Polić kaže da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije razrešila nijedno ubistvo novinara, što, smatra, govori o tome da je država ta koja je bila upletena.
Polić ukazuje na značaj intervjua sa komandantom ratnog vazduholovstva Božidarom Stevanovićem, koji je i poslednji koji je Dada Vujasinović uradila.
„Intervju je važan, urađen je tako što de Dada deo razgovora snimila dok su razgovarali, a deo dok je ona bila u toaletu a magnetofon je ostao ukljčen. Intervju je ponudila Mariću koji je bio urednik Duge, on je cenzurisao, a deo razg je objavljen u novosadskom Svetu. Nakon toga ona je dobila preteće pismo. Pominje se pretnja koju je dobila od Arkana, a malo se govori o pismu koje je dobila i u tom pismu, ono što je važno, stajalo je da je upropastila generala i to se nije pominjalo u javnosti“, navodi Polić.
Autorka napominje da oba generala koja govore u prilogu tvrde da vojska nije imala veze sa tim i da su oni to preteće pismo predali službi bezbednosti.
Ona je podsetila da je prvi uviđaj rađen bez prisustva sudije i tužioca, što je, kako smatra, bilo dovoljno da nikada ne dođemo do podataka do kojih je moglo da se dođe,
„Na osnovu veštačenja 2008. je utvrđeno da na fotelji na kojoj je bilo krvi, krvna grupa je A, a Dada je nulta, pronađeni su neki dokumenti. Država je dobro odigrala ulogu i dovela do toga da 26 godina ne možemo da znamo šta se desilo“, rekla je Polić.
Kažu ljudi koji su stručni – što smo dalje od događaja, manje su šanse da saznamo istinu, podseća Polić.
„Ne govorimo samo o Dadi, tu je slučaj Ćuruvije, Pantića, brojni napadi koji su ostali neotkriveni. Što smo dalje, ostaće neotkriveno, čak i kad je Vučić rešio da formira Komisiju koja se bavi ubistvima novinara meni se činilo da je i to farsa, da komisiju ne mogu da čine ljudi koji su medijski profesionalci i pravnici, već da bi to trebalo da budu profesionalci iz drugih sfera“, smatra Jovana Polić.
Podsetila je da je Dada Vujasinović radila na pričama o ratu, kriminalu, švercu, kriminalcima, kao i da je imala ogromna istraživanja koja je čuvala u zelenoj fascikli, koja je nestala na dan smrti.
„Žrtva tadašnjeg režima na najbrutalniji način, u ovoj zemlji imamo gadnu istoriju oobračunavanja s medijima, čak i danas“, poručuje.
Odnos vlasti prema profesionalnim medijima danas, tokom vanrednog stanja, ocenjuje kao agresivan.
„Prvi izvor je najmanje agresivan i on dolazi od Vučića, koji tu i tamo prozove i opomene i kaže kako je jedna novinarka napisala laž i to je užasno opasno, to je targetiranje. Drugi izvor je premijerka, koja danas najviše optužuje novinare i medije koji profesionalno rade svoj posao. Imali ste primer gostovanja na Hepiju, kada je rekla da su to mediji koji mrze svoju zemlju. Kad je ona u pitanju, to me ne iznennađuje. Kada je KRIK objavio priču o Vulinovoj tetki, ona je rekla da razume reakciju Vulina koji je za urednika KRIK-a rekao da je narkoman. Danas radi još gore stvari. Treći izvor, takođe paljba iz vlasti, municija je data tabloidnim medijima, mislim tu i na tanjug, Radu iz Jedinstva koji se svakodnevno pojavljuju na konferencijama“, zaključuje Jovana Polić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.