Priča o Jeli Deljanin pred sudom

Jela Deljanin nekako je uspela odgovori na čitav niz takvih pitanja ali nije mogla da veruje kako advokati tvrde da je njen muž, kojeg je onesvešćenog izvlačila iz prizemlja kuće, zapravo pucao iz pištolja na napadača.

„Moja supruga je sada pod lekovima, spava. Nekada je bila temperamentna, vatra živa“, kaže za UNS novinar Milan Jovanović i sam svestan da se u pričama o napadima na novinare uglavnom govori kakvim su pretnjama ili opasnostima bili izloženi, ali gotovo nikada o tome šta doživljavaju njihove porodice.

Jela Deljanin, zbog profesije svog supruga, na svakom suđenju prolazi kao bosa po trnju, iako ničim u svom životu to nije zaslužila, niti doprinela. „Sudija ispred sebe ima papir da je pod terapijom. Čudno je što je dozvolio takvo ispitivanje. Advokati odbrane nisu imali obzira“, priča za UNS Jovanović.

Gorak utisak kod žrtvi izgorele kuće, ali i prisutnih novinara, ostavila su poslednja ročišta na kojima se cenkalo oko vrednosti njihovih stvari. Niti Jela, niti Milan nisu želeli više od onoga što su imali. Pravosudni sistem, međutim, ne prepoznaje dodatnu traumu koju na suđenju sada doživljavaju.

Ne postoji niti jedan mehanizam da budu zaštićeni, već naprotiv – ponovo postaju žrtve koje se uporno pravdaju da nisu krive za ono što im se desilo. Ono od čega su žrtve silovanja na suđenjima zaštićene, sud u ovom slučaju to ne poznaje.

Jelu nikada nije zanimalo novinarstvo, niti politika. Ceo radni vek, 35 godina, bila je glavna medicinska sestra u gerontološkom centru u Beogradu, u kojem je negovala druge. Umesto aplauza, kojim se u svetu nagrađuju zdravstveni radnici zbog borbe sa nevidljivim neprijateljem, Jela sluša sasvim drugi aplauz – kada pristalice Simonovića ispred suda aplaudiraju njihovom lideru.

Iako umanjivanje cene porodične kuće novinara ostavlja duboke ožiljke na žrtve, advokat Simonovića kaže da je tužilaštvo upravo zbog vrednosti uništenih stvari tražilo maksimalnu kaznu za Simonovića od osam godina zatvora. I ko je u ovom sistemu zaštićen – oni za koje se strasno bore da im se umanji kazna ili oni koji su imali sreću da ostanu živi.

Jovanović se preko malog medija Žig infa drznuo da ispituje poslove najmoćnijeg čoveka u Grockoj. Kaže da ih ne zanima bogatstvo, već da im se obnovi ono što su imali. To dokazuje i time što je, kaže, odbio „bezobraznu cifru“ koja mu je nuđena kako bi postupak protiv Simonovića bio zataškan.

„Kako se približava suđenje Jela je nervoznija. Kada padne mrak pusti televizijski program, šeta po terasi i gleda da li će neko da uđe ponovo u garažu. Strepi. Govori mi – molim te, Milane, da skupimo pare da postavimo kamere“, kaže Jovanović, koji objašnjava da su upravo zbog komšijskih kamera koje su snimile šta se desilo kobne noći, napadači pronađeni.

Jela Deljanin spasila je supruga iz crnog dima koji im je odneo sve – zdravlje, uspomene i veru u pravosuđe. Sada na suđenju mora da sluša koliko drugi vrednuju njene bunde, goblene i zavese.

„Koje traume je žena preživela, to je užas i žalost. Da sam znao da će ovo da se desi, možda ne bih pisao o korupciji. Očekivao sam da će Simonović da napadne mene, jer sam jedino o njemu kao političaru pisao. Ni u snu mi nije padalo da će neko da mi noću pali kuću“, kaže Jovanović.

Advokati Simonovića prepoznali su Jelu kao laku metu za rušenje njenog kredibiliteta, pa su joj u nedogled postavljali pitanja – kako je moguće da je imala više zavesa od broja prozora, zašto je kupila televizor pre požara i koji je raspored kauča bio u kući pre požara. Izgledalo je kao da Jela nema nikakve šanse da se bori za ono što joj je silom oduzeto.

Iako tužilac na suđenju upozorava da se advokati Simonovića iživljavaju nad žrtvama, njihovi motivi su, kako kažu, drugačiji: „Bavimo se svim elementima krivičnog dela koje je tužilaštvo stavilo na teret optuženima“.

Advokat Simonovića navodi da se tvrdnjama da maltretiraju žrtve „obezvređuje“ čitav krivični postupak. Čak je i Jovanovića optužio da sve činjenice ukazuju da je on pucao na napadača kuće, koja je već bila u gustom dimu.

„Bila je temperamentna, energična, uporna, pedantna. Za porodicu je u stanju da pogine. Podržavala me je i dok sam radio kao policajac. Ali je stalno pričala – čuvaj se, čuvaj se, posao koji radiš je opasan. Znala je da se ne bojim“, kaže Jovanović.

Kada je pisao za Žig info, supruga je novinaru govorila: „Milane, ostavi to. Smiri se. Posveti se deci“. On joj je, kaže Jovanović, uvek odgovarao: „Jelo, celog života se borim protiv kriminala. Znaš kakav sam. Ne mogu da gledam kako se pljačka ovaj narod“, na šta bi ona rekla: „ Dobro, ti znaš šta radiš“.

Jovanović o Vilerovim goblenima, čiju vrednost advokati Dragoljuba Simonovića žele da umanje, priča da je ih je Jela strasno radila dok je bila mlađa, u neka srećnija vremena, a da je pojedine i kupovala.

„Da budem iskren, branio sam joj da radi goblene jer više za njih niko nije zainteresovan. Pojedini su bili uramljeni, a bilo je dosta onih koji su bili upakovani. Bili su na američkom plakaru, čekajući da budu podeljeni snajama“, navodi Jovanović.

Život Jele Deljanin je od uživanja sa unucima u idiličnoj bašti u Vrčinu u penzionerskim danima pretvoren, zbog profesije kojom se suprug bavi, u krvničku borbu za dokazivanjem da nije kriva zato što joj je kuća izgorela i ostala živa.

Spasivši supruga iz požara, jedan je od svedok šta se desilo te noći – da joj muž nije bio pucač, već žrtva.

„Zakon advokatima Simonovića dozvoljava da se brane svim sredstvima – da nas napadaju, da izgledamo kao kriminalci. To je van pameti. Cilj mi je, dok smo živi, da pravda progleda. Ništa više. Nadam se da će do toga doći. Da nije bilo uzalud ovo pisanje“, zaključuje novinar, koji će na sudu u oktobru nastaviti svoju borbu.