U ovom trenutku nemoguće je reći ko stoji iza napada na sajt i sa kakvim motivima. Prema rečima Verice Marinčić, oni su nastupili ubrzo po objavljivanju teksta Cenzolovke koji govori o pokušaju njene diskreditacije na Tviter nalogu narodnog poslanika Marijana Rističevića.
Prema informacijama koje je smo dobili od administratora servera, prvi pokušaj obaranja sajta dogodio se u sredu, 26. juna, u 22.28 sati, i od tada takvi pokušaji ne prestaju. Na istom serveru nalazi se više različitih sajtova, međutim, svi napadi usmereni su isključivo ka Inđija kafeu.
Naši sagovornici ocenjuju da osoba koja pokušava da pristupi sajtu „očigledno ima malo veću moć“ i da se „ne radi samo o hakeru kojem je dosadno“. Oni pojašnjavaju da IP adresa portala nije javno dostupna na pretraživačima mreža sajtova, kao što je WhoIs, upravo da portal ne bi postao laka meta.
Andrej Petrovski, specijalista sajber forenzike u SHARE fondaciji, objašnjava da se ovde radi o sinhronizovanom brute force napadu, odnosno pokušaju da se pogađanjem šifre ostvari pristup na server i CMS (WordPress).
To praktično znači da računarski program pokušava da pristupi portalu Inđija kafe tako što ukucava nasumične lozinke i to kao 11 različitih korisnika istovremeno. Administratorka sajta je na vreme reagovala i zabranila im je pristup, ali već posle nekoliko minuta napadi su počeli da se ponavljaju preko IP adresa preuzetih iz različitih delova sveta.
Deo rezimea sa servera, u koji je Cenzolovka imala uvid, pokazuje da je u noći između četvrtka i petka, između 1.59 i 2.42 sati bilo ukupno 200 pristupa sa 11 adresa u Palestini, Singapuru, Paragvaju, Nemačkoj, Francuskoj, Japanu, Kini, Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama.
Podsećamo, novinarka Inđija kafea Verica Marinčić zastrašivana je i praćena na poslu i ispred svoje kuće, o čemu je Cenzolovka pisala. Protiv muškarca koji ju je zastrašivao tužilaštvo je pokrenulo postupak zbog ugrožavanja sigurnosti.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.