Otvoreno pismo N1 Vladinoj Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara

Sama činjenica da je u zemlji u kojoj živimo potrebno da Vlada formira Radnu grupu za bezbednost novinara dovoljno govori o tome koliko smo bezbedni. I to nije jedino telo koje se time bavi, ali jeste jedino iza koje je svojim autoritetom stala Vlada i ona koja je na njenom čelu. Međutim, kome se žaliti kada vašu bezbednost svakog dana ugrožava Vlada, odnosno premijerka lično? Da li je to prava adresa ? Da li je Radna grupa adresa samo za one za koje premijerka lično proceni da zaslužuju da budu zaštićeni?

Premijerka kaže – bezbednost novinara to su “crvene linije“, i podseća da je na njenu incijativu Radna grupa i formirana. To stvarno ohrabrujuće zvuči, premijerka želi da novinari budu bezbedni i da slobodno rade svoj posao. Međutim, ispostaviće se da su premijerkine “crvene linije“ dosta rastegljive i da se lično svrstala među one koji svakog dana napadaju medije. Nekima očigledno želi da budu bezbedni, a nekima baš i ne. “Sezona lova“ na novinare N1, reklo bi se, uvek je otvorena. Ako nisu poslanici SNS u Skupštini Srbije, onda je premijerka lično.

U svakom svom pojavljivanju ne propušta da se obračuna sa N1, targetirajući nas, i grupno i pojedinačno. Svakoga dana pod miškom nosi brojne odštampane vesti sa našeg portala, a kada to nije dovoljno dodaje i sa svog Tviter naloga, a kada joj se i to učini malo, u višesatnim emisijama na nacionalnim televizijama govori o našim novinarima. Tajkunski mediji, lažu, ubijaju našu zemlju… I poručuje da neće stati. Koliko tvitova, koliko gostovanja, koliko konferencija za novinare je dovoljno? Da li je za premijerku jedino zadovoljavajuće rešenje da N1 prestane da postoji? Da li će tada Ana Brnabić stati? Na koju adresu možemo da se obratimo ako je premijerka šef i ministru informisanja i ministru policije, a i tužilastvo nije baš bez uticaja politike? Ko može da zaštiti novinare i medije na koje se lično ustremi vrh države? Premijerka ima svu silu na svojoj strani, a mi samo pisanu ili izgovorenu reč.

Da li treba da podsećamo da je ovo zemlja u kojoj su novinari ubijani? Dada Vujasinović, Slavko Ćurvija, Milan Pantić. Ovo je zemlja u kojoj je stranački kolega Ane Brnabić naložio da se novinaru Milanu Jovanoviću zapali kuća. Šta u takvoj zemlji mogu da očekuju oni protiv kojih premijerka vodi javnu kampanju, kojima je presudila da “ubijaju svoju zemlju“ i poručuje da neće stati?

Meta smo samo zato što profesionalno radimo svoj posao. Da nije tih stranica koje nosi i pokazuje premijerka, građani možda nikad ne bi saznali da deca u Pećincima ne mogu u vrtić jer im to zabranjuje lokalni SNS moćnik. Ne bi videli kako izgleda uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović koji je upozorio na malverzacije u namenskoj industriji. Ne bi saznali da niko još nije odgovarao za to što je terao vojnika Dejana Stojkovića na Pešteru da nastavi vežbu dok se posada gušila u borbenom vozilu. Ne bi videli da vijetnamski radnici koji grade kinesku fabriku guma Linglong, žive i rade gotovo kao robovi. Ne bi znali kada se u centru glavnog grada okupe građani da protestuju.

Ne bi videli i čuli još mnogo toga što vlast pokušava da prikrije. Zato pozivamo Vladinu Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara da obrati pažnju na delovanje predsednice Vlade Srbije, koja je to telo i osnovala.