Porodice stradalih radnika RTS-a ni danas nemaju odgovor na pitanje

Navršavaju se 22 godine od bombardovanja zgrade Radio televizije Srbije, tokom kojeg je poginulo 16 radnika Javnog servisa. Porodice stradalih, kao i njihove kolege, ni danas nemaju odgovor na pitanje "zašto?". Zašto je NATO bombardovao medijsku kuću i usmrtio civile, ali i zašto rukovodstvo Jugoslavije nije preduzelo ništa da tragedija bude sprečena?

NATO alijansa je bombardovanje Jugoslavije počela pod parolom zaštite civila. A na njihovom nišanu su se našli – civili.

Zaposleni u RTS-u su, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, čekali da prođe noćna smena, a umesto toga dočekali bombe koje su njih 16-oro usmrtile.

„Nisu dobili priliku da žive i ostvare svoje snove“, kaže danas brat jednog od poginullih.

„Neki da postanu roditelji, neki da uživaju u svojoj deci i unucima, da ih posmatraju kako rastu. Neki od njih da uživaju u penziji. Oni i sada žive u našim srcima i stalno su u našim mislima. Očekujemo kao da će svakog trenutka da se pojave, da nam mahnu, da se ponovo sretnemo i zagrlimo“, kaže brat ubijenog Siniše Medića, Miroslav.

Pitanje „zašto?“ krije u sebi mnogo nepoznanica kaže vršilac dužnosti direktora javnog servisa.

„Jedan ogroman lavirint na kraju kojeg se nalazi druga jedna reč a to je istina. Bojim se da ćemo teško proći taj lavirint i da evo, sve ove godine, a prošlo je već 22, da se i RTS, naravno i ova sadašnja vlast bori da dođe do te istine. Međutim, to kao što i sami znate ide vrlo teško“, smatra v.d. direktora RTS-a Ilija Cerović.

Zbog toga što nije poštovao naređenje savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici, kaznu od 10 godina zatvora odslužio je Dragoljub Milanović, nekadašnji direktor RTS-a. On je ujedno i jedini koji je odgovarao za pogibiju radnika.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da više znamo o komandnom lancu NATO-a, nego o tome ko je ljude ostavio na radnom mestu pored jasnih instrukcija da RTS mora da bude ispražnjen i izmešten na rezervnu lokaciju.

„Mnogi iz tadašnje savezne i republičke vlasti, naročito iz vojnih struktura, iz vojnih obaveštajnih struktura, su imali informacija o bombardovanju. Neki su od tih oficira i izvodili svoju decu iz zgrade, ali su ostavili ovih 16 ljudi kao žrtve“, rekao je predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

Sindikat novinara Srbije podseća da su ubijanje civila osudile sve relevantne međunarodne organizacije, među njima i „Amnesti internešenel“, koja je napad ocenila kao ratni zločin.

Video prilog N1