Pet minuta sa Slobodanom Arežinom

Međutim, ja ne mogu da obavljam posao kako bi trebalo da radi direktor medijskog javnog servisa zato što je odlučeno da u RTV postoje dva direktora programa. Pokušam to da osporim tvrdnjama da ne mogu dva pilota nadzvučnog aviona u isto vreme da sede na tom mestu i upravljaju avionom ili, da budem jasniji, ne mogu dva vozača u gradskom saobraćaju da upravljaju autobusom, jedan da kontroliše volan, drugi menjač. To je rizično, kao što je i ovo rizično za RTV. Odluka rukovodstva, međutim, takva je da oni neće da smene dosadašnjeg programskog direktora i pored toga što je sud naložio da su ništave sve odluke donete posle sednice UO na kojoj sam smenjen”, kaže Arežina za Novi magazin.

Zvanično se više puta, preko pisarnice, obraćao rukovodstvu RTV-a sa zahtevom da se obavi primopredaja dužnosti, ali i dalje postoje dva direktora programa i pride preporuka da (se) usaglase kako će obavljati dužnost: “Sve to je apsurdno i pokazuje da čak i na sudu kad nešto dobijete, to ne može da se istera”.

Koji su mogući koraci dalje što se vas tiče, s jedne strane, a rukovodstva RTV, sa druge?

Razne su opcije. U razgovorima sa advokatskom kancelarijom Beljanski koja me zastupa razmatramo šta je moguće po zakonu preduzeti. Postoji mogućnost da se pokrene novi sudski postupak, ali ne želim da dajem argumente, adute drugoj strani u sporu da nađe neki razlog da me ponovo smeni, mora se biti krajnje pažljiv i da redosled poteza bude što logičniji. U svakom slučaju, mislim da će građani kojima je javni servis namenjen trpeti jer je u ovoj situaciji teško očekivati da se neophodne programske promene sprovedu.

Rukovodstva što se tiče, dovoljan je predlog generalnog direktora Upravnom odboru i da UO većinom glasova odluči da me smeni. U tehničkom smislu to nije problem, ali pretpostavljam da mora postojati razlog i obrazloženje. U prethodnom postupku se pokazalo da nije dovoljno napisati bilo šta da bi se to sprovelo. Rezultat oba suda, odluka je veoma značajna; i vi znate da još od vremena kada sam kao deo pula dočekivao Tita iz Havane, ni tad, ni pre, ni kasnije nije se dogodilo da se neko u medijima, posebno državnim, vrati na rukovodeću funkciju svojom inicijativom. To je velika stvar jer pokazuje da se mora znati neki red i da se reda mora pridržavati. Pokušavam i dalje, u interesu RTV i kolega koji tamo rade, da napravim nešto što bi se i realno videlo kao moj povratak na program. Poslao sam zahtev UO da se vrate emisije koje su u međuvremenu ukinute, da se vrate profesionalci kako bi program vratio svoj ugled i uticaj.

[povezaneprice]

Ima li odgovora?

Ne, meni je posredno rečeno da “nisam ovlašćen da se obraćam Upravnom odboru” kao programski direktor.

Na osnovu kojih podataka kažete da je javnom servisu RTV potrebno vratiti ugled i uticaj?

Postoje razna merila, jedno je Nilsenovo merenje rejtinga; šer je najbolje merilo. Da ne širim priču, ukupan udeo svih televizija pada, ali udeo RTV bi morao biti veći ili bar isti kao što je bio. Važan pokazatelj su i nekoliko istraživanja agencija koja pokazuju da je 2015. procenat gledanosti RTV za celu Srbiju bio 6-7 odsto, a sada je jedan odsto. Govorimo o padu od šest puta, šest puta manje ljudi RTV doživljava kao relevantan izvor informisanja.

Tada je rejting RTV bio kao i nekih nacionalnih televizija?

U nekim segmentima jeste. Ne kažem da smo i tada bili prezadovoljni, zabeležen je skok, imali smo i rekorde, pa su 2015. i 2016. građani Vojvodine dočekali u najvećem broju uz RTV, računajući tu i RTS i Pink. Generalno, imali smo skokove u značajnim segmentima; ne kažem da je rejting bio ogroman, trebalo je i veći da bude, ali u odnosu na ono što je bilo pre toga i ovo što je sad, bilo je znatno bolje.

Kad kažete “neke emisije” i “neki ljudi”, na šta i na koga mislite?

Mislim na ljude koji su radili analitičke emisije. Javni medijski servis mora da bude pre svega javna tribina za različita mišljenja, različite stavove. Ne kažem da ih sada nema, ali nestale su emisije kao što su “Radar”, “U nedostatku dokaza”, sadržaji koji su podsticali ljude na neku vrstu građanske aktivnosti. Ne znam, na primer, zašto je ukinuta emisija “Zelena patrola”, gde građani ukazuju na primere zagađenja u svojoj sredini, pri čemu smo to radili u saradnji sa Fakultetom, mladim ljudima koji su dobijali besmisleno male nadoknade. Postoje sadržaji za koje objektivno ne postoji nijedan razlog da ne budu na javnom servisu.

Od imena – to su ljudi koji su radili te emisije, malo mi je nezgodno da ih navodim, oni rade tamo, a bojim se da ih ne vezuju za mene, pa da imaju problema. Ali, realno, zna se ko je tada radio, koji profesionalci treba da budu na kojim mestima. Inače će javni servis biti oduzet građanima i razbijen kao čaša.

U vreme smenjivanja imali ste veliku podršku građana, pre svega kroz protest Podrži RTV, ali i nekih profesionalnih udruženja kao NDNV i NUNS. Da li se nešto promenilo danas?

Pokret postoji, devojke koje vode Pokret rade vredno, trude se koliko mogu da pomognu u rešavanju ovih problema. Ja sam učestvovao u protestu sa distance jer su posle mog smenjivanja ljudi ostali bez posla i zadataka koje su radili bez ikakvog objašnjenja, jednostavno su počišćeni. To je motiv za proteste, ne moja smena. Mislim da energija još postoji, ali mi smo kao ona žaba koju polako kuvaju – bojim se da javnost, da građani polako pristaju na ono što znači otimanje njihove imovine. Njima je otet medijski javni servis Radio-televizija Vojvodine.

Autor: J. J.