ni tada nije imao ličnu kartu“, rekla je Vukovićeva, podvlačeći više puta da nijednom nije postupila bez znanja direktora.

Biljana Pejović: Moj pokojni muž Luka nije ubica

Nakon nje, svedočila je Biljana Pejović, supruga ubijenog Luke Pejovića, koga je Branka Prpa, koja je bila sa Ćuruvijom u vreme ubistva, na fotografiji prepoznala kao ubicu, sa verovatnoćom od 75 do 80 odsto, ali je policija kasnije to prepoznavanje odbacila kao nedovoljno sigurno.

Na dan ubistva, 11. aprila 1999. godine (kada je u blizini lica mesta bazna stanica zabeležila jedan od brojeva koji su se vodili na Vučelića), nekadašnji direktor RTS-a je, kako je rekao, i dalje imao obezbeđenje, ali da u samom tom trenutku oni nisu bili s njim

„Niti poznajem okrivljene niti imam veze sa ovim slučajem. Moja deca i ja imali smo velike probleme jer je Luka u medijima bio označen kao neko ko je izvršilac tog dela. Imali smo neprijatnosti zbog svega toga. Ja za Ćuruviju nikad nisam ni čula do njegovog ubistva. Posle toga su krenule priče po gradu je Luka umešan. On je meni govorio za strahove vezane za to, pretpostavljao je da će imati neke probleme zbog toga što su ga ubacili u tu priču. Kako je on dospeo u vezu sa tim, ne znam, ne mogu da tvrdim, nisam upućena, ali mislim da Luka sa ovim slučajem nema nikakve veze“, rekla je Biljana Pejović.

Tokom unakrsnog ispitivanja, podsticana od advokata odbrane, Biljana Pejović je pomenula da je desetak dana pre nego što je 26. februara 2014. godine dala iskaz pred tužiocem za organizovani kriminal, pozvana u policiju, gde joj je inspektor (Dragan) Kecman rekao da će biti saslušana i da se ne iznenadi.

„Mislila sam da me zovu da mi kažu nešto o ubistvu mog supruga, a oni su mi rekli da ću biti saslušana u vezi sa ovim slučajem“, rekla je ona.

Advokatica odbrane Zora Dobričanin Nikodinović ocenila je kasnije da je to skandalozan pritisak na svedoka, pozivati ga u policiju pre saslušanja, u trenutku kad su njeni klijenti, Radonjić i Romić, već u pritvoru.

Šta je sa bledilom

Biljana Pejović je svog supruga opisala kao čoveka visokog 182 centimetra, krupnog, širokih ramena, veće glave, teškog 110-115 kilograma, kratkog vrata, tamnobraon očiju.

„Bio je krupan, nije bildovao, ali se ranije bavio sportom. Međutim, poslednje dve godine se opustio, tako da je imao i stomak“, rekla je Biljana Pejović odgovarajući na pitanja sudije Snežane Jovanović o izgledu ubijenog supruga, za koga kaže da se ne zna ko ga je ubio te da nikad to niko nije ni istraživao.

Branka Prpa je u svom iskazu opisala ubicu kao osobu „izrazito blede puti, ne mnogo visoku, oko 175 cm, nabildovanu, kratkog vrata, krupnih crnih očiju“.

„On je bio svetle puti, ali nije imao neko posebno bledilo“, rekla je Pejovićeva.

Ona je odbila da odgovori na pitanje advokatice odbrane od čega su ona i suprug živeli ako su oboje bili nezaposleni, pozivajući se na svoje pravo da ne odgovori na pitanje koje bi moglo da nju ili njenu porodicu izloži sramoti.

Radonjić: Ja sam suspendovao Petrovića zbog odavanja podataka

Pre današnjih svedočenja, primedbe na iskaz Gorana Petrovića, bivšeg načelnika RDB, čije je svedočenje završeno prošlog petka (12. 5. 2017) imali su okrivljeni i advokati odbrane. Zora Dobričanin Nikodinović je rekla da je Petrovićev iskaz „kontradiktoran, da on definitivno nešto krije zato što nikada ranije nije našao za shodno da saopšti da je lično prisluškivao Slavka Ćuruviju“.

Radomir Marković je rekao da Petrović svoje svedočenje zasniva na „pretpostavkama, analogiji i ličnom iskustvu, a ne na dokazima i činjenicama, što bi kao pravnik trebalo da zna“.

Milan Radonjić je pomenuo da je baš on suspendovao Petrovića iz Službe jer je, kako tvrdi, Petrović bio umešan u curenje podataka iz RDB novinaru Nedeljnog telegrafa (Zoran Mijatović, kasnije zamenik Petrovića, bio je blizak saradnik ovog lista, prim. ur.).

Ratko Romić tvrdi da Goran Petrović nije mogao da prisluškuje Slavka Ćuruviju 1993. i 1994, već da je to sve bilo 1997. i 1998. godine, u okviru prisluškivanja Ćuruvijinih kontakata sa Amerikancima, i da je Ćuruvija slušan mesecima.

„Ja to znam jer sam bio deo tog odeljenja kojim je rukovodio Petrović. Njegova priča da mu je na nedelju dana ustupljeno slušanje mere iz Trećeg odeljenja je netačna jer se to tako ne radi: svako ko radi u CRDB Beograd zna da se mera ne može ustupiti drugom odeljenju“, rekao je Romić.

Pred Specijalnim sudom trebalo je da svedoči i bliska prijateljica Branke Prpe, Vera Marković Lazić, ali je sudija Snežana Jovanović rekla da je ona preminula.

Predložila je da se izvrši uvid u njen iskaz, ali je Zora Dobričanin Nikodinović rekla da je Vera Marković Lazić ispitivana u vreme štrajka advokata, bez prisustva advokata odbrane.
Navela je da je zato njen iskaz manjkav i zatražila da bude izuzet iz spisa predmeta. O njenom zahtevu sud će naknadno odlučivati, a pretres se nastavlja sutra u 9.30, kada se očekuje svedočenje Nataše Radače, Vučelićeve sekretarice.