Obradović za Cenzolovku kaže da im je marta 2017. godine stigla tužba kojom PIO fond traži da im se isplati 160.000 dinara duga za kiriju i oko 11.000 dinara kamate, kao i nalog da se isele iz prostorija.
Kako navodi, Vranjske u tom trenutku jesu dugovale PIO fondu za zakup nekoliko meseci unazad, jer su imale problema u poslovanju.
„Kada smo dobili tužbu, uspeli smo da nekako skupimo tih 160.000 dinara i uplatimo PIO fondu, uz molbu da nas ne isele. Oni, međutim, i dalje traže da se iselimo iako ne postoji nikakva potreba za tim, jer ovde imaju još nekoliko praznih kancelarija koje nisu izdali. Razumeo bih da je sve to popunjeno, pa da imaju ekonomskog interesa da nas izbace, ali nemaju“, kaže on.
Nakon što su, kaže, izmirili dug i zamolili da se povuče tužba i zahtev za iseljenjem, iz vranjskog PIO fonda im je rečeno da „moraju da vide sa Beogradom“, nakon čega su ipak ostali pri prvobitnom zahtevu.
Obradović kaže da je saglasan sa time da PIO fond, kao vlasnik prostorija, ima prava da bira kome će ih izdavati, ali misli da se ovde ne radi samo o tome.
„Zanimljivo je da je u tom periodu direktor bio Nenad Antić, član SNS-a, koji je kasnije prešao na mesto zamenika gradonačelnika. Mislim da je to jedna vrsta pritiska na redakciju Vranjskih, jer mi smo ovde 15 godina, a fond PIO nema potrebe za poslovnim prostorom. Ne vidim tu ekonomski rezon. Radi se, dakle, o jednom političkom stavu“, kaže on.
Aktuelna direktorka vranjskog PIO fonda Sunčica Jović je Cenzolovki rekla da nema ovlašćenja da daje izjave jer tokom dana nije dobila dozvolu za to od beogradske centrale i zamolila da pozovemo sutra.
Međutim, bivši direktor vranjskog PIO fonda, a sadašnji zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić (koji je bio na čelu filijale kada su Vranjske tužene) za Cenzolovku kaže da je sve rađeno po zakonu i Pravilniku o raspolaganju nepokretnostima PIO fonda.
Vranjske su, kaže, dobile opomenu da plate dug za kiriju u roku od 30 dana. Pošto to, kako tvrdi, u datom roku nisu učinili, stigla je tužba da dug plate i da se isele.
„Takva su pravila, ja ništa nisam uradio na svoju ruku. U tom trenutku sam bio direktor, na osnovu konsultacija sa rukovodstvom i pravnim zastupnikom smo tako uradili. Ako se dug ne isplati u roku od 30 dana, mi podnosimo tužbu za naknadu duga i za iseljenje. To uvek ide tako. Ne postoje dupli standardi, niti posebna procedura za Vukašina Obradovića“, kaže on.
Antić dodaje i da Vranjske nisu jedine koje su se našle u takvoj situaciji, te da su iz prostorija PIO fonda u Vranju iseljeni mnogi.
„Malo su ‘jače’ cene zakupa prostorija koje izdaje PIO fond, ali takve su kakve su. Većina se na kraju iselila. I sindikat je iseljen. Prema svima se ophodimo isto“, tvrdi Antić.
On ističe da to „nema veze sa političkim pritiskom“, niti sa kritičkim pisanjem Vranjskih o lokalnim vlastima.
„Novine su tu da kritikuju, a ne da hvale“, zaključuje Antić.
Vukašin Obradović navodi da i u ovom trenutku redakcija duguje nekoliko kirija, ali to „duguju svesno“, i u iščekivanju razgovora sa predstavnicima PIO fonda koji im, kaže, stalno obećavaju.
Ako ne pre, razgovaraće na sudu, i to na ročištu koje je zakazano za oktobar.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.