Potreba za jedinstvom i solidarnošću

U nedelju, 22. maja istovetne odurne pretnje glavnoj i odgovornoj urednici Insajder TV upućene su prvo sa južne tribine Partizanovog stadiona na fudbalskoj utakmici Partizan – Radnički Niš, a potom i sa tribina Dvorane „Aleksandar Nikolić“ na košarkaškoj utakmici Partizan – Budućnost. Dovoljno za novu prijavu tužilaštvu zbog ugrožavanja bezbednosti Brankice Stanković.

Očito je u pitanju ista grupa navijača. Isti je scenario. Isti rukopis. Sa očitom namerom da to čuje onaj kome je upućeno. Brankica je o tome detaljno govorila u intervjuu dnevnom listu Nova.

Sticajem okolnosti, prethodnih dana smo imali sastanke Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Analizirali smo izveštaje i raspravljali smo šta i kako dalje. Premijerka Ana Brnabić je jasno osudila pretnje Brankici Stanković. Isto su učinila i novinarska udruženja, deo nevladinog sektora, koleginice i kolege…

Ovo iščekivanje stvara nezdravu atmosferu u kojoj svi čekaju naredni potez druge strane rizikujući da stvari odu predaleko. Slede nam dve košarkaške utakmice u kojima će Partizan biti domaćin. Kao da nekome nije dovoljno tenzija na tribinama, pa bi da sve dodatno začini skandiranjem pretnji Brankici Stanković. U takvim okolnostima nemamo drugi način nego da idemo trasom koja nam omogućuje kakvu-takvu sistemsku zašitu medijskih radnika i formalno procesuiranje onih koji prete. Daleko od toga da sam prezadovoljan trenutnim stanjem ali moram da priznam da mi je i dalje teško da razumem kolege koji podršku ugroženoj koleginici istovremeno koriste za ponavljanje stavova kojima pravdaju svojevremeno napuštanje Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. To je njihovo pravo. I to je njihova agenda. Lično, u takvim stavovima ne prepoznajem rešenje niti vidim perspektivu. Golim okom je vidljivo da nekadašnja isključiva polarizacija političkih aktera sve više ustupa mesto dijalogu i prepoznavanju onih stavova koji vode ka kakvom-takvom fragilnom dogovoru i vraćanju izgubljenog međusobnog poverenja.

Naše podele pogoduju našim neprijateljima. U medijskoj sferi, i pored međusobnih razlika, što pre moramo pronaći zajednički imenitelj koji će na velika vrata povratiti nedostajuću solidarnost i međusobnu podršku. Sistemske ili ne, prolazne ili stalne, pretnje sa tribina treba da nas ujedine. U protivnom će biti kasno.

Nova realnost mora da se prizna i prihvati ako želimo da uspešno načinimo promene koje bi doprinele poboljšanju statusa novinara i smanjenju broja pretnji i napada, učinile nedopustivim ugrožavanje bezbednosti novinara i sveli nekažnjivost na najmanju moguću meru.

Prioriteti u agendi koje je moguće realizovati u narednih šest meseci vezani su za promene Krivičnog zakonika Srbije koje smo definisali još prošle godine, ali zbog neslaganja unutar profesije nismo realizovali (isti tekst sa malim modifikacijama Crna Gora je ugradila u izmene tamošnjeg Krivičnog zakonika zbog čega je dobila pohvale Evropske unije). Ovim promenama bitno bi se proširio manevarski prostor za procesuiranje svih koji prete i ugrožavaju bezbednost novinara.

U Holandiji se sa uspehom sprovodi preventivno upozoravanje nasilnika od strane policije. Svima koji na bilo koji način prete (kod nas je to najviše preko društvenih mreža) policija šalje upozorenje da je to što čine primećeno, da je nedopustivo i da je neophodno prekinuti kontakt sa novinarom kojem su upućene uvrede i pretnje. Praktično se na taj način pravi svojevrsni indeks potencijalnih nasilnika. Ovakvim proaktivnim pristupom i sam nasilnik koji često i ne zna da čini krivično delo, dobija poslednje upozorenje pred zakonsko sankcionisanje.

Preko hiljadu novinara od 8400, ukupno registrovanih, prošlo je u protekle tri godine obuke za izveštavanje iz konfliktnih situacija, posebno sa demonstracija, jer su imali isto iskustvo kao i naše kolege prateći demonstracije 2020. godine. Zar to takođe ne treba da bude naša zajednička permentna aktivnost, jer godinama već nemamo dovoljno treninga ovog tipa?

Jedinstvo nam je potrebno i u vezi sa aktivnostima na implementaciji iskustava iz Evrope kako bi se ograničio broj SLAPP tužbi, kako bi se na vreme sprečio scenario iz Hrvatske u kojoj ima više stotina ovih tužbi, kojima se ometa i blokira rad novinara i medija.

Svakako zajedno možemo mnogo više uraditi na ubrzavanju rada na realizaciji Medijske strategije, izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i drugim zakonima.

Da se vratim na početak, veoma je važno ovih dana u svim prilikama postavljati i pitanja odgovornima šta su konkretno učinili da prestanu i ne ponove se pretnje i uvrede koje vode ka ugrožavanju bezbednosti Brankice Stanković. Pre 13 godina to je dovelo do sedmogodišnjeg životnog pakla pod danonoćnom policijskom zaštitom. Ono što se ovih dana događa Brankici treba da bude povod da se kroz pitanja nadležnima istovremeno problematizuju svi dosadašnji slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika. Solidarnost i jedinstvo su nam ovih (i ne samo ovih) dana preko potrebni.