Novinari i novinarke u Srbiji susreću se sa različitim izazovima u nastojanju da obavljaju svoj posao. Od početka godine u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 116 napada i pritisaka na novinare i novinarke.
Kroz istraživanja i ankete koje sprovodimo imamo saznanja da mnogi od tih pritisaka i napada ostaju neprijavljeni. Ljudi generalno nemaju poverenje u institucije, a novinari su kroz svoj rad iskusili da im institucije sistema u mnogim slučajevima nisu naklonjene, da organi ne rade svoj posao do kraja, odnosno da su oni koji prete uglavnom pokriveni svojim moćnim funkcijama, da li političkim ili ekonomskim. I onda u takvom ambijentu ljudi zaziru od prijavljivanja, ali pokazuje se da ne samo naš rad, nego i rad drugih udruženja i asocijacija, daje rezultate da makar zabeležimo sve te napade – kaže predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.
Činjenica da mnogi slučajevi ostaju bez kazne, dodatno smanjuje želju novinara da prijavljuju napade.
Ljudi se posle toga osile, pa budu još gori, a kod nas je dodatni problem što političari generišu takav vokabular. Oni indukuju napade na novinare. Oni su ti koji podstiču nepovoljan ambijent za nas. Kada bi se političari, odnosno ljudi od moći, ponašali drugačije bilo bi nam mnogo bolje – istakao je Bodrožić.
Dodatne prepreke slobodnom radu medija su i tužbe za klevetu, nedostatak solidarnosti među medijskim delatnicima, nedovoljna zaštita novinara unutar medijskih kuća i nepoverenje u institucije i kada se napadi prijave.
Dok i jedan novinar oseća ugroženost zbog posla koji obavlja ja mislim da je to strašno i treba da radimo sve što možemo da tih napada, pretnji, osećaja ugrožavanja bezbednosti bude sve manje. Trudim se da u svakoj prilici poručim kolegama da svaki osećaj ugroženosti prijave. Ovde ima malo i do mentaliteta, jer ljudi ne žele da kažu kada se uplaše. U razgovoru sa policijom i kada prijave slučaj, ne žele da kažu da se osećaju ugroženo, a to je sve pogrešno. Mislim da bi novinarska udruženja i medijske asocijacije trebalo da porade na svojim članovima, da prijavljuju svaki napad, svaki pokušaj, svaku pretnju, svaki osećaj ugroženosti novinara zbog obavljanja posla koji rade i da izbijemo argument iz ruku koji dosta novinara ima, a koji će reći „A šta će to da pomogne, a nije rešen ni jedan slučaj?“ Deo slučajeva nije rešen, ali deo slučajeva se rešava – rekao je predsednik Asocijacije medija i direktor nedeljnika „Vreme“ Stevan Ristić koji je bio bio deo Stalne grupe za bezbednost novinara.
Na debati, kojoj je putem linka prisustvovao i predsednik Asocijacije nezavisnih medija i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, govorilo se i o važnosti slobodnih i nezavisnih lokalnih medija, koji su u mnogim gradovima i opštinama doživeli potpunu devastaciju, pa je sve manje onih koji žele da se bave ovim poslom.
Ono što je bitno u ovom trenutku za našu profesiju, a to je da probamo da te male medije, koji rade u težim uslovima, održimo. Oni su, na žalost, svih ovih godina navikli da rade pomoću štapa i kanapa, ali želimo da se u ovom vremenu pre svega održe i da se, koliko – toliko, osećaju bezbedno, da ne strahuju za sebe i svoje porodice u 21. veku samo zato što svoj posao rade pošteno i savesno – istakao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić.
Nakon debate premijerno je prikazan dokumentarni film „90 godina novinarstva u Prijepolju“, autorke Mileve Malešić, u produkciji TV Forum.
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.