Pretnja smrću novinaru Dragojlu Blagojeviću: Zataškavanje i opstrukcija

Ukratko, u noći između 12. i 13. jula, zazvonio je telefon u stanu novinara Dragojla Blagojevića, urednika i direktora časopisa DRVOtehnika, koji godinama uporno razotkriva korupciju u oblasti gazdovanja šumama Srbije. „Hej, Dragojlo, ti si ono umro pre godinu dana?“ Kada je Dragojlo upitao ko je to, isti je rekao: „A živ si, nisi umro, ali ćeš umreti ubrzo“.

Na pitanje ko je i šta traži, pozivar je rekao: „Ja sam Stanko Vasić“, a na pitanje šta hoće, poručeno mu je da će videti ubrzo. Blagojević daje iskaz u MUP-u i Tužilaštvu. Navodi i da je već dobijao pretnje od direktora Srbijašuma Igora Braunovića, koju je takođe prijavio, ali se posle toga ništa nije desilo.

I posle ove prijave pretnje, nekoliko dana se nije oglašavalo ni nadležno tužilaštvo ni policija.

Posle nekoliko nedelja, počeo sam da se raspitujem o rezultatima istrage. A onda se pojavilo šokantno rešenje nadležnog tužioca u Trećem OJT u Beogradu, odbacuje se prijava, jer je MUP utvrdio da nije bilo poziva.

To je značilo da je novinar Dragojlo Blagojević izmislio poziv i pretnju.

Počeo sam ličnu istragu i ubrzo dobio informaciju da postoji evidentiran poziv u vreme koje je Blagojević prijavio.

Prijavljujem otkriće Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara i tražim da se utvrde krivci za prikrivanje poziva. Pokreće se istraga, uz veliko nepoverenje da su moji podaci tačni. MUP i dalje tvrdi da nije bilo poziva. Kada sam zatražio da Tužilaštvo zatraži direktno od Telekoma evidenciju poziva, a ne preko MUP-a, potvrđena je i informacija da je zabeležen poziv, i to ne samo jedan, već nekoliko, iako je MUP tvrdio da nije bilo nijednog…

Zatraženo je od Službe unutrašnje kontrole MUP-a da ispita slučaj, i od njih je, takođe, stigla potvrda da nadležni nisu videli u evidenciji ovaj poziv.

Tužilaštvo pokreće potom dve istrage, onu po prijavi Dragojla Blagojevića za pretnju koju je dobio, i drugu koja treba da utvrdi kako je došlo do prikrivanja poziva pretnje.

U isto vreme traje istraga protiv Dijane Hrkalović, zbog zloupotreba na visokoj poziciji u MUP-u, a jedan od uhapšenih je i načelnik policije Dejan Milenković, koji se tereti i za uništavanje snimka prisluškivanog razgovora u kojem je učestvovao i Branko Stefanović, otac bivšeg ministra policije, Nenada Stefanovića. Pominjanje „velike ribe“ Branka Stefanovića, potisnulo je u drugi plan pominjanje direktora Srbijašuma Igora Braunovića, protiv kojeg su vođene istražne radnje u koje je uključeno i prisluškivanje.

***

Tužilaštvo u slučaju Dragoja Blagojevića dolazi do podataka da je poziv sa pretnjom došao sa broja telefona jedne evropske zemlje, i pokreće mehanizam međunarodne pravne pomoći kako bi se dobio identitet vlasnika telefonskog broja sa kojeg je prećeno.

I pored niza urgencija Republičkog javnog tužilaštva, preko oficira za vezu, ali i direktnom komunikacijom sa nadležnim institucijama u Londonu, do danas nije stigla međunarodna pomoć.

U jednom razgovoru sa predstavnicima ambasade Velike Britanije, objasnio sam koliko smo razočarani ovakvom opstrukcijom istrage naših institucija, govorio sam o tome koliko su opasne ovakve pretnje, da je novinaru već prećeno…

Preneo sam i moja saznanja da su naše institucije na iste urgencije iz Velike Britanije u nekim drugim slučajevima, ekspresno dale važe podatke.

I pored obećanja da će se intervenisati, do danas nemamo odgovor.

Paralelno, nije utvrđen ni pravi razlog zbog kojeg je MUP tvrdio da nije bilo poziva, i pored informacije da je problem u softveru.

Teško je verovati u to objašnjenje, jer je neverovatno da je MUP, a posredno i Tužilaštvo, dugo radilo sa tim sofverskom problemom. To bi značilo da je veliki broj prijava odbačen zbog ovog propusta.

***

Ovih dana je na suđenju Dijani Hrkalović i Dejanu Milenkoviću emitovan snimak telefonskog razgovora između tadašnjeg v.d. direktora Srbijašuma Igora Braunovića i pokojnog Branka Stefanovića, oca bivšeg ministra policije Nenada Stefanovića.

„Parcela pored, tu je smučarski klub. Njima je istekao zakup. Ako se registrujemo kao udruženje… To se uzme za male pare, nikakvo ulaganje. Idemo na istu priču – streljana… Ona na Partizanovom stadionu ne liči ni na šta. Tu ima hektar zemlje, malo jače“, ističe u izjavi za Danas Braunović ,koji je u tom trenutku bio na merama tajnog nadzora MUP-a zbog sumnji na korupciju predlažući da se nađe nekih „deset ljudi koji bi osnovali udruženje“.

U jednom trenutku, Stefanović je napomenuo da na tom mestu mogu da naprave i bazen, na šta je Braunović odgovorio:  “Ako se gradska građevinska inspekcija ne pojavi, boli nas uvo”.

Drugi poslovni predlog koji se čuo na snimku potekao je od jedne od preostale dve osobe koje su se našle za stolom.

Predlog je glasio da se Srbijašumama predaju  „dobra terenska vozila”, a da oni, zauzvrat, dobiju drvnu građu.

„Nek se jave, da ja zovem saradnike, da napravimo prezentaciju vozila, pa da ih stavimo u plan za sledeću godinu“, navodi Braunović.

Tim povodom, Braunović redakciji Danasa nije izjavio da ne razume zašto se u javnosti pušta ovaj snimak, pošto je krivična tužba odbačena, zbog čega je ovaj snimak trebalo uništiti. Ujedno se zapitao, kolika je šteta nastala rasipanjem državnih resursa, misleći na dvogodišnje praćenje i snimanje, tokom kojih je nastao pomenuti snimak.

Zanimljivo je da je nekadašnji direktor javnog preduzeće Srbijašume izabrao da se oglasi povodom ovog snimka, pri čemu je jedna od ključnih teza bazirana na njegovoj brizi zbog navodne zloupotrebe državnih resursa. Lično, mislim da je bilo logičnije da se tokom prethodnih sedam meseci oglasi povodom onoga što se za njegovo ime vezuje od sredine prošlog leta. I tada je bio razgovor u pitanju.

Da sam na mestu Braunovića, birao bih reči kada govorim o uništavanju snimaka. Prevahshodno, zato što bih pred sobom imao lik Dragojla Blagojevića, kojem su upućene telefonske pretnje koje su potvrđene tek nakon što sam se zainteresovao za ovaj slučaj i nedvosmisleno utvrdio da su se one desile, za šta postoje i dokazi.

***

Braunović kaže: „Ovaj materijal nije smeo da bude pušten u javnost“, misleći na snimak razgovora, čiji sadžaj ne demantuje.

Taj plan mu se izjalovio, iako je izdato naređenje da snimak bude uništen.

Imamo pravo da sumnjamo da se nešto slično dogodilo i u slučaju prikrivanja poziva pretnje novinaru Dragojlu Blagojeviću.

Osećaj bahate svemoći možemo videti u transkriptu prisluškivanog razgovora i poruku koja definiše odnos prema institucijama ove zemlje. Braunović kaže: „Ako se gradska građevinska inspekcija ne pojavi, boli nas uvo“.

„Boli nas uvo!“ savršeni je opis odnosa bahatih moćnika prema pravnoj državi, prema državi u kojoj žive, prema institucijama sistema, prema mogućim sankcijama… jer su svemoćni. Mogu da učine da MUP i Tužilaštvo ne procesuiraju pretnju koju je Braunović uputio novinaru Blagojeviću u januaru 2020. godine, da evidencija o telefonskom pozivu sa pretnjom smrću 12. jula 2022. godine, nestane iz MUP-a, da se na osnovu toga donese nepravedna odluka tužilaštva, mogu da učine da se unište prisluškivani razgovori i ko zna šta sve još, za šta ne znamo. A tu je, jer ovaj modus operandi se primenjuje, isto kao što su planirali na ovom hektaru Košutnjaka, tako sa svim šumama kojima raspolažu Srbijašume u ime države Srbije.

Samo dan pre pretnje smrću, Blagojević je u 75. broju časopisa DRVO-tehnika objavio tekst pod naslovom „Raspodela sirovina iz državnih šuma pod velom tajni“, u kojem analitički i konkretno govori o korupciji u šumarstvu. Da je neko u tužilaštvu i policiji pročitao ovaj tekst, odnosno tekstove ovog novinara koje godinama objavljuje, mogao bi da pokrene ne samo istragu o pretnji, već i o zloupotrebama koje je već istražio novinar Blagojević. Umesto toga, direktora Srbijašuma „boli uvo“. Jer mu se očigledno može, ne samo činjenicom da je zaštićen, već što je još gore, činjenicom da se ovakvo „poslovanje“ i odnos prema insitucijama sistema toleriše jer se odomaćio toliko da se u tome ne prepoznaje društvena šteta i da se korupcija potpuno integrisala u sistem.

***

Organizatori ubistva Slavka Ćuruvije nisu verovali da će neko uspeti da pronađe ključne dokaze, godinama nakon što su izbrisali tragove ubistva koji su vodili do njih. Odgovorni i profesionalni policajci sačuvali su informacije o dokazima, koji su doveli do dve prvostepene presude od po 100 godina zatvora za vrh DB MUP-a Srbije. Nadamo se da će u završnom pretresu pred većem Apelacionog suda koje nam predstoji u martu, kazna biti adekvatna počinjenom zločinu.

Navodim ovaj slučaj i kao opomenu svima koji nastoje da ugroze živote novinara, danas i pred nama.

Slučaj pretnje novinaru Dragojlu Blagojeviću pratim iz najmanje dva mandata – člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, ali i kao predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara (jer je onaj koji je uputio pretnju, najavio smrt kolege za nekoliko dana). Moramo sve učiniti da razotkrijemo nasilnika, kako bismo sprečili tragičan epilog. Mada je već sve ono što je do sada doživeo kolega Blagojević – više nego tragično.

***

Pripremajući ovaj tekst, razmenio sam i poruke sa kolegom Blagojevićem o nekim tvrdnjama iz naredbe, na osnovu koje je praćen i sniman Braunović. Mislim da je važno da javnost bude upoznata sa načinom poslovanja tipa „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“ i „boli nas uvo“ za sve. Nisu samo u pitanju životi naših kolega, naročito onih iz manjih medija i unutrašnjosti. (Kolega Milan Pantić ubijen je 2001. godine, i iako dopisnik nacionalnih Večernjih novosti, činjenica da je bio  iz Jagodine a ne Beograda, uticala je direktno na opstrukciju istrage). DRVO-tehnika magazin, nije svakako Krik, ili Danas… koji će dobiti i nacionalna i međunarodna priznanja, koji će ih bar zaštiti. Porodični specijalizovani magazin, koji se bavi temama u oblasti koju profesionalno pokriva, uključujući i istraživačko novinarstvo,  a koji nije vidljiv na medijskoj mapi, jer se često potcenjuje uloga ovakvih medija i pionira novinarstva, je za medijske, političke i privredne predatore laka meta. Bar je tako pomislio onaj koji je 12.7. nazvao privatni broj telefona Dragojla Blagojevića, nadajući se u sopstvenu svemoć da niko neće imati hrabrosti da prijavi pretnju, pa potom da će uvek moći zahvaljujući porodičnim i partijskim vezama da spreči da taj poziv postane javni dokaz, pa i ako postane da će sprečiti da bude dostupan tužilaštvu i sudu… pa i ako dođe na sud „ boli nas uvo“…

***

Kada je reč o temi zbog koje je Blagojević dobio pretnje smrću, zbog čega je njegova porodica i on sam proglašen lažovom, zbog greške ili svesne aktivnosti u MUPu, zbog toga što je morao sa porodicom mesecima da se skriva i što i dalje pretnje nisu sankcionisane, zamolio sam ga da komentariše sadržaj naredbe za prisluškivanje direktora Srbijašuma i aktivnosti iz sadržaja naredbe:

„U obrazloženju naredbe (o praćenju Braunovića, o čemu je pisao NIN) se navodi da postoje osnovane sumnje da je Braunović favorizovao preduzeće Roboni i da postoji osnovana sumnja da je preduzeće Roboni samo jedno od više desetina preduzeća sa kojima Srbijašume zaključuju ugovore o prodaji drvne građe i da je svako od tih preduzeća u obavezi da Braunoviću daje novac u vidu mita, i to iz razloga što Srbijašume prodaju drvnu građu po ceni znatno nižoj od tržišne“, piše DANAS, 22. februara 2023. godine.

Kolega Blagojević kaže : – Firma ROBONI mi nije poznata, ali sam pronašao šture podatke da je iz Borče, vlasni firme je Boriša Rodić, ali to ništa nije sigurno. Pre bi se moglo reći da je namerno sakriveno…

Pisao sam o potpuno netransparentnoj raspodeli sirovine iz državnih šuma, što je mimo proklamovanih normi.

Skoro pre tri godine, Šumarski fakultet je uradio studije na osnovu koje je trebalo doneti jasne i sveobuhvatne kriterijume i indikatore za raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma Republike Srbije, koji bi se lako mogli implementirati u praksi… Po toj studiji, koju je naložilo i finansiralo Ministarstvo privrede, nije ništa urađeno, a šumarska preduzeća i dalje imaju svoj sistem raspodele državne sirovine, a koliko se ponašaju neprikosnoveno i monopolistički pokazuje činjenica da su Srbijašume odbile da sarađuju u pomenutom projektu. Šumarska preduzeća, naime, imaju svoje kriterijume i ne dozvoljavaju mešanje u njihovu poslovnu politiku i raspodelu trupaca, koji se dele kako kome, najčešće po specifičnim zaslugama, uz mito i korupciju…

U takvoj situaciji, drvoprerađivači se snalaze na različite načine, a neki od njih, poznato nam je, nađu neku vezu i uticajnog pojedinca, o čemu se taji i za šta je teško pribaviti dokaze, jer se ovaj posao obavlja bez svedoka, eventualno sa jednim posrednikom. Korupcija je, inače, sistemska bolest većeg dela sveta, a u našoj zemlji, korupcija je endemska bolest, kažu stručnjaci, i funkcioniše na svim nivoima, a što je nivo veći, veća je i količina koruptivnog novca. I ma koliko drvoprerađivači javno tražili transparentnost u raspodeli trupaca iz državnih šuma, kad dođu do bilo kog moćnika koji im, uz podmićivanje, obezbeđuje više i kvalitetnije sirovine, onda ga čuvaju i ćute, tako da u toj malverzaciji snose približno istu odgovornost…

I dok je raspodela sirovine iz državnih šuma Srbije pod velom tajni, u našem okruženju u Republici Srpskoj je sve transparentno. Na njihovom sajtu su podaci kojoj firmi i koliko je dobeljeno sirovine, a koje su odbijene. Slično je u Federaciji BiH i Hrvatskoj.

Bilo bi dobro da neki novinar redakcije DANAS, recimo, od JP Srbijašume, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, traži uvid u spisak preduzeća koja kupuju drvnu sirovinu… Tu bi se videlo koliko je istinskih drvoprerađivača, a koliko trgovaca. Meni to neće dati.

Korupcija ne karakteirše samo JP Srbijašume, mada su oni ozbiljno zagazili u kriminalne radnje. Ako ne sada, to će se, nadam se, nekad dokazati…

A upravo na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Petar Borović, direkror firme BOREAL iz Kraljevaca kod Rume je imao uvid u spisak preduzeća koje posluju sa JP Vojvodinašume, gde se vidi da je broj preduzeća koji otkupljuju hrastove trupce, za poslednje četiri godine povećan:

• 2019. godine – 21 preduzeće je otkupljivalo hrastove trupce;
• 2020. godine – 24 preduzeća je otkupljivalo hrastove trupce;
• 2021. godine – 30 preduzeća je otkupljivalo hrastove trupce;
• 2022. godine – 30 preduzeća je otkupljivalo hrastove trupce.

Od 30 preduzeća koja su sa JP Vojvodinašume u 2022. godini dobili ugovor o snabdevanju hrastovim trupcima, samo 15 preduzeća je dobilo sirovinu svake sezone u protekle 4 godine.

Po prvi put, ugovore je u 2022. godini dobilo tri (3) preduzeća, a uvidom u podatke APR-a, ustanovljeno je da su sva tri preduzeća trgovačka.

Osam (8) preduzeća je dobilo ugovore po drugi put. Od njih je samo jedan proizvođač nameštaja, ostali imaju ili pilanu ili su trgovci.

Četiri (4) preduzeća je dobilo ugovore treću godinu zaredom i nijedan od njih se ne bavi finalnim proizvodima.

Ali, nema trupaca za BOREAL, za firmu koja je proizvođač nameštaja od punog drveta, sa 60 zaposlenih ljudi, iako je u proteklih 5 godina firma konkurisala za sirovinu svake godine. A poznato je da Republika Srbija u oblasti drvne industrije ima proklamovan cilj i strategiju: povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatnom vrednošću…

BOREAL je 07.12. 2022. godine JP Vojvodinašume po peti put uputila molbu-zahtev za potrebnim količinama drvnih sortimenata u 2023. godini. Ukupno, radi se o količini od 1.000 metara kubnih hrastovih trupaca, što je oko 2,5% od količine koju Vojvodinašume mogu ponuditi tržištu.

Inače BOREAL je preduzeće koja se bavi izradom visoko kvalitetnog nameštaja od punog drveta (stolovi, komode, vitrine…), sa sedištem u Kraljevcima pored Rume. Poseduje industrijski plac od 128.000 m², sa proizvodno-magacinskim halama veličine 4.200 m². Oprema stambene, poslovne i javne objekte u saradnji sa najjačim arhitektonskim kućama na svetu. Proizvodi komadni nameštaj za švajcarske robne marke Girsberger, Zoom by Mobimex, Studio by Mobimex i Ribag. Zatim, za nemačke robne marke Girsberger i Ress i Shonbuch. Na domaćem i regionalnom tržištu su prisutni sa robnom markom Boreal.

U firmi je stalno zaposleno oko 60 ljudi, imaju stalnu tendenciju rasta, a gotove proizvode većinski izvoze na tržište Švajcarske, SAD, EU i Rusije. Prosečna primanja su preko 90.000 dinara neto, a 1/5 zaposlenih su visoko obrazovani. U poslednjih 12 meseci, kroz razne poreze i doprinose, BOREAL je državi uplatio preko 45.000.000 dinara. PDV nije uključen u ovu sumu jer je firma većinski izvoznik. Bruto promet u 2022. godini je premašio 3,000.000 evra.

Potrebe preduzeća BOREAL, na godišnjem nivou, iznose 500 m³ hrastovih trupaca furnirskog kvaliteta i 500 m³ hrastovih trupaca mix kvaliteta.

Prošle sezone (2021/2022), od JP Vojvodinašume, nisu uspeli dobiti nijedan trupac drveta. Robu su morali da kupuju od nakupaca i da uvoze iz Hrvatske i Austrije, što im znatno uvećava troškove proizvodnje.

„Tako sam završio molbu i zahtev preduzeća BOREAL za potrebnim količinama drvnih sortimenata u 2023. godini i 07.12. 2022. godine pismo uz iskrene pozdrave uputio JP Vojvodinašume“, kaže Petar.

I ništa… BOREAL do 24. februara, 2023. godine, od JP Vojvodinašume nije dobio nikakav odgovor niti obaveštenje na upućen zahtev i molbu da sklapanje godišnjeg ugovora o snadbevanju sirovinom hrasta lužnjaka. Većina drugih firmi već ima takve ugovore, a neki nakupci Petru nude trupce po znatno većim cenama od tržišnih… On kaže: „Ne dam lopovima ništa i neću da se valjam u tom blatu!“