Kako je za UNS rekla Stokućina sestra Branka Damnjanović, za njegovo ubistvo saznali su iz televizijskih vesti.
– Odmah sam otišla u Prištinu gde sam preko Komiteta za pomoć pokušala da prenesem njegovo telo u Niš gde je cela porodica već živela, ali mi nisu dozvolili. Nisam mogla da ga sahranim ni u Prištini. Tada je situacija bila teška, morali bi da obezbede celo groblje da bi omogućili sahranu – rekla je Damnjanović.
Momir Stokuća ubijen je 21. septembra 1999. godine, a sahranjen je 24. septembra 1999. godine u Gračanici. Njegovo telo Branka Damnjanović u Niš je prenela 2014. godine. Porodica nikada nije dobila informaciju o istrazi i okrivljenima za ubistvo.
Istraživanje Udruženja novinara Srbije otkriva i da je prijava policiji UNMIK-a „nestala“ iz njihove arhive, što se pravda promenom nadležnosti istražnih organa i selidbom.
Podataka o ovom ubistvu nema ni u Euleksu, nema ga ni Specijalno tužilštvo Kosova, niti srpsko Tužilaštvo za ratne zločine. I pored toga što UNS godinama unazad podseća na ovaj zločin, najbližeg rođaka, Momirovu sestru Branku Damnjanović, za 19 godina od kako je njen brat ubijen nije pozvao nijedan istražni sudija.
– Čak ni zvaničan dokument nisam dobila, osim jednog papira koji su mi dali u bolnici, a koji sam morala da ostavim u manastiru. I dalje ne znamo ko ga je ubio – dodala je Damnjanović.
Tekst UNS-a „Ubistvo novinara Momira Stokuće u Prištini 19 godina bez istrage“ pročitajte OVDE.
Filmovi o novinarima i za novinare
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.