Pretnje Mariji Antić: Šta novinar mora da pita, a šta javnost ne želi da sazna

„Jebem li ti mater kučko prodana. Ko si ti da Arnoa prozivaš, čovjeka koji je toliko ljudi pomogao! Jebem li vam mater svima redom u tom govnetu od televizije, zapaliti vas treba do temelja“, poruka je koju je novinarka N1 Marija Antić dobila preko Tvitera. „Zašto, droljo? Zbog novca?.. Želim ti da sav novac koji ovako zarađuješ potrošiš na lečenje svoje dece“, poručio joj je drugi besni građanin.

Razlog ovakvih uvreda jeste intervju koji je u okviru Novog dana, u petak, 1. decembra, vodila sa francuskim humanitarcem Arnoom Gujonom i pitanja koja mu je postavila. Tokom nepunih 12 minuta razgovora saznali smo da će na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu Gujon održati predavanje „Humanost u 21. veku“, govoriti o svojoj knjizi „Svi moji putevi vode ka Srbiji“, te da će potom biti organizovan i humanitarni koncert.

Gujon je govorio kako je sa bratom 2004. u Francuskoj osnovao fondaciju „Solidarnost za Kosovo“ koja je do sada za Srbe na Kosovu prikupila humanitarnu pomoć u vrednosti „od pet miliona evra od preko 12.000 građana donatora“. Svake godine, kako je rekao, organizuju humanitarne konvoje za Kosovo, „renoviraju škole, grade farme, mlekare… za meštane enklava kako bi mogli da žive od svog rada“. Zbog svog angažmana, saznali smo, Gujon je dobio ne samo priznanja već i državljanstvo Srbije.

[povezaneprice]

Tokom razgovora u kojem ni u jednom trenutku nije dovedena u pitanje pomoć koju je Gujon uputio Srbima na Kosovu, videli smo fotografije francuskog humanitarca sa građanima, decom, sveštenicima, koje su ilustrovale njegov rad.

Onda je nastupio „preokret“ u razgovoru iz kojeg smo saznali mnogo više o biografiji Arnoa Gujona, a nakon čega je Marija Antić dobila pretnje i uvrede ne samo anonimnih građana već i dela javnosti i medija ogorčenih zbog toga što se usudila da postavi pitanje koje odudara od očekivane promocije humanitarnog rada.

Pitanja koja su morala biti postavljena

U razgovoru za Cenzolovku Marija Antić kaže da je neposredan povod intervjua bila najava Gujonovog predavanja na FPN. „Kada sam se pripremala za razgovor, videla sam, uglavnom na stranim sajtovima, informacije o njegovom političkom angažmanu u Francuskoj i shvatila da bi sa moje strane bilo neprofesionalno da ga to ne pitam.“

Pitala ga je ono što su preskočili mnogi pre nje, praveći brojne intervjue sa Gujonom i emisije o njemu i njegovom radu: o članstvu u francuskoj neonacističkoj organizaciji Blok identitaraca i vezi sa srpskom desničarskom organizacijom Srpski narodni pokret 1389, sa kojom je 2009. učestvovao na „Vidovdanskom maršu“.

„Kada sam se pripremala za razgovor, videla sam, uglavnom na stranim sajtovima, informacije o njegovom političkom angažmanu u Francuskoj i shvatila da bi sa moje strane bilo neprofesionalno da ga to ne pitam“

Gujon je odgovarao mirno, odbijao bilo kakvu sumnju da je ikada bio ekstremista, već da se, naprotiv, zalagao protiv „razaranja muslimanskih zemalja“, da je prijatelj Srbije koji je, ne znajući „za srpske podele“, hodao u „Vidovdanskom maršu“ do Kosova, što je za njega bilo „neverovatno iskustvo“ i da mu je jedino bitno da se „ljudi okupljaju oko jednog dobrog cilja, a to je da se pomogne ljudima u enklavama na Kosovu i Metohiji“.

„Razgovor je bio civilizovan, civilizovano smo se rastali, rukovali se“, priča Marija Antić. „Tek u subotu, u medijima i na mrežama počinje ’razapinjanje’, a kada je Goran Davidović Firer (lider zabranjenog neonacističkog pokreta Nacionalni stroj) poslao poruku podrške Arnou, krenule su najgore uvrede i poruke od kojih je jedna otvorena pretnja.“

Oglasio se potom i Gujon žaleći se što nije imao priliku da dovoljno govori o svom humanitarnom radu i sa zaključkom u kojem napada N1: „Očigledno je da su se pažljivo pripremili za te napade i da su imali nameru da me demonizuju kako bi me prikazali kao lošeg momka. Pošto nisu uspeli u tome, onda su cenzurisali intervju i nisu ga objavili na svom sajtu.“

Cenzure nije bilo, ceo intervju je na sajtu, međutim – „necenzurisani“ komentari na društvenim mrežama pokazali su ozbiljnu patologiju dela javnosti.

Šta je naljutilo Gujona

„SRAMAN INTERVJU: Voditeljka htela da predstavi najvećeg humanitarca u Srbiji KAO FAŠISTU“ jedan je od prvih naslova (sajt Telegraf) koji su potom preneli i portali poput Večernjih novosti. Na društvenim mrežama je tokom naredna tri dana trajala debata o tome zašto je uopšte doveden u pitanje ugled čoveka, Francuza, koji pomaže Srbima na Kosovu.

„Vrlo je čudno to da se Gujon našao uvređenim zato što mu je postavljeno pitanje o političkom angažmanu, jer on u Francuskoj svoj politički stav ne samo da nije krio nego je sa njim javno istupao. Nije mi jasno zašto mu je neprijatno da se to u Srbiji pominje“, kaže Marija Antić.

„Kada je Goran Davidović Firer poslao poruku podrške Arnou, krenule su najgore uvrede i poruke od kojih je jedna otvorena pretnja“

U međuvremenu je portal Vice objavio tekst u kojem navodi detalje iz Gujonovih „mladih dana“, kada je bio potencijalni predsednički kandidat Bloka identitaraca, trener u njihovim kampovima, vatreni govornik protiv islama i zagovornik „autohtonog soja“ Evropljana, koji su u tom trenutku kao partneri bili previše ekstremni i za desničarski Nacionalni front Marin le Pen.

Ništa od toga do pre nekoliko dana javnost u Srbiji nije znala jer se nijedan medij nije ni potrudio da, baveći se humanitarnim radom Arnoa Gujona, iskoristi bar Google pretragu. Sredinom novembra bio je junak popularne emisije Život priča na TV Prva, u kojoj smo čuli romansiranu priču o tome „kako se borba za slabije, istinu i čast prenosila kao zavet u njegovoj porodici sa generacije na generaciju”, u kojoj su čitani odlomci Gujonove knjige, a on govorio o tome kako je na minus 10 spavao napolju, u vreći, putujući ka Kosovu, kako je učio srpski, kako je u Zvorniku upoznao svoju ženu, koje srpske pesme voli…

Odgovori koji se ne dopadaju i ne prihvataju

Marija Antić je imala potpuno drugačiji pristup, pitala je ono što bi Gujon da prećuti, a što njegovi poštovaoci izgleda ne žele da znaju. „Ono što je neshvatljivo jeste da deo javnosti u Srbiji ne zanima taj deo iz biografije Arnoa Gujona, koji sam u intervjuu samo zagrebala“, kaže Marija povodom brojnih negativnih komentara. „Ako im se nešto ne dopadne, to jednostavno odbijaju da prihvate.“

„Osećam da je moja bezbednost ugrožena, stvarno ne znam da li će neko na ulici da me udari zato što misli da sam ja neprijatelj srpskog naroda jer sam vodila razgovor sa Gujonom onako kako mu se ne dopada“

Neshvatljivo je da ni drugi mediji, osim portala Vice u tekstu „Novinarska pitanja nisu problem već neiskrenost Arnoa Gujona“ i N1 („Gujon prećutao da je znao teme razgovora“), u ovih nekoliko dana, kad već nisu ranije, nisu pokušali da naprave celovitu priču i o Gujonu – od toga šta radi sada do toga za šta se zalagao nekada. Osim ponavljanja kako je on veliki srpski prijatelj i prepisivanja onoga što je sam rekao da je uradio za Srbe na Kosovu, nema drugih podataka.

I potpuno je poražavajuće da se, osim NUNS-a, do sada nijedna organizacija nije oglasila u odbranu Marije Antić. Nekoliko kolega na društvenim mrežama, kojima je ona, kaže, jako zahvalna, pružilo joj je podršku.

„Osećam da je moja bezbednost ugrožena, stvarno ne znam da li će neko na ulici da me udari zato što misli da sam ja neprijatelj srpskog naroda jer sam vodila razgovor sa Gujonom onako kako mu se ne dopada.“

Ne očekuje zaštitu i pored toga što su redakcija i televizija N1 stale iza nje. „Arno Gujon svojim kontinuiranim objavama na društvenim mrežama obmanjuje javnost da N1 protiv njega vodi kampanju, i otvara prostor za hajku tabloida na N1 i našu novinarku… Rezultat Gujonove kampanje protiv N1 jesu brojne pretnje zbog kojih će N1 podneti krivične prijave tužilaštvu“, saopšteno je iz ove televizije.

Marija Antić na kraju poručuje: „Radim svoj posao, nastaviću i dalje isto tako. Posao novinara nije da bira šta će da saopšti, a šta da pita, niti da razmišlja da li će nekome da se dopadne istina ili ne, naš posao je da kažemo istinu.“