Bivši predsednik NUNS-a i vlasnik Vranjskih počeo je u utorak ujutru štrajk glađu, nakon što je doneo odluku o gašenju nedeljnika, zbog finansijskih i političkih pritisaka. Uprkos izmirenim obavezama, brojne inspekcije danima nisu izlazile iz prostorija redakcije, a dodatno pojašnjenje stiglo je juče u vidu otvorenog pisma, koje je Vukašin Obradović adresiranog na direktorku filijale Poreske uprave u Vranju (pismo objavljujemo na strani 4).
Advokat i član predsedništva Pokreta slobodnih građana Božo Prelević ocenjuje pritisak poreske i finansijske inspekcije na Vranjske kao apsolutni pritisak na medije i na nezavisno novinarstvo.
– Nije prvi put da vlast medijima koji nisu po njenom ukusu preti ili blokira rad svakodnevnim kontrolama i inspekcijama. Sa druge strane, evidentno je da u medije, čije izveštavanje je bilo po volji vlasti, inspekcije nisu ni svraćale. Setite se navoda da je Kurir za porez bi dužan basnoslovne svote novca? Kako je to moglo da se desi, ako imate bar i redovne poreske kontrole? Isti slučaj je bio i sa Pinkom, koji je na ko zna koji način izmirio porez. I sam Aleksandar Vučić je tada rekao da će da pomogne i interveniše, što je i učinio – navodi Prelević, ocenjujući da je očigledno da u Srbiji postoje povlašćeni mediji. Ukoliko vlast ne može da utiče na uređivačku politiku, dodaje, pokušava da medij ugasi pritiscima – napadima na dobavljače hartije, štamparije, zakupodavce prostora i permanentnom kontrolom koja dovodi do blokade rada i postojanja tog medija. Sličan scenario, zaključuje, mogu da očekuju i ostali nezavisni mediji u Srbiji.
Istog mišljenja je i predsednik NUNS-a Slaviša Lekić.
– Verujem da je ovo početak tihe eutanazija ono malo preostalih lokalnih medija koji pokušavaju da deluju kao kakav takav korektiv vlasti. Vranjske postoje 23 godine i gotovo isto toliko su izložene direktnim ili indirektnim pritiscima vlasti. Reč je o jednom od najuglednijih medija ne samo u tom delu Srbije, već uopšte. Sinonim su otpora Miloševiću ali i jedan od retkih simbola otvorene kritike svih negativnosti u režimima koji su došli kasnije. Ako su gašenje doživele Vranjske koje su preživele i Miloševića, šta li tek očekuje ono malo preostalih manje poznatih lokalnih medija – kaže Lekić.
On je posetio Vukašina Obradovića u redakciji Vranjskih tokom njegovog štrajka glađu, za razliku od premijerke Ane Brnabić, koja je u utorak takođe bila u Vranju, izjavivši da nije nadležna da govori o Vranjskim, niti da je upoznata sa problemima medija na lokalu. Međutim, kasnije je ušla u otvorenu polemiku na tu temu sa liderom DS Draganom Šutanovcem, putem Tvitera.
– Znao sam da Dragan J. Vučićević, pored ostalog, utiče i na uređivačku koncepciju Pinka ali da ima tako ogroman uticaj na percepciju stvarnosti samog vrha vlasti u Srbiji, to stvarno nisam pretpostavljao. Podsvesno sam, doduše, sumnjao da ga neki od SNS jurišnika konsultuju oko javnih nastupa ali da će saopštenje poniklo u redakcijskim prostorijama Informera potpisati lično premijerka Ana Brnabić, to ni u snu nisam mogao očekivati. Nazvati licemerom čoveka koji je, opisujući zašto stupa u štrajk glađu, sam sebe denuncirao kao “očajnog čoveka, novinara, oca i supruga, koji je nemoćan da se suoči sa realnošću na koju se polako svi navikavaju” zaista može samo osoba koja je kurseve licemerstva i nadmenosti pohađala na istom onom mestu gde i medijski joj savetnici – ocenio je Lekić.
Vlada Srbije ogradila se od odgovornosti kada je reč o gašenju nedeljnika Vranjske u posebnom saopštenju (strana (4) navodeći da se ne radi o gušenju slobode medija, slobodne reči ili kritičkog mišljenja, „imajući u vidu iznose koje su navedene novine dobijale od upravo od Vlade“.
List Danas je u više navrata pisao o tome kako se sredstva za medije, gotovo isključivo, dodeljuju glasilima čiji su vlasnici članovi ili simpatizeri SNS, bilo da je reč o lokalnim konkursima ili onima koje raspisuje Ministarstvo informisanja. Konkretno o Vranju pričao je i Vukašin Obradović pre dvadesetak dana.
– Projektno finansiranje medija je obesmišljen proces ako se u svakom gradu i lokalnoj sredini ubedljivo najviše novca dodeli režimskim medijima – rekao Obradović u intervjuu za N1. Novinari Vranjskih novina i OK radija su kao neviđeni skandal ocenili konkurs za sufinansiranje medijskih projekata u Vranju. Tvrde da su najviše novca, od 15 miliona dinara, dobili mediji bliski vlasti, čak neki čiji se program i ne emituje u tom gradu.
– Vranjske su za portal dobile 150.000 dinara. Mi ta sredstva nećemo iskoristiti pošto je to potcenjivački i bahat potez. Ta sredstva nama ništa ne rešavaju, a ne želimo da prihvatimo da budemo pokriće za dodelu para njima naklonjenim, partijskim medijima – rekao je Obradović. On je dodao da je od 15 miliona dinara, Vranjska plus, koja je, prema njegovim rečima, stranačka televizija SNS dobila 6,5 miliona dinara, a jedna druga „režimska“ televizija dobila je pet miliona dinara.
– Sve to što ima ‘plus’ u nazivu vuče na porodicu Gašić i SNS. Vranjska plus je dobila 6,5 miliona iako je osnovana prošle godine, u vreme izbora, i to za redovan programski sadržaj, što je takođe kršenje zakona. Raspodeljena su sredstva nekim portalima koji niti se vide, niti se bave temama u Vranju, objasnio je Obradović. Prema njegovim rečima, sve to što se dešava u Vranju je samo deo „jedne opšte priče“.
Sem Fabrici: EU za slobodu medija
Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je u Novom Sadu, povodom gašenja Vranjskih i tvrdnji da je u pitanju napad na slobodu medija, da ne može da komentariše pojedinačan slučaj, ali da se EU zalaže za „slobodu medija i vladavinu prava“. „To je deo agende EU i u ovim oblastima moramo mnogo da radimo i da sarađujemo sa Srbijom“, kazao je Fabrici.
OEBS zabrinut zbog slučajeva Obradović i Dojčinović
U kancelariji predstavnika OEBS za slobodu medija u Beču, na pitanje Danasa da li prate slučaj Vranjskih i Vukašina Obradovića, kažu da se tim povodom oglasio predstavnik Harlem Dezir na Tviteru. On je na ovoj društvenoj mreži napisao da je zabrinut zbog štrajka glađu Vukašina Obradovića i zatvaranja novina Vranjskih. Takođe, on se juče na Tviteru osvrnuo i na odnos partije ministra Aleksandra Vulina prema uredniku Krika Stevana Dojčinović. “Etiketiranje urednika krika Stevana Dojčinovića kao stranog agenta od strane jedne političke partije je neprihvatljivo i predstavlja pretnju njegovoj bezbednosti”, napisao je Dezir na Tviteru. On je osudio i napade na novinare RTS i Pinka. B. C.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.