Kako je rekao, nakon što je policija potisnula demonstrante iz Bulevara, oni su zbog toga što je Beogradska bila blokirana krenuli ka ETF, a on je bio sa tom grupom.
„Kada smo stigli do Pravnog fakulteta, na nas je naletelo možda pet ili šest pripadnika Žandarmerije. Ja sam imao press karticu u rukama i ponavljao da sam novinar, to gospodu nije sprečilo da prvo dobijem udarac u rame, a onda i u glavu, Ja sam se spustio na zemlju, da vide da se ne opirem, pretpostavljao sam da će prestati da me udaraju. Petnaest do 20 sekundi sam bio udaran dok sam ležao na zemlji, onda su prekinuli, nije bilo nikoga 15,20 sekundi, ja sam tada uspeo da napipam svoje rane na glavi iz kojih je curila krv. Tada mi prilazi pripadnik Žandarmerije, očekivao sam da će da mi kaže da ležim, da hapse ko ustaje, da smiri situaciju, pokazao sam mu press karticu, međutim, on me opsovao i ponovo počeo da me udara“, kaže on.
Navodi da je ostao da leži, nakon čega su mu prišle dve devojke, pomogle mu da sedne, a onda je došao kolega i odvezao ga u Urgentni centar.
„Otvorena mi je glava na dva mesta, kažu da su lakše povrede, ali su mi šili te dve rane. Dobio sam više udaraca po nogama, leđima i rukama, po rukama jer sam štitio glavu. Sve to vreme meni deluje da policija u tom trenutku nije imala nameru da rastera demonstrante, već da pretuče što veći broj ljudi. Čuo sam ljude koji govore ‘nemojte da udarate devojku, pala je’ i slične stvari. Deluje kao da Žandarmerija ume ravnomerno da rasporedi udarce po celom telu, tu su bar dobri“, kaže Stevanović.
Rekao je da u ovom trenutku razgovaraju sa advokatima, da će videti kakav će zaključak biti, a da će na osnovu toga podneti krivičnu prijavu.
„Napadnuta su i dva snimatelja agencije Beta, napadnuta je verbalno na početku protesta i ekipa RTS ispred Skupštine, to govori da najveći problem sa izveštavanjem sa terena je to što okupljeni smatraju da su novinari neka vrsta neprijatelja u ovoj zemlji, da svako ima pravo da ih kinji, udara, tera s mesta na mesto… Nisu izolovani slučajevi, ako se to desi na više mesta u Srbiji, onda to prelazi u neku tradiciju“, kaže on, dodajući da postoji neka „opšta netrpeljivost prema ljudima koji pokušavaju da se bave profesionalnim novinarstvom“.
„Presudom od 19.12.2019.god. završen je postupak u kome su sedmorica žandarma iz niške brigade, svi odreda dugogodišnji nagrađivani policajci, osuđeni za prebijanje Andreja Vučića, Predraga Malog i dvojice pripadnika jedinice Kobre…“
I ovi „dični“ džandari, iz najnovijeg pohoda, imaju imena i prezimena, a dobili su naređenja i ovlašćenja. Fuj!
Žikica nije išao na ručak, već bio na poslu. Žikicu nisu pratili „razni gmizavci“, nego kolege-snimatelji. Hoće li Žikica morati da pribavi i to svojstvo – „nečiji brat“, a u potrebne svrhe, pre nego što krene na posao ili dok je na poslu? Ili su ta svojstva statusnog simbola preko potrebna, kao aduti, na sudovima ove olupine od države? „Svi su jednaki, a neki su jednakiji[…] Kad je farma postala vlastelinska, više se nije znalo ko je svinja, a ko čovek.“