Poznati kragujevački novinar Miroslav Jovanovića živi sa penzijom od 14.000 dinara

Tako će Jovanović, posle punih 45 godina profesionalnog rada u novinarstvu, od svoje ionako skromne penzije, kakve su i plate za ovaj posao bile, mesečno imati na raspolaganju oko 14.000 dinara.

Ovo je u stvari druga epizoda priče o globi dugogodišnjeg urednika Svetlosti. Podsetimo, pre dve godine javni izvršitelj naložio je Jovanoviću da plati 820.000 dinara, plus kamatu na taj dug, a sve je otišlo preduzeću „Svetlost” u stečaju.

Tada je u akciji koju je pokrenuo Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika” od kolega, prijatelja, novinskih i drugih organizacija, prikupljena pomoć za Jovanovića i na račun izvršitelja uplaćeno 859.123 dinara. Verovalo se da je na ovaj način „slučaj Jovanović” okončan.

Međutim, ispostavilo se da nije. Pre godinu dana u Privrednom sudu u Kragujevcu završen je stečajni postupak za „Svetlost”, sve je prekvitano, ali ispostavilo se da je ceo iznos prikupljenog novca pokrio samo kamatu, a da je ostao čitav dug od 820.000, plus 98.000 dinara nove kamate, a biće je još – sve dok se kazna ne plati do poslednje pare. Tako je odlučio stečajni sudija na zahtev Odbora poverilaca „Svetlosti” čiji je predsednik Njegoš Ilić.

A, zašto je Miroslav Jovanović, diplomirani politikolog-novinar, dugogodišnji urednik „Svetlosti”, potom i „Kragujevačkih” novina, toliko dužan i ružan?

-Priča je stara i duga. Devedesetih i dvehiljaditih godina „Svetlost” je imala na desetine tužbi, uglavnom „za pretrpljene duševne bolove”, a privatni tužioci većinom su bili pripadnici miloševićevsko-radikalske klike, i dok su bili na vlasti, i kad su postali poražena politička snaga. Uz pomoć dobrih advokata odbranili smo se od svih tužbi, osim tri, počinje hronologiju svog „hoda po mukama” Jovanović za „Danas”.On navodi tri procesa izgubili zbog dva redakcijska teksta i jednog pisma čitaoca koji su objavljeni 2004. i 2005. godine.

Jovanović kaže da je „Svetlost” sve kazne platila i da se od urednika i novinara tada nije tražio novac. Sve se promenilo kada je 2007. godine firma privatizovana i većinski vlasnici postali su dvojica političara i jedan privrednik.

– Redakcija je pokušala da nađe meru kooperativnosti sa novim gazdama, nedozvoljavajući da se mešaju u uređivačku politiku. U tome smo uspeli, ali privatizovana „Svetlost” počela je da tone, najviše finansijski. Počekom 2009. tri meseca nismo primili ni dinara plate i ceo redakcijski tim se složio da vlasnicima firme da otkaze i pokrene nove – „Kragujevačke” novine. Bilo je to u maju, a jasno već u junu dobio tužbu „Svetlosti” kojom je tražila da „solidarno” snosim deo troškova za već plaćene kazne. Tužili su samo mene a ne i autore tekstova što govori koga su tačno „gađali”, ističe Jovanović.

Osnovni sud u Kragujevcu tek 2014. godine presuđuje u korist „Svetlosti”, odnosno obavezuje Jovanovića da firmi koja od 2011. ni ne izdaje novine plati 820.000 dinara učešća u kaznama plus sudske troškove

Miroslav Jovanović na tribini sa kolegama iz novinarskih udruženja Foto: Arhiva „Res Publica”Njegov zaključak za čitav ovaj slučaj je:

– Pre 17-18 godina kao urednik dozvolio sam objavljivanje tri teksta, isto bih uradio i danas jer u njima s profesionalnog stanovišta nije bilo ničeg spornog. Da sam tada napravio tri ne znam koliko teška krivična dela – do sada bih odrobijao. Ovako sam plenidbom dve trećine penzije na neodređeno vreme zaradio doživotnu robiju, sarkastičan je naš kolega.