Otvoreni odgovor Draži Petroviću

Hvala ti na jučerašnjem otvorenom pismu Nenadu Kulačinu i meni, jer da njega nije bilo, ne bih znao šta da pišem za Danas, pardon, danas. Taman sam mislio da ću se sa tajne lokacije relocirati na drugu tajnu lokaciju, izletništva radi, jer, verovao ili ne, ovde me niko ne gleda, ne samo ispod oka, već me ne gleda uopšte, pošto gleda svoja posla…

… dakle, hteo sam da odem malo na izlet, al’ moraju da se znaju prioriteti – prvo kolumna za Danas. Otvoren mi je prozor, međutim, ptičice cvrkuću, umirujući zvuk udaljenih kola (svaka sumnjiva prijavljujem, nekad čak i kad nisu sumnjiva, čisto da bi se nešto dešavalo, jer se ovde ne dešava ništa od onoga na šta sam navikao) i dva sata sam buljio u prazan elektronski papir, razmišljajući o čemu da pišem.

Seksualni napad Antonija Pušića može da stane u jednu reč: nedopustivo! Onda pozorište „Boško Buha“. Kad vidim da su se neki od pozorišnih umetnika odlučili za vapaj Vučiću, zašto bih se ja bavio ovom temom.

Ne ide da se sobom bavim pred vikend (a mogao sam), ukoliko ovo nije bavljenje sobom, a nije, ovo je bavljenje tobom, jer si ti prvi meni napisao pismo…

… i tako mi omogućio da napišem ovaj tekst i odem na izlet. Prvo, dođe mi da te ubijem jer se nikada ne nasmeješ kad te zovem Čiča, a imaš bradu i zovu te Draža. Sudbina je, dakle, udesila da budeš idealan za taj nadimak. Znaš šta, zvaću te Čiča i ubuduće, pa ako se i dalje ne budeš smejao, dobro se pripazi (kondicional).

Dalje, sve ovo vreme (skoro trista šezdeset kolumni) bio sam redovan. Neke sam slao u četiri ujutru, neke u četiri po podne, ali sam ih slao. Neke sam, zbog hemoroida, pisao ležeći na stomaku, neke na patosu, jer sam se ušinuo, ali ne sećam se da sam ikada zbog toga zakukao, kao što ti kukaš, pa bi čak i da me ubiješ zbog jedne kolumne, posle koje si se par puta okolo izvinio i kome treba i kome ne treba.

Priznaj, mislio si na početku da ćeš hteti da me odrobijaš za barem trista od trista šezdeset tekstova. Pritom, obojica dobro znamo o čemu se radilo u aferi „turistički vodič“. E, zbog ove nepravde mi dođe da ja ubijem tebe, pa ti vidi ko će koga prvi.

Na kraju, pošto ste nesposobni da se sami o sebi starate, mogu te obavestiti da je, zahvaljujući mojoj supermoći da na pravom mestu odrukam pravu stvar, slučaj „Šarli ebdo“ masnim slovima upisan u „crnu knjigu“ Međunarodnog PEN centra za 2022. Doduše, vidim da je upisan i u Vašingtonu, a s tim nemam veze.

Valjda. Vidi šta mi radiš, 3.200 slova, a ograničenje je 2.800, bukvalno mi dođe da sednem na konja, jašem četiri dana do Beograda i golim rukama te pridavim, jer sad moram da kratim tekst (3.370 slova!) umesto da idem na izlet. Sad sam ga previše skratio (2.760) i da te sretnem na ulici, pa srce bih ti iščupao!

Za Kralja i Otadžbinu,

Voli te Mare.