„Jer kad se propisi ne primenjuju dosledno i kad imate nepoverenje u institucije, onda se dešava da se, na primer, pretnje prema ranjivim grupama kao što su migranti sa društvenih mreža preslikavaju i u stvarnosti i imamo to ‘preuzimanje stvari u svoje ruke’“, rekao je Perkov u Fejsbuk u emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Društvene mreže pod okupacijom“.
Prema njegovim rečima, i u Srbiji postoji pravni okvir, odnosno zna se šta je dozvoljeno a šta nije.
„Ne bi trebalo da bude nikakve razlike u odnosu na to da li neko krši propise na društvenim mrežama ili negde drugo. Međutim, pitanje je da li se ovde dosledno primenjuju propisi“, kazao je Perkov.
Dodao je da je, s druge strane, vrlo nezahvalno biti na poziciji donosioca odluka u pogledu regulisanja oblasti društvenih mreža.
„Naročito, ako ste iz država sa demokratskim tekovinama i krenete restriktivnije ka internetskim slobodama, jer to onda autoritativniji režimi mogu da koriste kao alibi“, upozorio je Perkov.
Novinarka Cenra za istraživačko novinarstvo Srbije Teodora Ćurčić kazala je da je praksa u Srbiji pokazala da se neki slučajevi pretnji na društvenim mrežama „rešavaju za dva dana, dok se neki se razvlače godinama“.
„Postoje grupe koje objavljuju pretnje na društvenim mrežama nekažnjeno, a pokazalo se da su isti ti i u takozvanim narodnim patrolama, dakle, izlaze ‘na teren’. I to je veoma opasno“, upozorila je ona.
Emisija je emitovana u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku Ambasade Velike Britanije u Beogradu.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.