Optuženi: Dokazi su montirani. Advokat oštećenih: Policija montirala? Besmislica!

Drugooptuženi Milan Radonjić, načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti (RDB) u vreme ubistva 11. aprila 1999, rezignirano je pred tročlanim sudskim većem ponavljao da on nikad u životu nije nijednim sredstvom komunikacije – „telefonom, tzv. specijalom, radio-stanicom, pismom, razglednicom…“ – komunicirao sa Miroslavom Kurakom, rezervnim pripadnikom Službe, optuženim da je ubio Ćuruviju u prolazu ispred zgrade u kojoj je novinar stanovao.

Radonjić: Manipulacija elektronskim podacima

Ovo se navodi u izveštajima veštaka Bezbednosno-informativne agencije, koji su predstavljeni na prethodnom ročištu. Radi se o izveštajima o trakama sa podacima sa baznih stanica u blizini mesta ubistva, iz Hilandarske i Takovske ulice u Beogradu.

Radonjić tvrdi da Kuraka nije video više od 10 puta, ali da je sve što je sa njim ikada progovorio bilo „zdravo, zdravo“. Kaže da se sa Ratkom Romićem – koji je optužen da je pomogao Kuraku da ubije Ćuruviju – u to vreme svakodnevno čuo, da je to bilo iz profesionalnih razloga, pošto je Romić bio jedan od kandidata za radno mesto u beogradskom centru.

Radonjić je dodao da je dan pre ubistva, 10. aprila, bio u štabu RDB-a koji se u vreme bombardovanja jedno vreme nalazio u vili na Dedinju i da je oko 18 sati otišao u beogradski centar da pročita poštu.

„Lako je reći da je tim podacima manipulisano, ali ko je to radio? Policija? To zaista nema nikakvog smisla – da je policija, pokušavajući da razreši ovo ubistvo, nekom htela da namesti krivicu?! To je besmisleno“, kaže Slobodan Ružić, advokat dece Slavka Ćuruvije, Jelene i Radeta

Na dan ubistva, 11. aprila, kaže da je do 13 sati bio na Dedinju, da je posle toga bio u beogradskom centru RDB-a, pa kod kuće na ručku, pošto je stanovao u blizini.

Radonjić tvrdi da mu je Milenković (Cvijetin, načelnik Prvog odeljenja RDB, dežuran na dan ubistva, prim. nov.) oko 17 sati javio da je Ćuruvija ubijen i da je on odmah o tome telefonom obavestio tadašnjeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, prvooptuženog u ovom procesu.

Radonjić kaže da je tada prvi put u životu izgovorio ime Slavka Ćuruvije.

Tvrdi i da tom prilikom nije koristio mobilni telefon. Objasnio je da bi to bilo veoma neprofesionalno.

Radonjić smatra da je mogućnost manipulacija elektronskim podacima velika, ali da to ne može da uradi svako. Kaže da bi, iako nije stručnjak, o tome mogao da napiše knjigu.

Istovremeno, kao dokaze za svoje tvrdnje o tome gde se kretao tih dana navodi evidenciju o dolasku na posao i odlasku sa posla, koja se nalazi u Službi.

„Lako je reći da je tim podacima manipulisano, ali ko je to radio? Policija? To zaista nema nikakvog smisla – da je policija, pokušavajući da razreši ovo ubistvo, nekom htela da namesti krivicu?! To je besmisleno“, komentarisao je kasnije pred novinarima Slobodan Ružić, advokat dece Slavka Ćuruvije, Jelene i Radeta.

Romić: Svaki dan prolazio Takovskom

Ratko Romić takođe kaže da deo dokaza koji su izvedeni na prethodnom ročištu – nije tačan.

On ističe da se nikada nije čuo sa Markom Žarkovićem, ugostiteljem koji je pre ubistva Ćuruvije radio u RDB-u i sa kim je, prema podacima sa baznih stanica, Romić razgovarao 9. aprila.

Ovaj podatak je važan, pošto je beli golf, koji je, prema optužnici, viđen u blizini mesta ubistva Ćuruvije na dan zločina, a koji su dva dana pre toga Romić i Kurak uzeli iz RDB-a, na kraju završio kod Žarkovića.

O Žarkovićevom ranijem konfuznom („Nisam hteo da kažem ono čega se ne sećam“) svedočenju možete pročitati OVDE.

S druge strane, Romić ne negira da se tih dana čuo sa Radonjićem i Kurakom. To objašnjava time da je sa njima razgovarao svakodnevno, te da nije ništa čudno da su i tih dana bili u kontaktu.

[povezaneprice]

On je rekao da ne može precizno da kaže u koje je vreme gde bio 10. i 11. aprila, ali da je sigurno bio u isturenom odeljenju Druge uprave RDB-a u Ulici Danice Marković 2. Ne seća se u kojoj smeni, ali ukazuje na to da u Službi sigurno postoji evidencija njegovih dolazaka.

Objasnio je da je tih dana uvek istim putem išao kući u Borču. Svakog je dana, kaže, vozio kroz Marinkovu baru, auto-putem, Takovskom ulicom (par stotina metara od mesta ubistva), pored Studentskog doma na Karaburmi.

Ponovio je tvrdnju sa početka suđenja da je na dan ubistva bio na rođendanu svoje ćerke u Borči. Nije mogao da se seti u koje vreme, ali je i tog dana (na Uskrs) išao istim putem do posla, pa tako i kroz Takovsku (gde je i lociran, prema podacima sa bazne stanice u ovoj ulici)..

Romić tvrdi da se podacima u ovom izveštaju manipulisalo, ali ne misli da je to uradila BIA.

Potvrdio je da je koristio broj mobilnog telefona koji se pominje u izveštajima veštaka BIA o razgovorima i kretanju u vreme ubistva.

Advokat Ružić je u izjavi novinarima rekao da to što je Romić izneo nije tačno i da će u nastavku suđenja dokazati da je on na dan ubistva bio u blizini mesta zločina.

Presude za Ibarsku, Budvu i Stambolića kao dokazi

Na suđenju su prikazani i zapisnici Službe za specijalne istražne metode Uprave kriminalističke policije iz 2012. i 2013. o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi od aprila do septembra 1999. godine.

Vladimir Marinkov, advokat prvooptuženog Radomira Markovića, tvrdi da do danas nije jasan broj traka sa podacima sa baznih stanica mobilne telefonije (pominju se 41 i 42 trake, zajedno sa trakom za čišćenje glave). On podseća i na izjavu predstavnika Telenora da je ova firma dobila te trake od Mobtela, koji je Telenog u to vreme kupio, te da zbog toga ne može da potvrdi njihovu verodostojnost.

Radonjić smatra da je mogućnost manipulacija elektronskim podacima velika, ali da to ne može da uradi svako. Kaže da bi, iako nije stručnjak, o tome mogao da napiše knjigu

Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica Radonjića i Romića, ističe da su ovi izveštaji rađeni nekoliko puta i da o „autentičnosti nema priče“.

Bez obzira na to što je odustala od zahteva da se deo oduzetih traka od Mobtela (Telekoma) ne uvrsti u dokaze zato što su, kako ona kaže, trake oduzete na nezakonit način (što je sudsko veće dva puta prihvatilo, a Apelacioni sud dva puta oborio), Dobričanin Nikodinović i dalje smatra da one jesu nezakonito oduzete. Sumnja da su te trake presnimavane i da su podaci na njima montirani.

Sudsko veće je predstavilo i pravosnažne presude protiv pojedinih okrivljenih u slučajevima ubistva i pokušaja atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali i u Budvi, kao i ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića. U pitanju su dokazi na koje se poziva tužilac.

Odbrana optuženih smatra da su ovi dokazi besmisleni jer nemaju nikakve veze sa ubistvom Ćuruvije.

Advokat oštećenih Ružić smatra da su te presude veoma važne jer pokazuju kako je Služba devedesetih koristila iste metode koje je primenila i za ubistvo Ćuruvije  i najavio da će analizu tih metoda izneti u završnoj reči.