Pritisci na slobodne novinare, pretnje, video mete, softveri za praćenje telefona

Umesto najvećeg odloženog skupa u istoriji, još dve nedelje sledi psihodelična kampanja mešavine agresije, potmulih pretnji i praznih priča. Uporedo slobodne novinare će razapinjati na tv metama, podmetati im viruse za praćenje telefona, a ako pojedinci dobiju i po neki udarac u glavu, to se neće smatrati krvičnim delom. Zna se i ko bi da prati i ko crta mete, a i ko komunucira pesnicama. Dok kazan vri i po kiši, jedino pitanje je ima li pakao izlazna vrata, sabira Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.

Novinara više nema ko nekad u kafanama, pa valjda više nema ni udbaša u mantilima koji bi ih slušali ili kradom pratili. Sad je digitalno doba, ali namere nekih delova države izgleda ostaju iste ili bivaju još gore. Na brojeve telefona novinarki Birna stigle su viber poruke koje su delovale kao da bi neko nešto da im dojavi.

„Novinari su dobili poruku na viberu, verovatno viber zato što i Izrael zna da veliki deo populacije koristi viber. Poruka je izgledala kao navlakuša, kao izvor koji pokušava da ti nešto saopšti, doduše ti ne znaš ko je taj izvor, kao neki anonimni izvor, sa prikačenim linkom“, kaže Aleksa Tešić, novinar BIRN-a.

Nešto slično kao što svi građani ponekad dobiju od nekoga ko se lažno predstavlja na primer kao pošta i obaveštava o nepostojećem paketu koji je pristigao. U takvim porukama uvek postoji link koji na kraju naivne najčešće vodi do skidanja para s kartice. Od novinara valjda niko ne očekuje pare.

„Nije bila namera da uzmu pare s kartice, nije bila namera da uzmu podatke, bila je namera da ubace spajver“, kaže Tešić

A to zapravo znači da su novinarke BIRN-a bile na meti neuspelog pokušaja špijuniranja izraelskim softverom Pegazus, potvrđeno je forenzičkom analizom koju je sproveo Amnesty International. Pokušaj bi bio uspešan samo da su kliknule na link i njihovim telefonima neko bi verovatno imao puni pristup kad poželi. A ko bi u Srbiji tako nešto mogao da poželi, pa neko ko je mušterija proizvođača softvera Pegazus, izraelske NSO grupe.

„NSO je grupacija, ne znam možda desetine firmi čine nju. Izrael stoji najpre iza toga, oni imaju vrlo opuštenu regulativu eksporta, to jest izvoza ovih softvera. Ne znamo ko od domaćih subjekata stoji iza toga, to mogu biti samo bezbednosne strukture ili neki kriminalci. A pošto NSO grupa ima neki dju dilidžens, verovatno nisu kriminalci nego bezbednosne strukture. Da li je to BIA, VBA, da li je to MUP, ne znamo tačno, ali neki državni entitet jeste“, ističe Tešić.

Ovaj pokušaj špijuniranja je sprečen. Sa targetiranjem to ide teže, nema ko da spreči.

Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, emituju se spotovi kakvi su ranije viđani samo na sumnjivim profilima na društvenim mrežama. A kako se usložnjava politička sitzuacija u zemlji, isto se događa i novinarima. Pogoršanje položaja onih što su nekad bili sila, makar i sedma, može se izmeriti.

„Prva tri meseca, evo mart još nije gotov, mi imamo 82 slučaja zabeležena u bazi. Sedam fizičkih napada, dva napada na imovinu, pedeset pritisaka i 23 ozbiljne pretnje po život. A cele prošle godine smo imali 166, znači ispunili smo kvotu za prva tri meseca za polovinu prethodne godine“, kaže Tamara Filipović, generalna sekretarka NUNS-a.

Država koja po svemu sudeći pokušava da prisluškuje novinare, teško je da će ih od drugih opasnosti štititi. Neke stvari je teže prikazati brojkama, ali ima ih u izveštajima domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija.

„Od države na žalost ne očekujemo više mnogo, institucije su isto zarobljene. Podsetiću da je samo prošle godine smo imali samio jednu osuđujuću presudu za napade i pretnje novinarima. I taj neki mehanizam, stalna radna grupa i kontakt tačke u policiji i tužilaštvu su usporile svoj rad. U jednom momentu se to malo kao intenziviralo, međutim evo sad opet vidimo jedno odugovlačenje. Znači sve nam to pokazuje zapravo da su novinari i medijski radnici, barem oni koji izveštavaju u javnom interesu, pridržavaju se profesionalnog kodeksa, u vrlo nezgodnoj situaciji. Jesmo li sami? Niste sami, ima nas, postoji ja mislim ipak jedna kritična masa profesionalnih novinara i novinarki koji su spremni da štite prava svoji koleginica i kolega, tu je NUNS, tu su i međunarodne medijske organizacije koje vrlo posmatraju pažljivo šta se dešava u Srbiji“, kaže Filipović.

Posmatra i Evropska unija, sloboda medija bila je tema i sastanka predsednice Evropske komisije i predsednika Srbije. Od posmatranja i izjava slaba vajda, dok sloboda nauči da peva, sužanja možda više biti neće.