Čečen se prisetio dana ubistva novinara kao i šta je on radio tog 11. aprila.
„Dok preskačete mrlju od Slavkove krvi ljudi iz DB koji su ga ubili vas fotografišu i zapsuju ko je došao i vi mislite ko je sledeći. Kad je bila Slavkova sahrana mi smo odlazili, u grupama se razilazili i u nekom trenutku vrlo daleko od groblja neko kaže “ljudi što mi šapućetemo”, jer mi smo mislili ko je sledeći. To su strašne stvari. Sada je ta trauma ponovo obnovljena. Znali smo za ovu presudu ali nisam očekivao da će ovako da me potrese sada kad je objavljena. I to je vrlo jasna stvar. Ovo je društvo u kome je okej ubiti novinara i nikom ništa. Bilo je više veoma strašnih događaja sa ovom vlašću. Ubistvo Olivera Ivanovića, naknadno otrkiven misteriozni nestanak Vladimira Cvijana… i ovo je jedna od tih stvari“, objašnjava Čečen.
Novinar se osvrnuo i na „sliku i priliku“ srpskog društva.
„Mnogo volimo da vidimo Srbiju kao jednu grupu divnih ljudi koji su odlični domaćini, imaju urođen osećaj za pravdu. Ne. Ovo je društvo koje pogubljuje svoje najbolje ljude, i nikom ništa. Svi ostali će da drže glavu u ramenima i to je poruka koja nam govori da sve ono što je vredno života u ovom društvu je svedeno na onaj mulj u kojem se najbolje snalaze najgori ljudi ovog društva i oni su sada na vlast i celu Srbiju su pretvorili u to. Vi imate jendu zemlju koja ne može da osudi ljude koje je bazna stanica stavila na mesto ubiistva. U kojoj nikome nije palo na pamet da pomisli da istraži i da uhapsi neke ljude koji su skrivali dokaze, jer je činjenica, i to je dokazano prilikom suđenja, da su dokazi sakrivani, da su ljudi lagali. Nijedna tužiteljka, nijedan tužilac nije rekao pa čekajte ko je to krio. Zašto?“, pita se Čečen.
Kako kaže, ljudi kojima su građani dali široke ingerencije ubili su novinara.
Zato što se ovde dogodilo da su ljudi kojima smo mi kao društvo dali ingerencije, značke i oružje, a u slučaju tajne službe široke ingerencije, da nas štite, ti ljudi su došli i ubili su čoveka sa kojim radim. Bez suđenja, bez ičega. To svako društvo bi moralo, koliko god voli te svoje tajne policajce, da se razračuna sa njima, jer onda više niko nije bezbedan. Ne, ovo društvo ih je pustilo na slobodu i na kraju ih oslobodilo i to je zaista strašno“, navodi Čečen.
Pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić istakao je da još uvek nisu videli pravo obrazloženje oslobađajuće presude.
„Sama činjenica da je toliki period vremena trebao da vi iznesete presudu u javnost i da iznesete u određenom momentu govori o tome koliko je trajao proces i koliko jedan proces u Srbiji traje od momenta kad se desi jedan nasilan događaj. (…) Taj protok vremena koji najviše utiče na destabilizaciju informacija, na činjenicu da masa tih dokaza ostaje skrivena. Čine se da ti dokazi, počinju da blede i onda nije čudo“, smatra pravnik NUNS-a.
On ističe i da je u ovom slučaju bilo dovoljno dokaza koje je prikupio i čuvao policajac Kecman.
„Nažalost procena suda je takva kakva jeste. Nama se čini da je u dva prethodna prvostepena postupka bilo dovoljno dokaza da se na određeni način podigne optužnica, da se izdejstvuju osude koje su bile važne. Ako u ovom slučaju nemate dovoljno dokaza, šta da govorimo o drugim slučajevima?“, navodi Đurić.
Kako navodi, očigledne su i opstrukcije suđenja koji se vodi za ubistvo novinara Milana Panića.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.