Prisluškivani novinar: Šta god da se desi nama ili nekome u mom okruženju, smatraću državu odgovornom

“Sa kolegom Petrom Videnovim smo 21. februara krenuli do Pirota. Na ulazu u Pirot nas zaustavlja saobraćajna policija i u jednom trenutku policajac kaže da ja treba da krenem u policijsku stanicu Pirot, kako bi izvršili test na psihoaktivne supstance. Ja bez pogovora polazim sa njima. Na ulazu u policijsku upravu meni oduzimaju telefon, ja ga isključujem i sve lične stvari ostavljam na prijemnici”, počinje priču Milanov.

On navodi da su policajci utvrdili da je na alko-test negativan, kao i test na psihoaktivne supstance, ali ga i dalje zadržavaju u policiji.

“To meni u međuvremenu otvara neku sumnju, čujem neke njihove razgovore. U jednom trenutku pitam o čemu se radi jer sam negativan na testove, prethodno su rekli da će procedura trajati 30 minuta. Posle deset minuta dolaze policajci u civilu i odvode me u drugu stanicu u Pirotu radi nekog predistražnog postupka”, navodi.

Dodaje da su ga u toj stanici pitali “neke neformalne stvari”.

“Tu su mi uručili poziv na saslušanje zbog krivičnog dela, u pitanju su neka lica koja su taj dan kada sam i ja prelazio granicu, pogodilo se kao da prolaze tamo. Ja sam negirao da ih poznajem i da su bili sa mnom u automobilu i insistirao da se pregledaju kamere na graničnom prelazu”, kaže Milanov i dodaje da su mu pregledali automobil, što mu je delovalo kao da se ceo postupak odugovlači.

“Kada su mi vratili telefon, kada sam ga upalio, video sam da su mi isključeni mobilni podaci, vaj-faj koji uvek držim uključenim. U popodnevnim časovima sam krenuo da se interesujem, instalirao jednu aplikaciju koja je pokazala da je bilo aktivnosti na telefonu dok sam bio zadržan i reagovao sam, kontaktirao Amnesti“, dodaje.

Kako kaže, ispostavilo se da su sumnje tačne i da je na telefonu dok je bio zadržan instaliran špijunski softver.

“To je neki novi špijunski softver koji je neko od naših institucija razvila – BIA ili policija. Ja nisam imao nalog tužilaštva da se pregleda telefon, niti sam dao šifru. Oni su samo kupovali vreme da izvrše tu radnju po mom mišljenju”, zaključuje Milanov.

On je dodao da je “ovo samo kruna jer se portal na kom radi susreće sa vređanjem, pritiscima, etiketiranjem“.

“Većina naših članaka je posvećena lokalnim vestima, manjinskim pravima. Ali jedan deo našeg tima se bavi i problemima korupcije, trošenjem javnih sredstava”, navodi.

Dodaje i da su prvi problemi sa lokalnim političarima počeli kada su potpisali proglas o slobodi medija.

“Jesmo li mi kriminalci da se taj softver koristi na nama?”, pita novinar i dodaje da je to uticalo na njegov rad, na njegovu porodicu i na kolege sa kojima radi. “Bezbednost je u pitanju, šta god da se desi nama ili nekome u mom okruženju, smatraću državu odgovornom za to”, naglašava.

Potvrđuje i da se oseća nebezbedno, kao i da su tužbe podnete, ali, kako kaže, za sada nema pomaka.