Snimak ekrana, N1
Na pitanje šta ministarstvo preduzima da bi se sprečile pretnje novinarima, na društvenim mrežama i slično, ali i targetiranja državnih zvaničnika, pomoćnica ministarke je rekla da je Vlada donela odluku o formiranju Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara u decembru prošle godina. „Ta radna grupa imala je već desetak sastanaka, a članovi te Radne grupe su, osim novinarskih i medijskih udruženja, i predstavnici državnih organa koji su, po svojim nadležnostima, odgovorni za to. Otvoren je SOS telefon na koji novinari mogu da prijave ukoliko imaju pretnje. Promptno se reaguje posle tih prijava, tako što se te prijave prosleđuju nadležnim državnim organima, da istražuju, procesuiraju ako je to potrebno. A inače Ministarstvo kulture izdaje uvek saopštenja kad je takav neki događaj. Apsolutno je (ministarstvo) protiv svakog pritiska na novinare, upućivanja pretnji i svega onoga što može da ugrozi prava novinara“, rekla je pomoćnica ministarke za N1.
Na pitanje šta kada to targetiranje dolazi sa skupštinske govornice ili od državnih zvaničnika, Trufunovićeva navodi da kad osuđuju „ne prave razliku odakle dolazi pretnja“. „Uz podršku radne grupe, na čijem je čelu predstavnik Ministarstva kulture i informisanja, mislim da smo poslali jasnu poruku i javnosti i medijskoj zajednici da smo zaista posvećeni rešavanju ovog bitnog pitanja i da novinari treba da rade u bezbednim uslovima“, dodala je.
Na konstataciju novinara da ima medija koji šire i mržnju, strah, nasilje, dezinformacije, a na pitanje na koji način može da se reši taj problem, ona je rekla – razvijanjem medijske informacione pismenosti. Potrebno je, dodaje, da se sistemski reši pitanje – da se kroz medijsko zakonodavstvo regulišu svi slučajevi takvih pojava.
Trifunovićeva je napomenula da će do kraja trećeg kvartala 2022. godine doći do izmene svih medijskih zakona. „Usvojili smo Medijsku strategiju, Akcioni plan, i sada, do kraja godine u planu je izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima koji treba da se izmeni i dopuni i u tom smislu – kako se boriti sa svim tim pojavama, kako regulisati te pojave na društvenim medijima, s obzirom na to da se naš prethodni zakon nije bavio mnogo društvenim, više se bavio tradicionalnim medijima. Zakonskom regulativom se najbolje može probati preventivno da se deluje, ali i da se sankcionišu te pojave u svim medijima“, istakla je.
Pisac i voditelj emisije „Dobar, loš, zao“, koja se emituje na televiziji Nova S i na portalu Nova.rs Marko Vidojković dobio je pretnje smrću preko društvene mreže Instagram.
„Istog momenta sam prijavio našoj službi u Junajted mediji koja je već jednom procesuirala pretnju koju smo dobili Nenad Kulačin i ja. Oni će odmah sad ovo da prijave policiji. Za ovakve stvari imam nultu toleranciju. Vređaju me svaki dan i pričaju sve i svašta, ali kada krenu sa fizičkim pretnjama, a kamoli sa klanjem i seckanjem, tu imam nultu toleranciju“, kaže Vidojković za Nova.rs.
O razlozima za pretnje smrću kaže da pretpostavlja da je reč o poslednjoj emisiji „Dobar, loš, zao“, u kojoj je bilo reči o presudi Ratku Mladiću. Vidojković kaže da se obratio i NUNS-u. Na pitanje da li su nadležni na pretnje poslednji put reagovali, kaže da je tužilaštvo tada ocenilo da ne postoji realna opasnost.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.