„Pionirski park je naš, ne možeš da uđeš“: Maskirani muškarac sprečavao ekipu N1 dok je snimala raščišćavanje kampa

U šatorsko naselje ispred Predsedništva lako se ulazi, ali jedino stepeništem iz podzemne garaže. Tamo vetar klati prazne šatore, a neki ljudi skupljaju ostatke.

N1: Kako protiče protest?

„Pa eto… rasklapamo ovo polako.“

N1: Je l’ završavate?

„Pa ne, tek ovo malo počinjem. Kiša je.“

N1: A gde su ljudi?

„Pa… di su. Otišli su.“

N1: A vi ste?

„Ja ovde radim. Rasklanjam ovo.“

N1: Šta tačno radite?

„Rasklanjam, tako su mi rekli, da rasklanjam polako i to je to.“

N1: Ko vam je to rekao?

„Pa, ovde ko je glavni organizator, ne znam.“

Potražili smo tog organizatora, ali pre toga, jedan muškarac sa hirurškom maskom pronašao je nas. Zahtevima maskiranih studenata dodat je još jedan – da N1 izađe iz parka.

„Izađite ispred. Izlaz je ovamo, morate izaći“, kaže maskirani muškarac koji se predstavio kao Petar Petrović.

N1: A što nosite masku?

„Izađite ispred.“

N1: Pandemija je prošla.

„Izađite ispred.“

N1: A vi ste? Ovo je javna površina.

„Kad se vi meni predstavite, onda ću i ja vama.“

N1: Ja sam Miodrag Sovilj, novinar N1. A vi ste?

„Ja sam Petar Petrović, drago mi je. Izađite ispred.“

N1: Ovo je javna površina.

„Jeste javna površina, ali vama je zabranjeno da ulazite ovde.“

N1: Ko je tačno zabranio? Policija?

„Jeste.“

N1: Policija je zabranila novinarima N1 da uđu?

„Apsolutno, da.“

N1: Je l’ vi to imate negde napismeno?

„Imamo“

N1: Molim vas, pokažite mi.

„Izađite ispred.“

Nismo želeli dalju raspravu, a i zanimalo nas je da li takav papir zaista postoji. Kad smo izašli, po dogovoru smo tražili dokaz.

N1: Evo. Dokument, molim vas.

Na šta je maskirani čovek zatvorio ogradu i okrenuo leđa. Sva sreća pa je informacija lako proveriva, jer je policija ovde na svakom koraku.

N1: Izvinite, molim vas, građani okupljeni u parku su nam rekli da je za televiziju N1 zabranjen ulaz. Je l’ to tačno?

„Ne, mi nemamo takvu informaciju“, kaže jedan policajac.

„Apsolutno ne“, kaže drugi policajac.

„Ne znamo ništa o tome“, nastavlja prvi policajac.

„Ovo je javni prostor“, kaže drugi policajac.

N1: „Pa mi smo pokušali i ljudi su nam rekli da je policija rekla da N1 ne može.“

„U uniformi“, upitao je drugi policajac.

N1: „Ne ljudi u uniformi nego građani koje smo zatekli.“

„Ja koliko imam informacija, da je ovo javna površina, tačnije, javni prostor, da može svako od građana da uđe i prošeta. Tako da možete i vi“, kaže drugi policajac.

Sa potvrdom da je Pionirski park slobodna teritorija, vratili smo se na glavni ulaz.

„Evo, drugi put ti kažem da ne možeš da uđeš“, kaže maskirani muškarac.

N1: Sada smo dobili informaciju od policije da je ovo javna površina i da možemo da prođemo kao svi građani.

„Druže, ne znam koji deo nije jasan. Šta ti nije jasno?“

N1: Čije je ovo?

„Je l’ sam ti rekao gore da ne možeš da uđeš.“

N1: Čiji je Pionirski park?

„Naš.“

N1: Vaš? Ja sam građanin Republike Srbije. Ovaj park je i moj. Molim vas, pustite nas.

„Ne možeš da uđeš.“

Van Pionirskog parka ostali su i brojni znatiželjni građani.

„Ćaci prop’o“

N1: Baš sam hteo da vas pitam šta vam je zanimljivo da snimate?

„Pa zato što su bili tu za subotu samo. Evo, kiša, hladno, odmah nema nikog. Znači jasna je igranka bila, namešteno sve.“

Tik pred subotnji protest neko je parkirao veliki broj traktora oko Pionirskog parka, kojima su mahom polupani prozori i izbušene gume. Ali neke od guma ponovo se naduvavaju. To rade ljudi koji ne žele da se predstave.

N1: Izvinite, je l’ to vaš traktor?

„Ne ne, kakvi, nije.“

N1: A šta radite ovde?

„Pa samo da pomognem da naduvaju i da sklone odavde.“

N1: A vi, gospodine? Čiji traktor duvate?

„Pumpamo, gospodine.“

N1: Pumpate, baš tako?

„Tako je baš.“

U tom smislu, pumpaju i kamperi. Studente nismo zatekli, već samo ljude koji ostatke šatora, spakovane u vreće, ubacuju u pikap vozila.

Video snimak N1