Pavol Salaj iz Reportera bez granica: U Srbiji su pretnje novinarima podstaknute napadima najviših predstavnika vlasti

Pavol Salaj, šef odseka Reportera bez granica za Evropsku uniju i Balkan, u pisanoj izjavi za Cenzolovku povodom objavljivanja Svetskog indeksa medijskih sloboda na kom je Srbija pala na 98. mesto, kaže da se politička i pravna situacija u vezi sa napadima na medije i novinare u Srbiji pogoršavaju. 

„Srbija je danas rangirana pretposlednja u zoni EU-Balkan i poslednja među zemljama bivše Jugoslavije, prešavši iz ‘problematične’ u ‘tešku’ zonu. Oslobađanje osumnjičenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije signalizira značajno pogoršanje pravne situacije, koja ne može biti nadomeštena naporima vlasti da procesuiraju skorije napade na novinare, što je dovelo do poboljšanja bezbednosnog rezultata.“

Prema procenama Reportera bez granica, kako nam prenosi Salaj, „u Srbiji, koja je zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama podstaknutim političkim napadima koji redovno dolaze od najviših predstavnika vlasti. Ti napadi se tolerišu, ili čak podstiču od strane vladajućih partija, što je dovelo do značajnog pogoršanja političkog rezultata Srbije“.

Prema njegovom mišljenju, na procenu slobode medija u Srbiji, koja se odrazila i na plasman na 98. mesto Svetskog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica, utiče „nekažnjivost zločina nad novinarima, SLAPP tužbe, kao i poboljšana, ali još uvek neefikasna medijska regulativa koja dozvoljava širenje ruske propagande“.

U Srbiji, koja je zemlja kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, novinari se suočavaju sa pretnjama podstaknutim političkim napadima koji redovno dolaze od najviših predstavnika vlasti. Ti napadi se tolerišu, ili čak podstiču od strane vladajućih partija

„Tokom protekle godine, nekoliko preporuka Reportera bez granica iz aprila 2022. je ispunjeno, ali su se pojavili novi problemi. Vlasti Srbije moraju da preduzmu konkretne mere da podrže pravo na informisanje, da se uzdrže od govora mržnje prema novinarima i da povećaju nezavisnost, delotvornost i transparentnost medijske regulative“, rekao je Salaj u pisanoj izjavi za Cenzolovku.

Govoreći o konkretnim primerima, Salaj je istakao da su u poslednjih 12 meseci, novinari u Srbiji bili žrtve „orkestriranih kampanja, inspirisanih političkim napadima, koje su nekad rezultirale napadima na mrežama a nekad i napadima u stvarnom životu“. 

„U martu 2024. dva vodeća novinara iz Vojvodine, Dinko Gruhonjić i Ana Lalić, dobili su pretnje smrću nakon što su ih oklevetali političari, uključujući lidera vladajuće političke većine u Skupštini Srbije. Vredan pažnje je i slučaj Marka Stepanovića sa Nove S, koji je bio meta automobilske potere na autoputu koja se umalo završila nesrećom u aprilu 2023. Incident je usledio nakon što su političari targetirali njega i njegovu emisiju. Politički pritisak se ponekad upotpunjuje uvredljivim tužbama (SLAPP) kao u slučaju istraživačkog medija KRIK čiju novinarku Draganu Pećo od oktobra 2022. godine tuži biznismen povezan sa predsednikom“, objašnjava Salaj. 

„Policija je privela dve osobe osumnjičene da su pretile Gruhonjiću i Laliću i jednog osumnjičenog u slučaju Stepanović. Relativno brza reakcija je primer nedavnih pokušaja policije i javnog tužilaštva da ubrzano procesuiraju zločine nad novinarima. One su delom rezultat napora Stalne radne grupe za bezbednost novinara u kojoj o pretnjama i zaštiti od njih razgovaraju predstavnici novinara, policije i javnog tužilaštva. Mobilizacija radne grupe kao i njenog predsednika Verana Matića dovela je do krivičnog gonjenja i osude jednog lokalnog moćnika zbog pretnji OK radiju u Vranju. Međutim, uprkos sudskoj odluci, lokalne vlasti nisu uspele da sruše zid koji je lokalni moćnik podigao. U aprilu 2024, nakon šest godina sudskog postupka, počinioci, među kojima je i organizator paljenja kuće Milana Jovanovića, proglašeni su krivim“, istakao je Salaj.

Komentarišući ostale napade na novinare, Pavol Salaj je istakao da se neki od njih „suočavaju sa perspektivom definitivne nekažnjivosti“, dodajući kako je to „posebno slučaj sa atentatom na Slavka Ćuruviju počinjenom 1999. godine, u kojem su svi osumnjičeni šokantno oslobođeni optužbe odlukom Apelacionog suda iz februara 2024, a nakon ponovljenog suđenja. Ubistvo novinara Milana Pantića 1999. godine takođe je simbol nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima u Srbiji“.

„Iako su uspostavljeni institucionalni mehanizmi za poboljšanje efikasnosti krivičnog gonjenja, čini se da stvarni napredak i dalje zavisi od političkih faktora, što ukazuje na nedostatak nezavisnosti institucija za sprovođenje zakona u Srbiji“, zaključio je Salaj.