Predrag Koraksić Corax: Čovek koji nervira vođe

On je pak po bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću poslao aber Coraxu da mu ne pada teško što mu u karikaturama crta ženu, nego je ljut što je prikazuje – debelo.

„Oni ljudi“ iz „onog vremena“, izuzimajući Slobu Miloševića, koji je opravdano odsutan, ponovo su nas zaskočili iz memljivog podruma istorije, iz koga se, pomešan sa zadahom kace za kupus, širi bazd podaništva, kulta vođe, autokratije, populizma i gušenja slobodnih medija. I nigde se to bolje ne vidi nego na karikaturama Predraga Koraksića Coraxa, koje decenijama unazad predstavljaju okamenjeni otisak vremena u kome živimo, ili vremena u kome preživljavamo. Zavisno od dojma.

A šta je karikatura ako ne sirova istina, podvučena debelom crtom kako bi golom oku postala vidljivija. Samoproklamovanim vođama naroda srpskog Coraxovi crteži bivali su i bivaju mrski, jer ih razotkrivaju; epohalno glupim te epohalno sujetnim jedinkama njegove karikature su skandalozne jer u njima očitavaju i ono čega nema. Kod onih pak koji se usuđuju da misle i pored upozorenja da u „dobra vakta ko obraza nema“ to nije preporučljivo, Coraxove britke linije su spoznaja i upozorenje. I razlog za osmeh. Kiseo, ali osmeh.

– Imam mnogo Vučićevih crteža, i to u različitim situacijama: i kada je ljut i kada je zabrinut i kada je bezobrazan i kada je sve to odjednom. A to je najčešće… Gledam te Vučićeve tikove… Znate, ne možete bez posledica po vlastito psihičko zdravlje preko noći promeniti svoju radikalsku pamet. Pa, to ne može bez teškog unutrašnjeg loma koji će se, bojim se, nastavi li se ovako, završiti scenom u kojoj za takvima trče nadležna lica, noseći u rukama onu košulju koja se vezuje otpozadi – odgovorio je Corax na pitanje da li je predsednik Vučić lak za crtanje.

Ispostavilo se, pre neki dan, da Corax čak i ne mora da nacrta predsednika da bi ga naprednjaci u njegovoj karikaturi prepoznali. Videli smo, isto tako, da predsednik Coraxovu karikaturu na kojoj njegovog lika nema nije ni pogledao, ali je svakako cinično zakmečao da je, eto, „to dokaz demokratije u Srbiji“.

– Isto tako je Milošević mahao mojom karikaturom objavljenoj u „Našoj Borbi“, kada ga je Holbruk kritikovao zbog slobode medija. Milošević mu je pokazivao tu karikaturu ističući da „taj karikaturista nije uhapšen“, te da je to dokaz slobode medija. Istu rečenicu je sada iskoristio Vučić, koji je tada bio ministar informisanja, a kasnije pokušavao da ugasi Danas – priseća se Corax tog „trajnog prošlog vremena“, koje, kako sa njegovih karikatura svakodnevno čitamo, nikako da se završi.

Predrag Koraksić Corax rođen je u Gornjoj Gorevnici kod Čačka 1933. godine. NJegovog oca, partizana, ubili su četnici tokom Drugog svetskog rata, a proveo je četiri godine u izbeglištvu. Nakon rata maturirao je u Zemunu i studirao arhitekturu u Beogradu. Započeo je profesionalno da se bavi karikaturom 1950. godine u Ježu. Nosilac je francuskog ordena Legije časti.