Posle napada na naučnike, Ana Brnabić se obračunava i sa naučnim časopisom: Šta je Scientific Reports u kome je objavljen rad o štetnosti rudnika litijuma?

I to jedan od najrenomiranijih – Scientific Reports, u kome je nedavno objavljen naučni rad grupe istraživača koji su zaključili da ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika.

Rad pod nazivom „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ potpisuju Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Jovan M. Tadić sa Univerztata Berkli iz SAD, Branimir Grgur, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Sanja Sakan iz Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, Jena Brezjanović, sa Univerziteta Severna Florida iz SAD i Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja iz Srpske akademije nauka i umetnosti.

O rezultatima naučnih istraživanja do kojih su došli pisao je u Danasu profesor Ratko Ristić, koji je, između ostalog, naveo da su posle stroge recencije koja je trajala gotovo 18 meseci, uspeli da publikuju rad u jednom od najcitirijanijih naučnih časopisa na svetu – Scientific Reports, a koji je za prvih pet dana pročitalo više od 50.000 zainteresovanih, što je „u domenu naučnih publikacija fascinantno veliki broj“.

„Činjenica koju političar Ratko prenebregava je da Scientific Reports, iako možda najcitiraniji, nije među najpriznatijim naučnim časopisima na svetu. Istina je da ovaj časopis prate brojne kontroverze, uključujući otvoreno promovisanje homeopatije, nepovlačenje plagiranih radova, a u jednom od članaka objavljenih u ovom časopisu tvrdilo se da ljudima raste rog na potiljku zbog korišćenja mobilnih telefona“, tvrdi Ana Brnabić u odgovoru na Ristićev tekst.

Pojašnjavajući šta je Scientific Reports, Željko Tomanović profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, kaže za Danas da je reč o prepoznatljivom i relevantnom naučnom časopisu u svetskim okvirima.

– Deo je Nature izdavačke grupe, koja izdaje najznačajniji svetski naučni časopis Nature. Sa preko 700.000 citata godišnje to je peti naučni časopis u svetu. Naučni radovi u Scientific Reports imaju preko 140.000 preuzimanja godišnje. Od 72 relevantna časopisa u oblasti Multidisciplinarna nauka po faktoru uticajnosti u 2023. je rangiran kao 21. i nalazi se među 30 odsto najprestižnijih svetskih časopisa u navedenoj oblasti – ističe Tomanović.

On napominje da ga Ministarstvo nauke Srbije prema navedenim kvantitativnim pokazateljima vodi kao vrhunski međunarodni naučni časopis i da se naši naučnici na osnovu publikacija u ovom i drugim naučnim časopisima biraju u naučna zvanja u komisijama i telima nadležnog ministarstva.

– Naši univerziteti se rangiraju na Šangajskoj listi prema broju ovakvih publikacija u kvalitetnim naučnim časopisima – ističe Tomanović.

On objašnjava i da se naučni radovi u Scientific Reports i u drugim relevantnim naučnim časopisima publikuju tako što se za prispele rukopise odredi predmetni urednik koji je blizak naučnoj oblasti kojoj pripada poslati rukopis.

U ovom prvom koraku on proverava naučnu relevantnost rukopisa po veoma striktnim kriterijumima i prema dostupnim podacima oko polovina svih poslatih rukopisa se odmah odbije u ovom časopisu.

Rukopisi radova koji prođu ovu prvu trijažu šalju se na nezavisnu međunarodnu recenziju i to dalje pregledaju dva ili tri eksperta iz naučne oblasti poslatog rukopisa.

Nakon toga, predmetni urednik donosi odluku da li rad treba prihvatiti, odbiti ili korigovati u skladu sa sugestijama recenzenata.

– Ponekad urednik može odlučiti da rad pošalje ponovo na recenziju, tako da čitav taj proces može da traje i godinu dana. Odluku o konačnom prihvatanju naučnog rada donosi uređivački odbor časopisa koji može da uvaži ili ne uvaži sugestiju predmetnog urednika. Objavljivanje naučnog rada se plaća u Scientific Reports-u, što je slučaj sa velikim brojem naučnih časopisa. Ovo nema nikakvog uticaja na kvalitet naučnog rada. Plaćanjem objavljivanja radova se favorizuje takozvani otvoreni pristup i rad je slobodno dostupan svima koji žele da ga pročitaju – kaže Tomanović.

Istina je, dodaje, da generalno postoji ogromna naučna produkcija i da se ponekad dese greške i objave radovi i koji to ne zaslužuju.

– Scientific Reports, kao i drugi renomirani časopisi, takođe povuče nekoliko objavljenih radova svake godine, ali to govori o zadovoljavajućim etičkim i naučnim standardima ovog časopisa. Kvalitet nekog naučnog rada ne mora da nužno odražava i kvalitet časopisa u kome je publikovan, već će sud o tome doneti naučna javnost koja će u svojim studijama i istraživanjima navoditi, odnosno citirati relevantne naučne publikacije. Ovaj rad autora Đorđević i saradnika je sa preko 70.000 pregleda trenutno jedan od najčitanijih u ovom časopisu, što obećava. Nekome sve ovo može da se sviđa ili ne sviđa, ali je tako – ističe Tomanović.

On kaže da naučnici poznaju opisanu proceduru i da im je poznato koliko je relevantan časopis Scientific Reports.

– Ali za obične građane mogu to da ilustrujem jednim fudbalskim primerom. Scientific Reports nije Real Madrid ili Barselona, već je recimo Atletiko Madrid, koji je prepoznatljiv i kvalitetan klub u evropskim i svetskim okvirima – kaže sagovornik Danasa.

O tome da su prošli strogu recenziju pre nego što su rad objavili govorila je nedavno jedna od koautora Sanja Sakan na skupu u Malom Zvorniku.

Obraćajući se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je tamo došao da čuje mišljenja građana o rudniku litijuma, Sakan je kazala da su već probna istraživanja napravila veliku štetu po životnu sredinu.

„Borili smo se godinu i po dana, recenzenti su bili veoma surovi. Ovo je prvi rad na tu temu, obično se pišu radovi kada se završi eksploatacija u starim rudnicima, a mi smo već pokazali kako te neke probne radnje mogu da dovedu do štete. Mi smo bili na terenu, mi smo videli oko tih bušotina koje puštaju, nema kukuruza, klip kuruza je bio tri centimetra. A možete da zamislite, ne daj Bože, ako dođe do otvaranja tog rudnika, do kakvih će problema će to dovesti? Problemi su i eksploatacija i tehnologija prerade i jalovišta“, rekla je Sakan.

Zanimljivo je da Fondacija za srpski narod i državu, čiji je osnivač Srpska napredna stranka, izdaje časopis „Napredak“, koji se u kategorizaciji naučnih časopisa domaćih izdavača nalazi u kategoriji M 53.

– Taj časopis zaista nije za poređenje sa relevantnim međunarodnim časopisima. I ovaj, kao i ostali časopisi iz ove kategorije su administrativnim odlukama tela nadležnog ministarstva proglašeni naučnim. Treba da postoje nacionalni naučni časopisi, ali lično mislim da uslovi za to moraju biti mnogo rigorozniji. Veoma je neobično da politička partija osniva naučni časopis, pogotovo što u odgovarajućem Pravilniku stoji da osnivač može biti Naučno-istraživačka organizacija, naučno društvo, institucija od značaja za nauku ili institucija kulture – komentariše Tomanović.