Pomen kod spomenika „Zašto“ – sećanje na nedužno stradale radnike RTS-a u NATO bombardovanju

Zgrada RTS-a bombardovana je tokom emitovanja vesti u dva sata i šest minuta iza ponoći 23. aprila 1999. godine. Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj. Tada je poginulo 16 radnika RTS-a koji su stradali na svojim radnim mestima.

Živote su izgubili: Jelica Munitlak – šminker, Ksenija Banković – video-mikser, Darko Stoimenovski – tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović – tehničar mastera, Dragorad Dragojević – radnik obezbeđenja, Dragan Tasić – električar, Aleksandar Deletić – dizajner programa, Slaviša Stevanović – tehničar u razmeni, Siniša Medić – dizajner programa, Ivan Stukalo – tehničar u razmeni, Dejan Marković – radnik obezbeđenja, Milan Joksimović – radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović – tehničar mastera, Slobodan Jontić – monter, Milovan Janković – precizni mehaničar i Tomislav Mitrović – režiser programa.

U ime porodica stradalih obratio se Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića, i poručio da bol nije ništa manja posle svih ovih godina.

„Pre 24 godine u ovo isto vreme, u dva sata i šest minuta, 23. aprila 1999. godine, bombardovana je zgrada RTS-a. Tada je na svom radnom mestu ubijeno 16 naših rođaka, kolega i prijatelja“, naveo je Medić.

„Ponovo smo se okupili ovde ispred spomenika ‘Zašto’ da postavimo isto pitanje na koje već 24 godine nismo dobili odgovor – pitanje zašto. Zašto je neko odlučio da ubije nevine ljude bez ikakvog razloga, ljude koji su samo radili svoj svakodnevni posao, koji nisu nikoga ugrožavali, koji nisu imali veze sa uređivačkom politikom RTS-a u to vreme?“, naveo je Medić.

Dodao je da su NATO avioni „bez ikakvog jasnog upozorenja, bez griže savesti, sa bezbedne udaljenosti ispalili rakete na zgradu RTS-a iako su dobro znali da je u njoj svake noći bilo između 150 i 160 ljudi“.

Naglasio je da je u istoriji ratovanja prvi put bombardovana jedna medijska kuća i tom prilikom na svom radnom mestu ubijeno je 16 radnika.

„Šesnaest običnih ljudi koji su imali porodice koje su ih čekale da se vrate s posla i s njima podele dobro i zlo koje ih je opterećivalo tih dana. Od njih 16, desetoro nije bilo ni udato ni oženjeno. Nisu dobili priliku da osnuju svoje porodice, da dobiju potomstvo i da žive jedan svoj normalan život. Neko je odlučio da im sve to oduzme i da im oduzme ono što je najvrednije, a to je život“, rekao je Medić.

„NATO zločinci su odlučili da raketama ućutkaju RTS i na taj način pokažu i dokažu celom svetu svoju moć i nekažnjivost. Za taj zločin niko od čelnika 19 NATO zemalja koje su izvršile agresiju na našu zemlju nikada nije procesuiran niti je odgovarao. Ovaj zločin su pravdali tako što su govorili da je RTS imao komandnu ulogu u vojnim operacijama Vojske Jugoslavije. To naravno nije bilo tačno, u objektima RTS-a su bili samo civili, tehničko osoblje i novinari“, rekao je Medić i dodao da to mogu da potvrde i strani izveštači.

Ukazao je da su međunarodne novinarske organizacije i agencije odmah posle bombardovanja izjavile da RTS nikako nije mogao biti legitiman vojni cilj i da je u pitanju klasičan ratni zločin.

„I pored svega toga, Sud za ljudska prava u Strazburu se oglasio nenadležnim u ovom slučaju. Ovo je ostao zločin bez kazne“, istakao je Medić.

„Ne kopajte po ranama koje nikada neće da zacele“

Naveo je da je porodice ubijenih posebno uvredio tekst koji se pojavio ovih dana u jednom listu u kojem se prvi put opravdava bombardovanje zgrade RTS-a.

„U tom tekstu se kaže da je RTS bio legitimna meta zato što, citiram: ‘U Aberdarevoj ulici nije bila bolnica pa da se žrtve dogode greškom navigatora, već proizvodni pogon tendencioznog informativnog đubreta.’ Po tom tekstu bilo je legitimno ubiti svakoga ko se nalazio u zgradi RTS-a zbog uređivačke politike, pa tako i 16 ljudi koji su stvarno ubijeni u ovoj zgradi. To je ono što nas boli i tražimo izvinjenje i objašnjenje od pisca tog teksta. Sa ovog mesta poručujemo: ne kopajte po ranama koje nikada neće da zacele“, naglasio je Medić.

Isto tako, dodao je, ponovo pitaju zašto ništa nije učinjeno da se zaštite zaposleni za vreme vazdušne opasnosti.

„Zašto niko u Saveznom ministarstvu odbrane nije reagovao na nepostupanje tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića po naredbi Savezne vlade broj 37 po kojoj je bio obavezan da izmesti ljude i tehniku na rezervno mesto rada u slučaju ratnog stanja. Ta naredba nije izvršena i za to je odgovarao samo on, tadašnji direktor. Ostali čija je dužnost bila da kontrolišu postupanje RTS-a za vreme ratnog stanja nisu pozvani na odgovornost, a neki su čak i odlikovani“, rekao je Medić.

Pitao je i da li su njihovi najmiliji bili žrtvovani i sa kojim ciljem.

„Odgovore na sva ova pitanja još nismo dobili. Ova zgrada, u kojoj su naši najmiliji izgubili živote, stoji urušena kao opomena i mesto zločina“, naglasio je Medić.

Zamolio je nadležne da se zgrada napokon pretvori u memorijalni centar i dodao da idejno rešenje odavno postoji.

„Hajde da uradimo nešto za sve koji su stradali u bombardovanju 1999. godine“, poručio je Medić.

Na pomenu „Sećanje na nedužne“ minutom čutanja odata je pošta ubijenima i položeni su venci na spomenik „Zašto“.

Ruže ispred spomenika „Zašto“ juče su položila i deca iz sportskih klubova sa Kosova i Metohije.

U spomen stradalim radnicima RTS-a izveden je padobranski skok, sa zastavom koja je nosila likove ubijenih.

Za pogibiju radnika RTS-a do sada je odgovarao Dragoljub Milanović, koji je 2002. osuđen na deset godina zatvora zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.

Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije i Sindikat novinara Srbije (SINOS), uoči obeležavanja 24 godine od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a, istakli su da je ta vojna organizacija počinila ratni zločin i uvela praksu napada na medije u međunarodnim sukobima, a da uprkos tome niko iz NATO struktura nije odgovarao.