Opstrukcije bezbednosti novinara

Statistika je porazna – do danas je održano 10 ročišta, a čak 8 je odloženo.

Krajem aprila ove godine predsednik Vučić je, povodom pada Srbije na rang-listi Reportera bez granica o stepenu slobode medija, izjavio da će „uskoro biti presuda za slučaj Milana Jovanovića“.

U međuvremenu je epidemija Kovid-19 uticala da čak četiri ročišta u ovoj godini budu odložena – jednom zato što su advokati Simonovića bili u samoizolaciji, a čak tri puta jer je drugooptuženi Mihailović oboleo od korone.

Iako je naredno ročište zakazano za 15/16. decembar, izvesno je da će suđenje ući u treću godinu.

Sve što se događa od samog početka ovog suđenja odvija se uz veliku opstrukciju koja se pojačava kako se bliži presuda. Epidemiološka situacija se očito koristi da se pronađu načini da se odloži presuda što je u koliziji sa javnim zalaganjima Advokatske komore Beograda koje je u dopisu Visokom savetu sudstva tokom aprila meseca tražila da „pravosuđe otpočne sa radom“.

Slične stavove imao je i advokat Viktor Gostiljac, koji se nalazi na čelu Advokatske komore Beograda .

Međutim, kada je u pitanju suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića, izgleda da važe neka druga, Kovid-19 pravila, koja počinju da rađaju sumnju u namere onih koji na njima insisitiraju. Ovo suđenje po više osnova potpada u Poglavlje 23 (pravosuđe i osnovna ljudska prava) i zato je veoma važno ne samo to kakav će biti njegov ishod, već i kada će se to dogoditi.

Prethodnih dana bilo je mnogo polemike u vezi sa stilom i sadržajem poruke evroposlanice Viole fon Kramon, koja je napisala da „EU neće otvoriti nova poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom zbog pogoršanja demokratije u Srbiji“.

Možemo da se slažemo ili ne sa ovom izjavom, ali ovakva ocena delom proističe i zbog ovakvog bahatog odnosa prema jednom od ključnih suđenja u kojoj su uprte oči domaće i inostrane javnosti.

Čekajući pravdu u slučaju Milana Jovanovića, dočekali smo i izbor portugalke Tereze Ribeiro za novu Predstavnicu OEBS-a za slobodu medija.

Na simboličkoj ravni, bilo bi dobro da početak njenog mandata koincidira sa presudom u ovom suđenju. U suprotnom, i u ovoj međunarodnoj organizaciji imaćemo negativno brojanje. Kao i u Savetu Evrope i Evropskoj uniji. O Reporterima bez granica, Komitetu za zaštitu novinara, Freedom house da i ne govorimo.

Poruka koju dve godine sa ovakvim suđenjem dobijaju novinari i medijski radnici je da neće biti zaštićeni ni kada dožive drastične napade, kada im bude uništena imovina. I ta poruka je najjači pritisak na profesiju, ali i sve koji učestvuju u javnom dijalogu. Biće da je to ono što će se takođe brojati, pa samo formalno završavanje procesa presudom i neće biti shvaćeno kao bogzna kakav napredak.

Tema bezbednosti novinara i slobode izražavanja mnogo je veća od ovog suđenja i tako treba i rešavati problem, suštinski i duboko. Naravno uključujući i što efikasnije presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, paljenje kuće Milana Jovanovića…