Pravnik o tužbama Milenijum tima: Nije tražen demanti, veliki pritisak na medije

Firma Milenijum tim, koja radi na nekim od najvećih državnih građevinskih projekata u Srbiji, tužila je više medija i od svakog od njih zahteva odštetu od 100 000 evra. Medji su tuženi jer su prenosili informacije izrečene na konferenciji za novinare opozicione Narodne stranke.

Marija Babić, pravnica iz NUNS-a kaže da do sada znaju da je u pitanju 11 tužbi, a da je protiv nekih medija podneto više njih. Moguće da to nije konačan broj, moguće da će nastaviti i dalje da tuže za istu stvar, dodala je sagovornica N1.

Ono što je specifično za ovaj slučaj je, kaže Babićeva, što pre svega traže naknadu materijalne štete i da se tekst ukloni. Oni su paušalno zahtevali i stavili naknadu materijalne štete od 100.000 evra, a da pri tom u svojoj tužbi, a ja sam videla nekoliko i pretpostavljam da su po istom principu svih 11 tužbi, ne navode nijedan konkretan dokaz o šteti, u smislu da su podneli neki od finansijskih izveštaja koji pokazuje neke njihove eventualne gubitke, dodaje. „I zatražili su da se u toku postupka izvrši veštačenje i to na štetu pada vrednosti tužiočevog žiga…
Kako oni tvrde, njihov žig kontinuirano gubi svoju vrednost na tržištu i svaki tekst koji su mediji preneli umanjuje dodatno njegovu vrednost za iznos opredeljen ovim tužbenim zahtevom“, prenosi pravnica koja dodaje da nije viđala često ovakve tužbene zahteve.

Kaže da su joj advokati koji će se baviti tužbama, skrenuli pažnju da je to novi vid koji su pre svega pravna lica pokrenula, s podizanjem tužbi protiv medija. „Biće jako zanimljivo kako će se sudije postaviti u ovim situacijama i da li će na kraju krajeva moći da se dokaže da su pretrpeli na taj način određenu materijalnu štetu, koja po meni, na ovaj način nisam sigurna da može da se dokaže“, navodi pravnica.

Među tuženim medijima nalazi se i N1 koja je prenela ono što je rečeno na konferenciji za medije. „Ono što je bitno za ovaj slučaj jeste da su mediji preneli informacije, koja su određena treća lica, u ovom slučaju opozicioni političari, izneli na konferenciji za novinare. Ono što treba naglasiti, jeste da će u ovakvim postupcima sud – takva je sudska praksa, ispitivati da li je poštovana dužna novinarska pažnja, da li je u pitanju informacija od javnog značaja. Ovde treba naglasiti da se iz samih tekstova vidi jasno da su verodostojno preneli te informacije, da nema komentara novinara, jasno se navodi da su rekla treća lica na konferenciji za medije. Isto tako, a šta oni tvrde  – da im se nije omogućilo da odgovore na tvrdnje trećih lica – međutim,  oni ni u jednom trenutku nisu tražili da se demantuju određene informacije koje se nalaze u tekstovima, niti su iskoristili bilo koje pravno sredstvo koje može da prethodi nekoj tužbi, a to su – da zahtevaju objavljivanje odgovora ili ispravke određene informacije. A u svakom slučaju u pitanju je tema od javnog interesa i bitno je da su mediji o tim slučajevima izveštavali“, navela je gošća N1.

Govoreći o iznosu materijalne štete (traži se 100.000 evra za svaku tužbu) Babićeva kaže da smatraju da se tako, na neki način, vrši pritisak na medije. Čak i da mediji dobiju taj slučaj, u startu imate ogromne troškove koji medij mora da plati, u samom odgovoru na tužbu, koji je u ovom slučaju – ako je vrednost spora 100.000 evra, on je oko 100.000 dinara, što je veliki pritisak na medije, pogotovo kad su u pitanju lokalni mediji, koji su u teškoj situaciji i jedva opstaju na tržištu, kaže pravnica. Moraju da unajme i advokata, a ovoliki iznosi su udarac i za veće, ne samo za lokalne medije, dodaje. Mediji su ugroženi i može da dođe do njihovog gašenja, ocenjuje Babićeva, koja ističe da to utiče i na slobodu medija i na informisanje građana.

Ukoliko bi došlo do nekog gašenja, pa i sama činjenica da se zbog prenošenja informacija tuži ovoliko medija – pa čak i da se na kratko stopira protok informacija – to sve utiče na slobodu medija, naglašava.

„Kada neki, pogotovo lokalni medij dobije tužbe sa ovolikim iznosima, on će onda, naravno, prvo da stane i da pomisli za svaki sledeći tekst koji bude pisao, za svaku informaciju koju želi da prenese – pitaće se da li da je prenesem možda me neko tuži zbog toga. To je ogroman pritisak koji se vrši ne samo finansijski, nego po svakom pitanju. Ja mislim da ovi mediji neće stati i da će raditi u javnom interesu, ali postoji mogućnost da se i to desi“, rekao je.

Babićeva podseća da nije prvi put da se traže toliko veliki iznosi i podseća da je ministar Nenad Popović tužio KRIK pre dve godine – četiri tužbe, svaka po milion dinara. „Imali smo sada situaciju sa N1 i podnošenje tužbe Telenora koji su tražili jako velike iznose“, dodaje.

Na pitanje da li mediji treba da se obrate Vladi Srbije i Ministarstvu kulture, budući da se radi o firmi koja sa Vladom blisko sarađuje u pojedinim projektima, Babićeva kaže da svakako treba da budu obavešteni o tome, ali da je samo pitanje nadležnost sudova i da je sud taj koji treba da da krajnju reč.

Upitana – ako se usvoji praksa, da su novinari krivi za prenošenje – da li se može desiti da neko tuži neke medije za ono što je, na primer, predsednik rekao, a nekoj kompaniji to ne odgovara, kaže da to nikako ne bi bilo dobro, jer su novinari tu da rade svoj posao – da poštuiju kodeks, zakone i da obaveštavaju javnost o bitnim informacijama. „Ovakve tužbe utiču da se ta njihova sloboda suzi i ne bi trebalo da bude praksa koja će da bude prihvaćena u nekom budućem periodu“, zaključuje gošća emisije N1 Studio Live.