Bez obzira na propuste, sudija neće odgovarati jer predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović smatra da je prošao rok za kažnjavanje. Ristanović opravdava postupanje sudije time što su sudije Prekršajnog suda od 2010. godine dobijale tri do četiri puta više predmeta nego što im je zadata norma. „Ovakav priliv predmeta i opterećenje sudija je rezultiralo povremeno neažurnim postupanjem sudija u predmetima sa dužim rokovima za vođenje postupaka”, tvrdi Olivera Ristanović.
Ovaj argument koristila je i sudija Slađana Todorović objašnjavajući svoje postupanje u predmetu. Selidba suda i lični razlozi takođe su bili razlozi koje je sudija navela kao razlog za neažurno postupanje.
Podsetimo, reč je o predmetu zasnovanom na prijavi uzbunjivača Borka Josifovskog i nalazu budžetske inspekcije o finansijskim malverzacijama u Hitnoj pomoći. Budžetska inspekcija utvrdila je da su navodi uzbunjivača tačni i prijave poslala Prekršajnom sudu. Za šest godina postupka sudija nije uspela da sasluša svedoke i izvede dokaze pa je predmet prošle godine zastareo.
„Prema stanju u spisima do zastarelosti u predmetnoj stvari je došlo pre svega zbog nerazumno dugog pasivnog držanja suda u određenim vremenskim periodima i nepravilnog rada – preduzimanja nepotrebnih radnji i nepreduzimanja potrebnih radnji, onih koji su sudu bile na raspolaganju, a samo delom i zbog greški organizacione prirode”, piše u nalazu koji je potpisala zamenica predsednika Prekršajnog apelacionog suda Slavica Brkić.
Prekršajni apelacioni sud je utvrdio da je sudija nepravilno postupala u vezi sa pozivanjem dva ključna svedoka – dve pravnice u Hitnoj pomoći koje su bile pomoćnice direktora za nemedicinske poslove u vreme nastanka prekršaja – sadašnje ministarke pravde Maje Popović i bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde Biljane Pavlović. Njihovo saslušanje je zahtevao advokat prvookrivljenog Nenada Ivančevića, bivšeg direktora ove ustanove.
Uprkos tome što je imala mogućnosti, sudija Slađana Todorović nije uredno pozvala na ročište ključnog svedoka u predmetu, aktuelnu ministarku pravde Maju Popović, zaključio je Prekršajni apelacioni sud. Naime, sudija i kada je saznala da Popović više nije zaposlena u Hitnoj pomoći, gde joj je prvo uputila poziv za ročište nije poziv poslala i na ličnu adresu. Lična adresa sudiji je bila dostupna jer se nalazila u spisima predmeta i sudija je tu adresu mogla da pročita u zapisniku budžetske inspekcije.
Ni drugi ključni svedok Biljana Pavlović nije bila uredno pozvana. Iako sudu njena adresa nije bila poznata, nadzorom je utvrđeno da sudija adresu nije tražila niti je braniocu naložila da obezbedi prisustvo Biljane Pavlović. Ove radnje bile su na raspolaganju sudiji.
Apelacioni sud takođe je utvrdio da je sudija Todorović nepravilno vodila postupak protiv drugookrivljene Stanojke Saković, načelnice odeljenja za ekonomsko-finansijske poslove. Naime, Saković nije mogla da odgovara za svoje postupke još od 2016. godine jer su prekršaji za koje je okrivljena zastareli krajem 2015. godine. Sudija Slađana Todorović je nastavila da vodi postupak i protiv načelnice i bez potrebe je pozivala na ročišta, čime se trošilo vreme.
Tokom šest godina vođenja postupka, sudija Slađana Todorović je veoma retko zakazivala ročišta pa je na samom početku između ročišta proteklo čak dve godine, a u drugom slučaju oko 18 meseci. O ovome je i Pištaljka pisala, a Apelacioni sud okarakterisao je takvo postupanje označio kao „krajnje neažurno”.
Prekršajni apelacioni sud utvrdio je i da je od oktobra 2018. godine do marta 2019. godine sudija ažurno zakazivala ročišta. Ovaj period usledio je posle pisma Agencije za sprečavanje korupcije tadašnjem predsedniku Prekršajnog suda Milanu Marinoviću. Interesovanje Agencije usledilo je pošto je Pištaljka tužila više državnih organa, među njima i Agenciju, zbog odmazde nad uzbunjivačem Josifovskim.
Zakon o sudijama odugovlačenje postupka i nezakazivanje ročišta ili pretresa definiše kao disciplinski prekršaj samo ako je neopravdano. Kada zbog nesavesnog rada sudije nastupi zastara predmeta, sudiji se može konstatovati i težak disciplinski prekršaj. Zakon propisuje i sankcije za prekršaje koje mogu biti javna opomena, smanjenje plate ili zabrana napredovanja u roku od tri godine. Kada se utvrdi težak disciplinski prekršaj, sudija može biti i razrešen, piše u zakonu.
O disciplinskim sankcijama odluku donosi komisija koju obrazuje Visoki savet sudstva (VSS).
Predsednica Prekršajnog suda Ristanović stala je u odbranu svoje koleginice i navela da je reč o sudiji čiji izveštaji o radu ne ukazuju da je inače neažurna. „Upravo i zbog toga, kao predsednik suda, konkretnu uslovno rečeno incidentnu sitaciju u kojoj se sudija nalazi sa ovim predmetom ne mogu da posmatram isključivo i izolovano, već u kontekstu i sklopu odnosa prema poslu, funkciji koju obavlja i rezultatima rada koje sudija redovno ostvaruje, a koji nikako ne ukazuju da je reč o sudiji sklonoj disciplinskim prestupima”, piše u izjašnjenju Olivere Ristanović.
Ovo je i najnoviji primer kako se država ponela prema odgovornima za razne nezakonitosti u Hitnoj pomoći koje je obelodanio uzbunjivač i bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski. Podsetimo, uprkos čvrstim dokazima koje je uzbunjivač u više navrata u proteklih petnaest godina dostavio nadležnim organima, od inspekcija, preko policije, tužilaštava, Ministarstva zdravlja do Agencije za borbu protiv korupcije – i dalje niko nije kažnjen. Odgovorni za finansijske malverzacije i za slučajeve u kojima su lekari „sarađivali“ sa pogrebnim preduzećima prodajući im adrese pacijenata na umoru sudski nisu odgovarali. Pošto je izvršio uzbunjivanje, Borko Josifovski je smenjen, a kasnije i otpušten.
Priloženu dokumentaciju uz članak pogledajte na Pištaljka.rs
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.