Inostrani novinari i medijske kuće, često možemo da čujemo, ne pokazuju dovoljno interesovanja niti imaju dovoljno znanja kad je u pitanju Srbija. Studijsko putovanje najboljih studenata škole za komunikaciju koja se zove po proslavljenom američkom novinaru Edvardu R. Marouu (Edward R. Murrow) i koja je deo Univerziteta države Vašington pokazuje da interesovanje za probleme novinara u Srbiji i te kako postoji.
Studenti škole Edvard R. Marou su u martu ove godine proveli nedelju dana u Srbiji i razgovarali sa brojnim pripadnicima medijske zajednice. Cilj ovog programa, koji nosi naziv Novinarstvo iz ranca (engl. Backpak Journalism), bio je i da se ustanovi nivo medijskih sloboda u Srbiji.
Svoja iskustva i zapažanja sa puta po Srbiji studenti su podelili u tekstu „Istraživačke novinarke u Srbiji nastavljaju da se suočavaju sa sve većim maltretiranjem“. Taj tekst je upravo objavio Institut Pointer, jedan od najprestižnijih medijskih centara u Americi i referentna institucija kada je u pitanju američko novinarstvo.
Slučaj Ane Lalić
Tekst počinje razgovorom sa Anom Lalić, u kome ona objašnjava situaciju u svom okruženju na početku pandemije koronavirusa i podseća na to da je dva sata nakon što je objavila tekst, bolnica o kojoj je pisala demantovala njene navode.
Iste večeri, saznajemo dalje iz teksta, šestorica policajaca pojavila su se na njenim vratima sa nalogom za njeno hapšenje.
„Optužena je za širenje lažnih informacija koje izazivaju paniku, telefon i laptop su joj oduzeti i odvedena je u pritvor iz kog je puštena posle dva dana“, obaveštava čitaoce Pointer i dodaje da su ove optužbe kasnije odbačene.
U protekle dve godine Ana Lalić je angažovala obezbeđenje koje je svuda prati, uvek pri ruci ima taster za paniku i izbegava da gradom hoda sama (Pointer)
U tekstu se citira Nezavisno udruženje novinara Srbije, prema kojem se broj i fizičkih i verbalnih napada na novinare u Srbiji „dramatično povećao“ i zaključuje kako je priča Ane Lalić „jedna od mnogih koje ilustruju izazove rada u zemlji u kojoj su novinari maltretirani i nadgledani i žrtve su organizovanih kampanja, uključujući pretnje smrću, napade na imovinu i vređanje na internetu“.
U tekstu se navodi da Srbija još od devedesetih godina prošlog veka nastoji da kontroliše državni radio i televiziju i da je od tada „u borbi protiv male grupe nezavisnih medija i novinara“. Sadašnja situacija se opisuje kao ona u kojoj „mediji naklonjeni vlasti dobijaju većinu državnih fondova“, pri čemu takvi mediji „šire dezinformacije i lažne vesti u cilju podržavanja političkih planova Vlade“.
Pozivajući se na ovogodišnje analize Fridom hausa, novinari Pointera navode da je „Srpska napredna stranka postepeno urušila politička prava i ljudske slobode“, kao i da su „nezavisni mediji, opozicione grupe i organizacije civilnog društva pod sve većim napadom“.
„Tabloidi naklonjeni Vladi i politički zvaničnici stvorili su okruženje u kome su kampanje klevetanja novinara i njihovo verbalno uznemiravanje postali uobičajeni”, jedan je od zaključaka ovog teksta.
Vraćajući se na slučaj Ane Lalić, u tekstu se dalje navodi da je ona, bez obzira na to što su optužbe protiv nje povučene, i dalje predstavljena kao izdajnik i osoba koja mrzi svoju zemlju, čak i od strane premijerke i predsednika države.
„Tabloidi su se bavili mojim slučajem“, rekla je za Pointer Ana Lalić i dodala da je dobijala razne vrste pretnji, uključujući i to da su isečene gume njenog parkiranog automobila.
Provale u stanove novinarki KRIK-a
Novinarke KRIK-a Dragana Pećo i Bojana Pavlović takođe su citirane u ovom članku. Podseća se na to da je 2017. godine provaljeno u stan Dragane Pećo, ali da ništa nije ukradeno, uprkos činjenici da je tu bilo i vrednih stvari. Provalnik do danas nije identifikovan i slučaj je zaključen.
U junu 2020. godine Bojana Pavlović je fizički napadnuta nakon što je fotografisala sina predsednika Vučića. Ljudi koji su je napali tvrdili su da su pripadnici policije. Uzeli su joj telefon, maltretirali je i naterali je da izbriše fotografije. Ni u ovom slučaju nije podignuta optužnica.
Imamo korumpiranu vlast koja pokreće kampanje protiv nas. Imaju mnogo novinara na svojoj strani koji šire zabunu i zbog toga nam ljudi ne veruju i ne cene nas (Marija Vučić, KRIK)
„Imamo korumpiranu vlast koja pokreće kampanje protiv nas“, rekla je za Pointer Marija Vučić, novinarka i faktčekerka KRIK-a. „Imaju mnogo novinara na svojoj strani koji šire zabunu i zbog toga nam ljudi ne veruju i ne cene nas.“
Tekst se u više navrata poziva na izveštaje Reportera bez granica, navodeći, između ostalog, da je ta organizacija, povodom ubistva novinara Slavka Ćuruvije, objavila 10 preporuka Vladi Srbije za poboljšanje medijske situacije u zemlji.
Među njima je, kako se dalje navodi, i ona koja se tiče pravednije raspodele medijskih fondova.
„Na lokalnom nivou je gotovo 99 odsto medija povezano s Vladom, jer njihov opstanak zavisi od lokalnih budžeta“, pojasnila je Marija Vučić.
Psihološka podrška novinarima
Intervjuisane novinarke donekle različito vide napade. Prema navodima u tekstu, Ana Lalić u njima vidi nameru ljudi na vlasti da „ponize i osramote“ novinarke koje se bave profesijom koja tradicionalno pripada muškarcima.
„Napadi na novinarku uključuju spominjanje da je kurva, da je glupa, da je đubre ili da liči na konja“, primećuje Marija Vučić.
Tabloidi naklonjeni Vladi i politički zvaničnici stvorili su okruženje u kome su kampanje klevetanja novinara i njihovo verbalno uznemiravanje postali uobičajeni (Pointer)
Zbog svega navedenog, KRIK je osnovao fond za psihološko savetovanje novinara, a Nezavisno društvo novinara Vojvodine takođe pruža besplatnu psihološku podršku svojim članovima na osnovu sredstava dobijenih kroz grantove.
Napadi na novinarke se ponekada prenose i na članove njihovih porodica, podseća se u Pointerovom tekstu. Tako je 2019. godine jedan muškarac osuđen na osam meseci kućnog pritvora nakon pretnji koje je uputio novinarki Tatjani Vojtehovski i njenoj ćerci.
U tekstu se citira i Igor Ispanović, menadžer podrške medijima Nezavisnog društva novinara Vojvodine, koji smatra da su novinarke te koje trpe i veći broj napada, budući da upravo one u sve većem broju rade na istraživačkim tekstovima.
Autori se vraćaju Ani Lalić, koja je ponosna na to što većinu istraživačkih novinara danas čine – novinarke. Ana im je, kažu, obećala da će nastaviti da radi ono što voli, ali je unela promene kako bi osigurala svoju bezbednost.
U protekle dve godine angažovala je obezbeđenje koje je svuda prati, uvek pri ruci ima taster za paniku i izbegava da gradom hoda sama.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.