Pripadnik obezbeđenja Dnevnog telegrafa: Branka se držala za glavu i vikala „Ubiše ga“

Pre nego što će biti ubijen, Slavko Ćuruvija je odbio da sa njim u šetnju pođe i pripadnik redakcijskog obezbeđenja Nenad Radović, rekavši: „Nemoj da ideš, ostani. Ako neko hoće, ubiće i tebe i mene“, svedočio je danas Radović na suđenju za ubistvo Ćuruvije

Nenad Radović se, nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da bude doveden kao svedok, danas konačno pojavio pred sudom i izneo svoju verziju onoga što se dogodilo. On je rekao da nikoga od optuženih, sem na osnovu onoga što je pročitao u štampi, ne poznaje. Tog 11. aprila 1999. kada je Ćuruvija ubijen, Radović kaže da su u gradu bili i protesti protiv bombardovanja i da su se čitav dan bacale petarde. U trenutku ubistva on je bio u portirnici u prizemlju zgrade u kojoj su se nalazili redakcija Dnevnog telegrafa i stan Slavka Ćuruvije. U jednom trenutku, kako je rekao, začuo je između četiri i šest pucnjeva za koje je prvo pomislio da su petarde, ali mu je bilo sumnjivo to što su pucnjevi bili vezani, kao rafalna paljba.

„Kroz prozor sam video Branku kako se drži za glavu i istrčao sam napolje“, rekao je Radović i dodao da misli da nije video da je Branka Prpa bila krvava, ali da se seća da je vikala „Ubiše ga“ i da je potom prošla pored njega prema dvorištu zgrade.

Zatim je malo dalje video Ćuruviju kako leži na stomaku i odmah pozvao policiju i hitnu pomoć i njihove ekipe su došle otprilike nakon pet minuta. Kasnije, u toku ispitivanja, Radović je rekao i da nije video ništa neuobičajeno na ulici, niti da je ikoga primetio.

Na pitanje advokata odbrane Vladimira Marinkova koliko je dugo radio u Telegrafu, Radović je rekao da je to bilo možda godinu dana i da je tu došao preko prijatelja, po preporuci. Takođe je rekao da je za vreme ubistva bio sam u smeni i da su oni, kao obezbeđenje, veoma retko pratili Ćuruviju, uglavnom kada je on išao na neke promocije, i to više zbog parkinga. Bio je zaposlen u firmi za obezbeđenje „Alfa tim“, u vlasništvu Milorada Ulemeka Legije.

Na pitanje da li je čuo da se Slavko Ćuruvija ikada žalio da mu neko preti, odgovorio je da nije čuo, niti da je primetio da ga neko prati, mada nisu ni išli sa njim kao obezbeđenje pa da bi to znao. Nakon ubistva, oni su kao obezbeđenje ostali još mesec-dva da čuvaju redakciju, i to pre svega zbog prostora. Kako je pojasnio tokom ispitivanja advokatice Zore Dobričanin Nikodijević, njihov zadatak kao obezbeđenja bio je da paze da u zgradu ne uđe neko ko nije stanar. Što se tiče odnosa sa Slavkom Ćuruvijom, njegovom decom i Brankom Prpom, Radović je rekao da je sa svima bio „na dobar dan“.

Nakon što su došle ekipe policije i hitne pomoći, Radović je, kako je rekao, sve vreme bio na ulici i tu je ostao do večeri. O tome šta se desilo javio je šefu, Darku Popivodi, i možda kolegi, ali nije mogao da se seti. Kada mu je predočeno svedočenje Igora Kokota, takođe pripadnika redakcijskog obezbeđenja, po kojem je Kokot došao na lice mesta nakon što mu je Radović javio o ubistvu, Radović je rekao: „To je vrlo moguće jer sam bio dobar s njim, ali se ne sećam“. On takođe nije mogao da se seti da li je neko u danu ubistva naknadno ulazio u stan Slavka Ćuruvije i da li je hitna pomoć naknadno dolazila, ali se seća da je Branka Prpa, ne zna koliko dugo, imala zamotanu glavu.

O onome šta se desilo ispričao je, kako je izjavio, na licu mesta policajcima koji su ga o tome ispitali, kao i pre dve godine, takođe inspektorima za koje nije znao da kaže kako se zovu. Prvi put kada je o tome govorio, policajci su zapisivali to, ali se ne seća da je potpisao zapisnik.

Nakon što je Radović završio svedočenje, suđenje je nastavljeno izvođenjem pisanih dokaza, na čije iznošenje su advokati odbrane imali primedbe jer su dokumenta bila slabo vidljiva, a advokat Dušan Mašić postavio je i pitanje njihove relevantnosti: „Kakve veze imaju dugovi i prekršajni postupci Slavka Ćuruvije sa ubistvom?“

Tokom današnjeg postupka, u kontekstu dokaza koji će biti izvedeni kasnije, raspravljalo se i o zaštićenim dokumentima. Advokatica Zora Dobričanin Nikodijević bila je za to da se ti dokazi javno izvedu jer su se oni već pojavljivali u medijima, dok je optuženi Milan Radonjić smatrao da bi sve što se tiče interesa Službe i metodologije Službe trebalo da se zaštiti u postupku.

Naredno ročište zakazano je za 13. mart kada će biti nastavljeno izvođenje dokaza.