Propast nekad ozbiljnih medija i svi su kritikovali vlast: Da li im je upravo to presudilo?

Kada je od kompanije Ringier Srbija krajem avgusta Jelena Drakulić Petrović dobila na poklon nedeljnik NIN, obećala je da se u uređivačku politiku neće mešati.

„Pred kraj prošle godine imali smo sastanak sa novom vlasnicom, gospođom Drakulić Petrović, gde nam je ona saopštila svoje viđenje budućeg koncepta NIN-a“, priča bivši urednik Milan Ćulibrk.

Zaboravila je nova vlasnica na obećanje, ali novinari nisu na profesionalne standarde.

„Osećali smo da ide proces koji treba sve nas da učini beznačajnijim, na tržištu sve beznačajnijim, a da se podiže sajt koji će biti širi po koncepciji, koji će nešto drugo donositi i da NIN umre prirodnom smrću“, kaže bivša urednica Vesna Mališić.

Da se nešto sa NIN-om dešava, osećali su i čitaoci. O tome se mesecima nagađalo, a priče su podgrejali odlazak Vesne Mališić iz redakcije, kao i intervju sa predsednikom posle više od sedam godina bojkota. Pošto je gotovo cela redakcija u jednom danu dala otkaz – sve je postalo jasno. Urednici, novinari, dopisnici, kolumnisti i karikaturisti otišli su sa porukom da oko ugleda i profesionalnog integriteta ne prave kompromise.

„Poslednji broj koji će izaći, a da ga mi uređujemo, će izaći 8. februara, a do tada se neće menjati uređivačka politika NIN-a. On će izgledati kao što je izgledao do sada“, napominje Ćulibrk.

Bez ljudi koji ga stvaraju, posle 8. februara biće NIN neki drugi list sa istim imenom.

Isto kao što je staru „Devedeset dvojku“, u kojoj je novinarka Danica Vučenić provela gotovo pola karijere – zamenilo nešto drugo.

„B92 tad i sad su apsolutno dve različite firme, dva različita brenda, oni se slučajno zovu isto, ali nikakve veze nemaju jedno sa drugim. Televizija B92 gde sam ja radila nikada nije služila ni jednoj političkoj garnituri, ona je zastupala javni interes“, rekla je novinarka N1 i nekadašnja novinarka B92 Danica Vučenić.

Od te reputacije nije ostao ništa na novoj televiziji sa starim imenom.

Kad si poslednji put pustila vesti ili neku informativnu emisiju na tom kanalu?

„Kada sam gledala B92? Jao, godinama nisam, ne mogu da izmerim koliko je to godina. Na toj televiziji se ne dešava ništa što mene zanima“, odgovara Vučenić.

A na Studiju B estradizacija i propaganda, kaže novinar Veljko Pajović koji je četvrt veka proveo na radiju u toj beogradskoj kući.

„Televizija je 90-ih bila mogućnost da se čuju neke druge stvari koje tada, u onom mraku medijskom pod Miloševićem, nije moglo da se čuje. Danas kada pogledam Studio B, žao mi je što se on sve više estradizuje“, rekao je novinar Veljko Pajović.

Situacija u Studiju B Darka Špera podseća na Radio televiziju Vojvodine.

„Zbog nekih medijskih sadržaja koje niko živ ne gleda, što, na kraju krajeva, priznaju i naši rukovodioci. Nikada neću zaboraviti dan kada je tadašnji direktor informativnog programa došao i pred celim kolegijumom rekao da će uređivačka politika RTV od tog trenutka biti državotvorna uređivačka politika“, dodaje Darko Šper iz sindikata „Nezavisnost“.

To nije kraj spiska propadanja nekad ozbiljnih medija, ali je svima njima bilo zajednička kritika vlasti. Da li im je to i presudilo?

„Vlast SNS od prvog dana želi da dominira na medijskoj sceni Oni su u NIN-u uspeli uz pomoć kompanije Ringier, koja je tajno prenela vlasništvo na svoju dotadašnju direktorku Jelenu Drakulić, da zavladaju i NIN-om“, kaže predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

„Milim da je to jedna vrsta političke fiksacije i osvete za razne naslovne strane“, dodaje Danica Vučenić.

Stavili su novinari tačku na NIN, ali sa istom energijom nastaviće da pišu priče u nedeljniku koji pokreću u okviru UM..