Profesionalni mediji na margini, gore nego 90-ih (VIDEO)

Pitanje hrabrosti u novinarstvu je individalna odluka, pa odluke o pristajanju ili nepristajanju imaju svoje posledice, a nas tri smo, odlukom da radimo profesionalno, prihvatile i da budemo na margini medijskog tržišta, poručile su sinoć na tribini kraljevačkog Lokalnog fronta novinarke Danica Vučenić (TV Šabac), Tamara Skrozza (FoNet i „Vreme“ i Vesna Radojević (KRIK).

– Nasilje nad medijima nije incident, već opšta pojava. Po toj margini medijska situacija danas razlikuje se i od „mračnih 90-ih, jer ste i tada imali medijsko tržište koje je imalo neke slobodne profesionalne medije. Bez obzira da li su bili zatvarani ili vodili bitke sa policijom, postojali su. Sada su to samo mali portali, neki mali video mediji, podkasti, pa publika mora da uloži napor da dođe do „ostrvaca“ profesionalne slobode, dok je ranije imala priliku takve informacije da dobija na jednostavniji način, ukljućivanjem radija ili TV prijemnika. Sada za sve to mora da se potrudi i smatram da je to katastrofalno – poručila je Vučenić.

Novinarka Tamara Skrozza smatra da su mediji oduvek ogledalo društva i da mogu da budu bolji od društva samo u smislu poštovanja profesionalnih vrednosti. Bez kultivisanog, pismenog, civilizovanog, solidarnog, demokratskog društva nema ni normalnih, nepristrasnih medija kakve b trebalo da imamo, kaže ona.

– Naravno da jedno društvo ne može da se menja bez medija i mediji su ti koji moraju da povedu bitku za normalno društvo i normalne medije, a novinari bi trebalo da imaju za mrvicu više hrabrosti nego što ima društvo oko njih – istakla je Skrozza.

Ženama u novinarstvu, prema njenoj oceni, daleko je teže nego muškarcima, iako sada u novinarstvu ima više žena nego muškaraca.

– Na globalnom nivou došlo je do feminizacije profesije, zato što u medijima više nema para kao ranije. Čak i komad moći koji su mediji imali, donekle su oduzele društvene mreže, pa su muškarci krenuli u isplativije poslove, gde im je mnogo lakše da ostvare uticaj, a ženama je teško da usklade poslovni život i svoje ambicije sa onim što društvo očekuje od njih. Da imaju decu i budu uspešne novinarke, to je skoro pa nemoguća misija – zaključuje Skrozza.

Novinarka Vesna Radojević (KRIK) istakla je kako joj smeta kada kao novinarka postane vest nekog događaja ili intervjua, samo zato što je radila svoj posao i profesionalno insistirala da sagovornik odgovori na postavljeno pitanje.

– Dovoljno je samo to, uopšte ne morate da otkrijete neku, ne znam koliko važnu priču za društvo, ili neku veliku priču koja može da sruši Vladu. Dovoljno je da na konferenciji postavite pitanje, napišete neki tekst ili „tvitnete“, pa da budete proglašeni za nacionalnog heroja. To je pokazatelj koliko je ova profesija urušena, koliko je ova vlast, ali i neke prethodne koje su to načele, uspela da ovu profesiju dovede do samog dna. Vlast se ne plaši medija, jer ih ima u svojim šakama i dovoljno je da se neko samo malo izdigne i da ga odmah „guše“ – smatra Radojević.

Ona dodaje kako su u Srbiji u svakoj branši, pa i u novinarstvu, žene potcenjene, jer je, nažalost, i danas dominantno vaspitanje po kojem je njima mesto u kuhinji.

Sinoćnja tribina „Nasilje nad medijima – novinarke“ čiji moderator je bio Predrag Voštinić, održana je u Bazileus Habu. Kako ističe Vladimir Marović, aktivista Lokalnog fronta, ovo nije prvi put da su onemogućeni da tribinu održe u javnom prostoru, odnosno u sali Gradske uprave, čije su korišćenje tražili, a usmeno telefonom dobili objašnjenje da će sala biti zauzeta „dodelom dečjih paketića“.

– I pored toga što smo insistirali da dobijemo pisano saopštenje o razlozima, nsimo ih dobili. Poručeno nam je da pisana objašnjenja ne daju. Smatramo da je to javni prostor, pripada svim građankima i građanima Kraljeva i da je Gradska uprava dužna da javno obavesti ukoliko je iz nekog razloga onemogućeno koriščenje prostora koji njima pripada – rekao je Marović, koji je i sam ocenio da u nacionalnim medijima dominira propaganda vladajuće opcije.

M. M. D.