Problemi medija u Srbiji: Nerešeni slučajevi, politička klima, napadi…

Još jednom mediji su pozvani da na dan slobode medija u 11.55 prekinu svoje programe na pet minuta ne bi li podigli svest o značaju jačanja slobode medija. Za tih pet minuta gromoglasne tišine, tek jednom godišnje, nije bilo prostora u programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću. TV N1 i ove godine pridružila se međunarodnoj akciji – prekinula program i emitovala kratak video NUNS-a koji ukazuje na sve učestalije pretnje koje dobijaju novinari u Srbiji.

„Moje kolege i ja ćemo nastavljamo da otkrivamo kriminal i korupciju, ali i sve ono što neki žele da sakriju od građana“, govori novinarka KRIK-a Milica Vojinović.

„Pretnje me neće zaustaviti, budimo solidarni ako smo pravi novinari“, poručuje novinar Dinko Gruhonjić.

„Ja od ovog mog posla nisam odustala unazad skoro dve decenije i neću odustati i dalje“, kaže novinarka Danasa Snežana Čongradin.

Poslednji izveštaj Reportera bez granica kaže – Srbija jeste napredovala kada je reč o indeksu medijskih sloboda, napravljen je napredak u slučaju Ćuruvija, ali i dalje ostaju brojni problemi u slobodi medija. Srbija ostaje druga najlošije rangirana zemlja na Zapadnom Balkanu, iza nje je jedino Albanija. Posebno se ističe neprocesuiranje napada i pretnji novinarima.

„Mnogi slučajevi još uvek nisu rešeni, kao što je napad na novinara Milana Jovanovića ili ubstva novinara iz bliske prošlosti. Drugi veliki problem je politička klima. Iako je tokom kampanje pred poslednje izbore, bilo manje verbalnih napada, a mnogi od njih su se dogodili tokom 2021 – kao na primer napadi na portal KRIK i televiziju N1. Čak je emitovan i dokumentarni film na jednoj privarnoj televiziji koji je neosnovano targetirao novinare, čak su i politički lideri učestvovali ili podsticali takve napade“, kaže Pavol Salaj, šef odseka nevladine organizacije „Reporteri bez granica“ za Evropsku uniju i Balkan.

Nepostojanje nezavisnog regulatornog tela za medije jedan je od razloga zbog kog su Reporteri bez granica napisali preporuke kako bi se medijska situacija u Srbiji poboljšala. Preporuke smo nakon izbora u aprilu poslali svim politčkim partijama koje su ušle u parlament.

„Očekujemo od njih da reaguju. Ne mogu da kažu da ne znaju šta da urade, jer su rešenja napisana u preporukama“, kaže Salaj.

Vest o napratku Srbije u slobodi medija stigla je do predsednika koji je u poseti Grčkoj. Novinarima poručuje: „To je lepo čuti, ali nije najvažnije“.

„Ima još mnogo da se radi: da se spusti polarizacija u medijima, da budemo otvoreniji za drugačije mišljenje – to je važno za nas i za demokratičnost društva“, rekao je Vučić.

I to je tačno. I to se godinama ponavlja, ali se malo šta menja. U Srbiji novinari i redakcije i dalje dobijaju ozbiljne pretnje.

„Pretnje ćemo prijavljivati, ali naš posao ćemo nastaviti da radimo kao i do sada“, poručuje direktor N1 televizije Igor Božić.

Niste sami.