Preokret u sudnici: Inspektor Dragan Kecman ipak pozvan da svedoči o ubistvu Ćuruvije

Tako je danas, uprkos sopstvenoj odluci, koja je jutros, na početku suđenja, još jedom ponovljena – da Kecmanovo svedočenje neće prihvatiti – posle pauze tokom koje je došlo do obrta, oko podneva odlučilo sudsko veće kojim predsedava Snežana Jovanović.

Predlog da Kecman svedoči, pomoćnik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić podneo je još pre početka suđenja u junu 2015. godine. I pored toga što se na desetine policajaca iz tajne i javne bezbednosti pojavilo pred sudom tokom ove tri i po godine, među njima i nekoliko njih koji su učestvovali u istrazi ovog zločina, Kecmanu svedočenje nije dozvoljeno.

Na poslednjem oktobarskom ročištu, štaviše, sud je usvojio predlog odbrane da odbaci Kecmanov iskaz, kao i iskaz inspektora Kastrata Dilbera, koji su govorili i o izjavama Cvijetina Milenkovića i Zorana Pavića tokom istrage. Ova dvojica pripadnika RDB-a su u međuvremenu preminuli.

Izjave načelnika koji su znali sve o praćenju Ćuruvije

Njihove izjave su za ovaj proces veoma važne zato što je reč o visokim funkcionerima beogradskog centra Resora državne bezbednosti koji su na dan ubistva Ćuruvije bili uključeni u njegovo praćenje.

Dakle, bile su im poznate sve okolnosti pod kojima se praćenje odvijalo, kao i užurban način na koji je okončano (naglo je prekinuto nekoliko minuta pre ubistva, a prema naredbi načelnika beogradskog centra RDB Milana Radonjića, optuženog u ovom postupku).

Prema izjavi Cvijetina Milenkovića, koji je bio dežurni načelnik u beogradskom centru RDB-a, on je u dnevnik dežurstava (ova sveska je kasnije misteriozno nestala) upisao i kako je od njega Radonjić tražio da se praćenje obustavi, rekavši Milenkoviću, bar prema onome što je on kasnije tokom istrage rekao, da će „možda biti primenjene neke druge mere“.

Zoran Pavić je bio načelnik Devetog (pratećeg) odeljenja. Njega je 10. aprila 1999, dan pre ubistva, Radonjić kritikovao zato što nije izveštavao o svakoj promeni kretanja Ćuruvije tokom njegove šetnje Beogradom. On je ekipi agenata na terenu, koji su pratili Ćuruviju, preneo naredbu Radonjića da se praćenje obustavi.

Apelacija: Nema dovoljno dokaza o nezakonito uzetim izjavama

Na odluku sudskog veća da ove iskaze odbaci iz spisa predmeta, Apelacionom sudu se žalio pomoćnik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić. Apelacija je, kao što je juče preneo sajt Slavko Ćuruvija fondacije, uvažila žalbu i ukinula rešenje sudskog veća tzv. Specijalnog suda o izuzimanju izjava Kecmana i Dilbera iz sudskih spisa, obrazlažući to time da sudsko veće nije ponudilo dokaze da su one nezakonite.

Veće je odlučilo da se Kecman pozove 26. novembra kao svedok, ali „samo na okolnosti preduzimanja operativnih radnji u ovom postupku“, a ne „na okolnosti da li su saslušavali Milenkovića i Pavića u svojstvu građana“. Šta to tačno znači videćemo u ponedeljak.

Istovremeno, sudsko veće je donelo odluku da se zapisnici sa izjavama Kecmana i Dilbera ipak ne izdvajaju iz sudskih spisa. Predsednica veća je naglasila da ovi zapisnici mogu da se koriste u postupku, ali da na njima presuda ne može da bude zasnovana.

Ova odluka usledila je nakon burnog početka suđenja, kada su učesnici u postupku upoznati sa odlukom Apelacionog suda, posle čega je usledila i rasprava o tome kako to da su novinari (više puta je pomenuta Cenzolovka, ali se u ovom slučaju radi o sajtu Slavko Ćuruvija fondacije, prim. nov.) za tu odluku saznali pre advokata i sudija.

Predsednica sudskog veća je tada obavestila učesnike u postupku da, uprkos odluci apelacije, još jednom donosi rešenje da odbije predlog Tužilaštva da se Kecman sasluša, kao i da odbaci njegove i Dilberove izjave, uzete „u svojstvu građana“, i dalje deleći mišljenje odbrane da su one pribavljene nezakonito.

Zamenik tužioca je, međutim, ponovio da traži Kecmanovo saslušanje, koje je prihvaćeno tek posle pauze za konsultacije tročlanog sudskog veća.

Zašto se odbacuju izjave tako važnih svedoka?

Napeta procesna nadmudrivanja, pingpong između tzv. Specijalnog suda i Apelacionog suda, kao i ovako nagle promene sudskih rešenja, ostali su nejasni upravo sa stanovišta utvrđivanja svih činjenica važnih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Posebno kada se ima u vidu koliko je Dragan Kecman važan za istragu ovog zločina. On ga je istraživao od prvog do poslednjeg dana, obezbedio je najvažnije dokaze uprkos pretnjama da će biti ubijen, o kojima je pisao NIN.

Ostalo je čudno tako uporno odbacivanje iskaza Milenkovića i Pavića, koji su preminuli, te su jedina njihova svedočanstva o ubistvu Ćuruvije zabeležena upravo u izjavama koje su bar tri puta davali pripadnicima tajne službe i policije, kao i u izjavama policajaca (Kecmana i Dilbera) koji su sa njima razgovarali.

Sudsko veće je donelo rešenje i o tome da odbije predlog odbrane da se iz sudskih spisa izbace izjave bivšeg šefa Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije, pripadnika zemunskog klana Miloša Simovića, kao i pripadnika RDB-a Ljubiše Dragovića i Predraga Krivokuće.

Nije usvojen ni predlog odbrane da se izvrši uvid u 79 optičkih diskova, 40 kaseta i jedan USB, uglavnom vezanih za podatke sa baznih stanica u centru Beograda, koji govore o kretanju i telefonskoj komunikaciji optuženih u vreme zločina.

„Mislila sam da ćemo već biti u završnim rečima, ali ovo je živ predmet“, rekla je na kraju predsednica sudskog veća Snežana Jovanović, najavljujući nastavak suđenja za ponedeljak, 26. novembar, a zatim za 6. i 25. decembar.