„Kada se (Mijušković) pojavio u Dnevniku jedne subotnje večeri i doslovno s preloma skinuo moju kolumnu, kao i onu Đorđa Randelja, moje kolege u Dnevniku bile su tim cenzorskim postupkom bez presedana toliko konsternirane da su zanemele od šoka, što ih je sprečilo da protestuju, da se suprotstave… Niko, dakle, nije rekao ništa“, napisao je Pančić u kolumni za portal Autonomija.
Dodao je da je pre toga sedam godina, od 2006. do 2013. godine, pisao kolumne za novosadski nedeljni Dnevnik i da ih je napisao više od 300.
„Imali smo osam godina da upoznamo i tehniku i suštinu naprednjačkog ponižavanja ljudi i rastakanja i uništavanja institucija, tako da odavno niko ne bi trebalo da se čudi bilo čemu što stigne s te strane, koja se ponaša kao zloćudna bolest u ubilačkoj ofanzivi kroz ceo društveni organizam. Kada su nedavno osvojili Šabac… naprednjaci nisu učinili ništa što već nisu isprobali mnogo puta ranije, i što neće činiti još tačno onoliko dugo dok društveni organizam ne pronađe način da razvije imunitet na njih”, napisao je Pančić.
Dodao je da u tom smislu ni smene Bogavac i Tonković nisu ništa novo.
„Mehanizam mrvljenja kostiju i rastakanja mesa je rutinski, a cilj je uvek isti: oblatiti i najuriti nekoga ko je kvalitetan i istaknut u tome što radi, a potom na njegovo mesto dovesti nekoga anonimnog i po dometima beznačajnog, ali poslušnog“, ocenio je Pančić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.