Bio je Uskrs tog 11. aprila 1999. godine, a bombardovanje Savezne republike Jugoslavije još uvek u toku. Slavko Ćuruvija je ubijen ispred svoje zgrade u Svetogorskoj ulici u centru Beograda. Već pune 23 godine kolege, prijatelji i predstavnici novinarskih udruženja sećaju se 11. aprila. I čekaju potpunu istinu.
„Ovo mesto je raskrsnica sa koje mi idemo ili u pravdu ili u nepravdu. Ovo mesto ne sme biti simbol nekažnjivosti zločina kao što je to bilo do sada“, kazao je na mestu ubistva Živojin Rakočević, predsednik UNS-a.
Prva prvostepena presuda je poništena, a u decembru prošle godine doneta nova koja je sada pred Apelacionim sudom.
Osuđena su četiri pripadnika tadašnjeg Resora državne bezbednosti – Radomir Marković i Milan Radonjić na po 30 godina zatvora, Ratko Romić na 20 i Miroslav Кurak, koji je u bekstvu, na 20 godina zatvora.
I na ovu presudu su podnete žalbe. Ali čak i ona ne daje sve odgovore, jer u njoj nije navedeno ko je ubistvo naručio, a kao izvršioc se navodi NN lice.
„Mi imamo službu koja je bila involvirana, upletena i verovatno najvećim delom organizovala ovo ubistvo. I mnogi koji su učestvovali na neki način u toj likvidaciji su daleko od ruke pravde i nažalost to će tako ostati dok god ti neki ljudi i ta služba ima ovakvu zaštitu“, kaže Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.
Likvidaciji je prethodio medijski linč novinara koji je bio kritičan prema tadašnjoj vlasti.
Protiv Ćuruvije se okrenuo čitav državni aparat, seća se njegov kolega Perica Gunjić.
„Policija, tužilaštvo, izvršitelji, političari budu uključeni u jedan progon protiv Slavka Ćuruvije i drugih medija, koji je nezabeležen u istoriji ove zemlje“, kazao je Gunjić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.