Pravda za novinara – mogu li institucije da zaštite slobodu medija?

Kako je preneo portal Raskrikavanje, sudija Slavko Žugić je tom prilikom izjavio da je šteta koju je Jovanović pretrpeo preko 4,1 milion dinara, ali da mu je pre svega povređeno pravo na dom, jedno od osnovnih ljudskih prava prema Evropskoj konvenciji.

„Njemu nije zapaljena jahta i vikendica na Kosmaju, nego kuća u kojoj nije mogao spavati sledeće noći. To je dovoljno da se ovo smatra težim delom jer su ostali bez doma“ – rekao je sudija.

Novinarska udruženja i Reporteri bez granica pozdravili su ovu presudu a prema pisanju Cenzolovke aplauz se čuo i u samoj sudnici od strane onih koji su suđenje sve vreme pratili – pre svega kolega novinara.

A #Belgrade court has sentenced the local politician Dragoljub Simonovic to a 4-year prison term for ordering the 2018 arson attack on the home of investigative journalist Milan Jovanovic. We welcome the first-instance verdict as good news for #pressfreedom in #Serbia. pic.twitter.com/5hq3rbssKQ

— Christophe Deloire (@cdeloire) February 23, 2021

Sam Milan Jovanović je takođe bio zadovoljan stavljajući naglasak na veći smisao u celoj stvari.

„Žao mi je što mi se ovo dogodilo, ali s druge strane prihvatam da budem žrtva, da vama mlađima sutra bude bolje u vašem radu, da ne morate da strepite za ono što radite“ – izjavio je on.

A prateći sudski proces, utisak je da je bio mučan. Pokušaji odugovlačenja postupka, svađe advokata sa sudijom, nipodaštavanje Milana i cenkanje oko vrednosti uništenih stvari (kao da neke stvari poput fotografija mogu da se kupe novcem) samo su neke od taktika koje su primenjivane. Došlo je dotle da je sudija Žugić, koji je inače pred penzijom, najavio pokretanje pravnog postupka radi „njegove lične zaštite i zaštite časti suda“.

Presuda je prvostepena i još ima vremena da se „preokrene“. Svakako to ne bi bio prvi put da se desi. Tako je recimo i nakon nekoliko decenija, koliko je slučaj Ćuruvija čekao na bar nekakvo razrešenje, ta presuda pala a suđenje počelo ispočetka.

Međutim, čak i ovakva presuda, nepravosnažna, ipak daje nekakvu nadu novinarima koji se svojim poslom bave u Srbiji. U atmosferi u kojoj se gnev građana prema političarima, iz vlasti ili opozicije, redovno prebacuje na same medije stvarajući od njih učesnike u političkoj borbi. U atmosferi u kojoj je prema podacima NUNS-a, 2020. prijavljeno triput više fizičkih napada nego godinu pre toga i 14 napada na imovinu za razliku od 2019. kada je prijavljen samo jedan. U situaciji kada svako opijen anonimnošću i lažnim osećajem nedodirljivosti na društvenim mrežama misli da ima slobodu i pravo da novinarima preti i upućuje najgnusnije uvrede.

E u takvoj atmosferi, jedan novinar, do juče malo poznat široj javnosti, dočekao je bar nekakvo zadovoljenje pravde u postupku koji se vodio protiv nekadašnjeg funkcionera vladajuće i najmoćnije stranke u Srbiji. Kažem bar nekakvo jer trauma koju su preživeli Jovanović i njegova supruga pratiće ih verovatno do kraja života. Jovanović trenutno ima dvadesetčetvoročasovno policijsko obezbeđenje, a kako sam kaže, njegovoj ženi je zdravlje narušeno i ima srčane i psihičke probleme. Iako je dve godine nakon paljenja kuća obnovljena, njihovi unuci se još uvek boje da dođu kod babe i dede.

Ovo je, čini mi se, ponajviše podstrek za novinare koji su skriveni od očiju javnosti, čiji rad ne odjekne na društvenim mrežama i ne „vrti“ se po drugim medijima. Oni se svakodnevno bore da izveštavaju o onome što smatraju da je važno i istražuju stvari koje mnogi ne bi jer kako da se zameraš u okruženju u kojem se svi znaju, u kojem su ti oni o kojima pišeš komšije ili ih srećeš svaki dan na putu do posla. Kako da pišeš o lokalnim moćnicima, bilo da su na vlasti ili da su njoj bliski, ako ti je jedina zaštita podrška kolega koja je često kratkog daha.

Zbog toga je važno da institucije funkcionišu i stanu u zaštitu takvih ljudi, da sa jedne strane njima daju vetar u leđa da nastave da se slobodno bave svojim poslom, a sa druge, pokažu kako će proći oni koji ih u tome sprečavaju i ugrožavaju.

A važno je i da novinari prepoznaju važnost svakog ovakvog slučaja, jer delom je i zahvaljujući njihovom izveštavanju izvršen pritisak da ovaj napad ne bude samo jedan u nizu onih koji su gurnuti pod tepih. Na kraju krajeva, novinarska solidarnost je pun sjaj dobila kada je Milanu, uz pomoć kolega i organizacija obnovljena kuća.

Ovo suđenje nam je svima bilo važno kao da smo i mi žrtve, a ne samo Jovanović.

Upravo zato što, potencijalno, svi mi to zaista jesmo.