Policija uspešno ne nalazi vozača automobila snimljenog sa više kamera

„Redakcija Južnih vesti obavestila je policiju da je nepoznata osoba u utorak (21. marta 2017, op. a.) u 19 sati iz automobila parkiranog u centru Niša video-kamerom snimala urednika ovog portala Predraga Blagojevića, a kada je Blagojević pokušao da svojim telefonom fotografiše automobil, vozač je dao gas i pobegao“, glasila je uznemirujuća vest koju je objavio niški njuz-portal.

Godinu dana docnije, incident sa snimanjem novinara avanzovao je u ozbiljnu misteriju.

Blagojević je, naime, policiji, uz informacije o samom incidentu, dostavio fotografiju automobila iz kojeg je sniman (golf 5), čak i deo njegove registarske oznake.

Inspektori ga ubeđivali da je snimanje slučajno

„Nemam informaciju da je policija od tada bilo šta uradila“, kaže urednik Južni vesti za Cenzolovku.

Blagojević navodi da je niška Policijska uprava (PU) dugo ignorisala zahteve iz Osnovnog javnog tužilaštva (OJT), odnosno da nije po njima „postupala“, niti je na njih odgovarala.

„To je išlo dotle“, priča urednik Južnih vesti, „da je meni osnovni tužilac odgovorio sa zvaničnog mejla i doslovce napisao da niška policija tužilaštvu još nije dostavila izveštaj, ‘ali da OJT Niš neće odustati od zahteva PU Niš da rade na otkrivanju identiteta lica koje je snimalo Predraga Blagojevića’.“

Nije baš da je sagovornik Cenzolovke iznenađen pasivnošću policije. Kaže da su ga u večeri kada je prijavio incident policijski inspektori ubeđivali da je to najverovatnije bilo nešto slučajno, te da otuda nema potrebe čak ni da podnosi formalnu prijavu.

Na fotografiji koju je Blagojević u brzini napravio telefonom ne vide se, istina, najbolje sve oznake na registarskoj tablici automobila. Ipak, policija je imala mogućnosti da do kompletnog registarskog broja dođe i na druge načine.

„Dakle, automobil iz kog sam bio sniman bio je nepropisno parkiran ispred zgrade suda, zgrade koja je pokrivena kamerama, i praktično se nalazio na raskrsnici koju snima još nekoliko kamera iz svih uglova. Odatle se uputio ka centru grada i prošao kroz još najmanje dve raskrsnice koje su odlično pokrivene kamerama – pritom je morao da prođe i pored čitavog niza firmi koje imaju bezbednosne kamere koje pokrivaju i ulicu gde automobili prolaze. I sad, policija navodno ne može da otkrije čak ni broj na tablicama. Meni to govori da postoji namera da se traženi podatak uopšte ne otkrije“, izričit je Blagojević.

BIA: Nismo mi!

U međuvremenu, Blagojević je – novinar je, zaboga – došao do nezvaničnih saznanja koja, kako kaže, ukazuju na to da se nije radilo o „incidentu“, ali i da je „nepoznati kamerman“ zapravo osoba koju je angažovala Bezbednosno-informativna agencija (BIA).

Kaže da su ga dan nakon incidenta pozvali iz BIA i ubeđivali ga da se radilo o slučajnosti, da Agencija nema nikakve podatke o događaju, niti da znaju ko je držao kameru – praktično su, navodi sagovornik Cenzolovke, insistirali na tome da Južne vesti ne objavljuju ništa o spornom događaju.

„Ono što me dodatno brine jeste nepotvrđeno saznanje o tome da me je snimao pripadnik BIA, ali da je nakon što je priča izašla u javnost otvorena interna istraga, koja je utvrdila da nije postojao nalog za takav zadatak, odnosno da je posao sproveden ‘na crno’ – drugim rečima, na osnovu usmenih naređenja, mimo zvaničnih protokola“, priča urednik Južnih vesti.

I tu se na završava Blagojevićeva zebnja.

„Ako je bila neka anonimna osoba, odnosno neko ko nema veze sa državnim institucijama, brine me činjenica da policija, tužilaštvo, BIA… ne mogu da otkriju ko je u pitanju.“

Brine ga i mogući nivo amaterizma agenta neke od službi bezbednosti, jer em je uspeo da ga opazi, em ga je čak i snimio.

„Treća opcija je da je neko namerno dozvolio da ga vidim upravo sa ciljem da pošalje poruku, da zaplaši ili šta već. Sigurno postoji još neko objašnjenje, ali sva su veoma zabrinjavajuća.“

Podseća Blagojević na to da su nakon događaja od pre godinu dana provladini tabloidi imali naslove tipa „huligani prete novinarima“, pa je to u njemu izazvalo bojazan da će to neko iskoristiti i napasti njega ili njegove kolege, kako bi tabloidi posle mogli da „poentiraju“ i kažu da su na tako šta, eto, upozoravali. „A kada huligani nekog pretuku, onda se ne traži politička pozadina. Samo se konstatuje da je tako, jer ‘šta drugo huligani i mogu da urade’“, navodi Blagojević.

Blagojević nema dilemu kakva se poruka šalje kad ni posle godinu dana ovakva priča ne dobije epilog.

„Svakako je reč o ozbiljnom pritisku, i to ne samo na mene i Južne vesti već i na sve kolege u Srbiji. Prosto, takva se poruka šalje.“