Presuda optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 23. februara

Odbrana Dragoljuba Simonovića, Vladimira Mihailovića i Aleksandra Marinkovića, okrivljenih da su u decembru 2018. godine spalili kuću novinara Milana Jovanovića, danas je u potpunosti negirala krivicu i zatražila oslobađajuće presude. Sudija Slavko Žugić je nakon ovog rekao da želi da dobro izanalizira sve završne reči i izricanje presude zakazao za 23. februar.

Advokati: Obračun SNS-a sa Simonovićem

Danas je odbrana iznosila završne reči, a advokati okrivljenih su insistirali da nema nijednog dokaza da je Simonović tražio da se napadne na Milana Jovanovića, da nije napadnut novinar, jer tužilac, kako su rekli, nije pokazao nijedan njegov tekst koji bi dokazao da je Jovanović novinar, a ponovili su i već mnogo puta iznetu tvrdnju da portal Žig info nije medij.

Negirali su da je u pitanju krivično delo izazivanja opšte opasnosti i tvrdili da je u pitanju delo oštećenja tuđe imovine, za koje je predviđena najviša kazna od šest meseci zatvora.

U završnim rečima, koje su trajale oko četiri i po sata, najviše su vremena potrošili na napade na zamenika tužioca Predraga Milovanovića, tvrdnje da je njegova završna reč „populistički pamflet“, da je optužnica neutemeljena na dokazima, a medije koji su redovno pratili i izveštavali sa ovog suđenja, pa i Cenzolovku, nazivali su „tabloidima“ koji krše pretpostavku nevinosti i optužili ih za medijsku hajku protiv bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.

Simonovićevi advokati su izneli konstrukciju da su optužnica i suđenje, u stvari, scenario koji je smišljen u delu vrha policije i vladajuće Srpske napredne stranke koji su na ovaj način hteli da se obračunaju sa Simonovićem i iskoristili za to iracionalnu mržnju koju je, navodno, Milan Jovanović gajio prema Simonoviću.

Očekujem apsolutno oslobađajuću presudu. Ako uopšte razmišljate da me nevinog osudite, ja vas razumem. Ali zahtevam od vas da to bude na osam godina jer mi od vas u tom slučaju ne trebaju olakšavajuće okolnosti (Simonović)

Sam Simonović je pak tražio da mu sud, „ako ga nevinog osude“, kako je rekao, izrekne najstrožu kaznu, bez olakšavajućih okolnosti.

Najduže je bilo izlaganje Ivice Vukovića, Simonovićevog advokata, koji je rekao da je suđenje „ozbiljna tragedija“.

„Ljudski izražavam žaljenje prema okrivljenima što im se ovo dogodilo i pozivam sud da sudi po zakonu, a ne na osnovu medijskih priča“, rekao je Vuković i tužiočevu završnu reč nazvao „ambicioznim seminarski radom“.

„Nismo čuli ni reč o dokazima. Slušali smo patetične tirade o slobodarskoj reči koje su imale za cilj da zasene laičku javnost. Mediji su demonstrirali neprofesionalizam i oglušili su se o pretpostavku nevinosti. Tužilaštvo nije dokazalo da je Milan Jovanović novinar“, rekao je, između ostalog, Vuković.

On je negirao da je Simonović imao motiv da naredi spaljivanje kuće novinara jer nije bio u neprijateljskim odnosima sa njim, a naglasio je i da je Simonović uvek koristio legalne metode za rešavanje svojih problema, pozivao policiju ili podizao tužbe.

Vuković je rekao da je Simonović tokom suđenja pokazivao animozitet prema Jovanoviću, ali da je to „razumljivo“ jer ga je ovaj novinar u javnosti optužio da mu je zapalio kuću, pa je to bila njegova „ljudska reakcija“ na to da je optužen nevin.

Vuković je iznosio optužbe na račun novinara Milana Jovanovića i rekao da je on govorio neistine kada je izjavio da je pevačica Bojana Šijački (priznala krivicu da je jednog od okrivljenih koji je bacio „Molotovljev koktel“ dovezla do kuće Milana Jovanovića, prim. aut.) pevala na proslavi kod Simonovića, da nije govorio istinu kad je za okrivljenog Igora Novakovića kazao da je zaposlen kao obezbeđenje u opštini, da nije imao oružje kod sebe, jer je, navodno, tokom čišćenja kuće pronađen pištolj…

Vuković je rekao da je Simonović tokom suđenja pokazivao animozitet prema Jovanoviću, ali da je to „razumljivo“ jer ga je ovaj novinar u javnosti optužio da mu je zapalio kuću, pa je to bila njegova „ljudska reakcija“ na to da je optužen nevin

Sa druge strane, Simonovića je predstavio kao čoveka koji „nije imao nikakav povod da se četiri godine nakon što su objavljeni tekstovi na portalu Žig info“ počini takvo krivično delo, jer – zašto tada, a ne odmah, pitao je.

Ukazao je da postoje kolizije u izjavama optuženih koji su priznali krivicu u predistražnom i istražnom postupku, da su one naknadno usaglašavane i neverodostojne.

Tvrdio je da između Dragoljuba Simonovića i Vladimira Mihailovića, bivšeg policajca koji je, prema optužnici, primio nalog od Simonovića da zapali kuću, nije postojala nikakva komunikacija i da su dokaz listinzi sa njihovih mobilnih telefona u kojima nije zabeležen nijedan razgovor ili SMS.

„Usvojen je samo jedan dokaz odbrane, naspram 60 dokaza optužbe. Da li nam je sud postao suvišan, pa presude ubuduće treba da donose tužilaštvo i policija? Da li je obezbeđena procesna jednakost na suđenju?“, upitao je Vuković i dodao da „sudnica ne može da bude amatersko pozorište“ te ponovio optužbe na račun medija rekavši da su „plasirali jeftini balkanski vestern“.

„Ne postoji ni zločinački naum ni ljuta konspiracija, kako je to izneo tužilac. Vladimir Mihailović je sam došao kod Simonovića i tražio bolji posao za svoju suprugu. Od Dragoljuba Simonovića nije postojao nikakav nalog, ni molba, a Vladimir Mihailović se rukovodio svojim motivima i metodama“, rekao je Vuković.

On je istakao da nije tajna da je Dragoljub Simonović bio u sukobu sa pojedinim čelnicima policije.

„Policija je iskoristila mržnju Milana Jovanovića prema Simonoviću. Servirali su mu informacije za koje su znali da će Jovanović u njih poverovati. Slučaj je bio idealan za stranački marketing Simonovićevih protivnika u stranci“, rekao je Vuković, a kao dokaz da Simonović nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa spaljivanjem kuće izneo je i podatak da je neposrednog izvršioca Aleksandra Marinkovića uhapsio upravo Simonovićev sinovac.

Prema Vukovićevoj rekonstrukciji, do hapšenja Simonovića došlo je tako što se „predsedniku Srbije, koji je u tom trenutku bio u Davosu“, pod pritiskom da su mediji i sloboda govora u Srbiji ugroženi, plasiraju iste „netačne informacije iz vrha policije“, a zatim to preuzimaju mediji čiji su urednici, po Vukoviću, „saradnici policije“ i uključuju se u hajku.

„Nikog nije interesovalo kako se osećao Dragoljub Simonović i to dokazuje u kakvo smo se društvo pretvorili. Da nije bilo medijske hajke, ovaj postupak bi odavno bio završen oslobađajućom presudom“, rekao je Vuković.

On je negirao i visinu štete koja je u optužnici procenjena kao veća od četiri miliona dinara i rekao da je „Milan Jovanović predstavio sebe kao veću žrtvu nego što zaista jeste“ i optužio ga da pati od „sindroma Ilije Čvorovića“.

„On je taj koji proganja Simonovića i prati ga, preti mu, a sebe predstavlja kao žrtvu“, rekao je Vuković.

Tužioca je optužio da je „sprovodio volju dela vrha policije, a da motiv može biti svašta, poput napredovanja u službi“.

Gostiljac: Nezakonito uzeta izjava od Mihailovića

Advokat Viktor Gostiljac insistirao je da Simonovića tereti samo izjava Vladimira Mihailovića koja je, kako je ovaj advokat ocenio, data na nelegalan način, a koju je Mihailović na glavnom pretresu izmenio.

Da podsetimo, u prvoj izjavi u policiji i tužilaštvu Mihailović je rekao da mu je Dragoljub Simonović tražio da zaplaši novinara Milana Jovanovića koji je pisao o koruptivnim radnjama u Grockoj sa ciljem da prestane da piše. U drugoj izjavi, na glavnom pretresu, Mihailović je tvrdio da su ga policajci zaplašili i ucenili da okrivi Simonovića da je nalogodavac, a da mu Simonović to nije tražio, nego je on sam došao na tu ideju da bi od Simonovića isposlovao bolji posao za suprugu.

Simonovićevi advokati izneli su konstrukciju da su optužnica i suđenje, u stvari, scenario koji je smišljen u delu vrha policije i vladajuće Srpske napredne stranke koji su na ovaj način hteli da se obračunaju sa Simonovićem

Gostiljac je rekao da je Mihailović nepouzdan svedok jer je jedna njegova izjava istinita, a druga neistinita, i da se na osnovu toga ne može osuditi Dragoljub Simonović.

„Ne postoji nijedan materijalni dokaz ili svedok koji terete Simonovića. Postoji samo ta jedna izjava Mihailovića u istražnom postupku, a ona je nezakonito pribavljen dokaz. Ni u jednom pravnom sistemu na osnovu ovakvog dokaza se ne može osuditi niko. Ako posmatramo u kakvom je trenutku Mihailović, u predistražnom postupku, dao tu prvu izjavu, ona je data u stanju šoka, straha za sudbinu i kad je bio podložan manipulaciji. On je to na glavnom pretresu objasnio. On je uhapšen u nedostatku dokaza. Policija je prinuđena da izvrši pritisak na njega. Gotov mu je život, ostao je bez posla, bez osnova mu se hapsi supruga. To je situacija koju bi malo ko izdržao. U takvoj situaciji mu se nudi šargarepa i izlazna karta i on je prihvata“, opisao je Gostiljac svoju verziju objašnjenja kako je Mihailović okrivio Simonovića da mu je naredio paljenje kuće.

Gostiljac je apelovao na sudiju da ne podleže medijskoj hajci i ocenio da bi oslobađajuća presuda Simonoviću bila poruka građanima Srbije da mogu da imaju poverenje u zakon, a da bi u suprotnom „pobeda tužilaštva bila Pirova pobeda i poraz celog pravnog sistema“.

Simonović: Dobro osmišljena laž

Dragoljub Simonović, prvooptuženi u procesu, rekao je da nije nikad imao problema sa Milanom Jovanovićem, da su se „nekad družili i igrali šah zajedno“, da je svaki novinar mogao da piše protiv njega šta je hteo i da nikada nije imao problem sa novinarima.

„Saosećam sa porodicom Jovanovića. I meni su zapalili kuću 2000. godine i znam kroz šta prolaze. Onaj ko je to uradio mora da odgovara“, rekao je Simonović, a sve optužbe koje je Milan Jovanović izneo protiv njega nazvao „dobro osmišljenom laži“.

„Nikada nije postojao razgovor između mene i Mihailovića da se nanese šteta nekom drugom. Viđao sam se sa njim na rođendanima svojih unuka. Nikada nismo razgovarali o ovome što hoćete da mi pripišete“, rekao je Simonović, a Mihailovićevo svedočenje, kojim ga tereti, objasnio je ucenjivanjem Mihailovića u predistražnom postupku.

„Očekujem apsolutno oslobađajuću presudu. Ako uopšte razmišljate da me nevinog osudite, ja vas razumem. Ali zahtevam od vas da to bude na osam godina jer mi od vas u tom slučaju ne trebaju olakšavajuće okolnosti“, završio je Simonović obraćajući se sudiji.

Aleksandra Zlatić, advokatica koja je iznela završnu reč odbrane okrivljenog Vladimira Mihailovića, izvrgla je ruglu objašnjavanje tužioca da je između okrivljenih bilo „posrednog podstrekivanja“, kao u praksi i pravnoj teoriji neutemeljeno, a njegovu završnu reč okarakterisala je kao „literarni sastav bez objašnjenja bilo kakvog pravnog pitanja“.

„Kad zapalite nekom automobil, u pitanju je krivično delo oštećenja tuđe imovine, a ne izazivanje opšte opasnosti. Podstrekač može da odgovara samo u okvirima svog dela. Mihailović ne može da odgovara za teže delo i ne može da bude posredni podstrekač. Mihailović nije tražio od Marinkovića baš ništa, nema nikakve komunikacije među njima, pa nije mogao ni da podstrekava da ovaj zapali automobil Milana Jovanovića“, rekla je, između ostalog, Aleksandra Zlatić i optužila javnost da je „do danas ostala nezainteresovana za istinu“, a tužilaštvo da je žmurilo pred indicijama da je od Mihailovića nelegalno izvučeno svedočenje, a moralo je biti gonjeno kao krivično delo, po službenoj dužnosti.