Protesti u Srbiji: Novinare napadaju sa svih strana

“Dobio sam prvo par udaraca po ramenu i po glavi, ne znam koji je tačno bio prvi, ali su to prva dva udarca. Ja sam se spustio na zemlju, a oni su nastavili da me tuku”, priča novinar agencije Beta Žikica Stevanović, koji je tokom izvještavanja sa protesta u Beogradu druge noći zadobio lakše tjelesne povrede.

U protekle tri noći građani Srbije su zbog nezadovoljstva i novonastale epidemiološke situacije sa koronavirusom, kao i najave uvođenja novih restriktivnih mjera, u znak protesta izašli na ulice Beograda, Novog Sada, Niša i drugih gradova. Proteste su obilježili i neredi koji su nastali zbog sukoba između policije i demonstranata tokom kojih je fizički napadnuto više novinara i snimatelja, a zabilježeni su i pokušaji sprečavanja rada novinarskih ekipa, kao i hapšenja.

Stevanović je za Mediacentar Sarajevo ispričao kako je napadnut nakon što je policija presrela demonstrante u Beogradu gdje su ga policijski službenici pretukli uprkos tome što je bio na novinarskom zadatku i što im je govorio da je novinar i pokazivao novinarsku legitimaciju. Stevanović dodaje da je nakon prvih zadobijenih udaraca podigao glavu i u tom trenutku vidio da je policija već rastjerala “sve što se moglo rasterati sa ulice” nakon čega je vidio da se “jedan od pripadnika žandarmerije vraća” ka njemu. Očekivao je da će mu policajac reći da se skloni sa ulice ili da će eventualno biti priveden, ali se, kako kaže, dogodilo suprotno i policajac ga je počeo udarati.

“Ja sam ponovo pokazao novinarsku legitimaciju njemu, on je samo nastavio da me udara još par puta i otišao”, kaže Stevanović.

Iako za udarce koje je dobio kaže da “nisu neke preteške batine”, smatra da policija nije imala namjeru da gleda ko pravi problem ili ko se samo našao tu nego da su “jednostavno došli da prebiju narod u tom trenutku”. Stevanović je nakon napada bezuspješno kontaktirao hitnu pomoć, a prvu pomoć su mu ukazali vojni medicinari koji su mu očistili posjekotine na glavi koje su nastale od posljedica udaraca pendrekom. Stevanović priča da ga je nakon toga kolega odvezao do Urgentnog centra Beograd u kojem se susreo sa gomilom ljudi koji su, kao i on, dobili batine i gdje mu je ukazana pomoć.

“Imam i povrede ruku, po leđima imam gomilu tragova od pendreka, obe podlaktice su mi povređene, noge i slično”.

Stevanović ima 21 godinu i novinarskim poslom se bavi godinu dana. On kaže da ovakve vijesti o napadima na novinare dodatno mogu demotivisati mlade ljude da se bave ovom profesijom, da izvještavaju sa protesta zbog mogućnosti da budu pretučeni na ulici. Dodao je i da mnogi političari u Srbiji šire animozitet prema novinarama.

Stevanović je samo jedan od novinara čiji je rad bio otežan i koji su fizički napadnuti. Policija je tokom prve večeri protesta u Beogradu pokušala spriječiti novinarsku ekipu N1 televizije da snimi kako policajac udara demonstranta, a policija je napala i novinara i novinarku portala Nova.rs, kao i dva kamermana Novinske agencije Tanjug.

Novinari kao “list na vetru”

Predstavnike medija napali su i demonstranti. Tako su u Novom Sadu i Nišu napadnute novinarske ekipe Radiotelevizije Srbija (RTS), a demonstranti su bacali flaše i limenke na zgradu Radiotelevzije Vojvodine u Novom Sadu.

Prema riječima novinara RTS-a, Milana Srdića, prve noći protesta, dok su drugi mediji uživo prenosili slike s ulica glavnog grada, na RTS-u je prikazan akcijski film sa glumcem Jackijem Chanom. Zbog toga su mu, dok je izvještavao sa protesta druge noći, kako kaže Srdić, građani dobacivali “Jackie Chan, Jackie Chan”, “konačno stigli”, a govorili su i ružne riječi. Srdić tvrdi da im je ljubazno odgovarao i rekao da dijeli njihovo mišljenje da je RTS dan ranije trebao izvještavati sa protesta, a potom im je ponudio priliku da kažu svoje mišljenje i iskažu svoje nezadovoljstvo. Do napada je, kako kaže, došlo kada su se on i njegov kolega snimatelj zaustavili.

“U tom trenutku me prvo neko polio vodom, onda i pivom i onda su krenuli da nas guraju, da nas bacaju, da mi čupaju mikrofon iz ruke. Kamermanu su razbili kameru i krenuli su da šutaju, povredili su mu ruku, ima lakšu telesnu povredu. U pitanju je uganuće ruke jer je on držao kameru u ruci”, kaže Srdić.

Srdić ističe da su im u pomoć pritekli drugi demonstranti, nakon čega su on i kamerman otišli. O napadu su dali izjave u policiji i predali snimak sa protesta.

“Ja sam im rekao da mene baš briga hoće li oni da uhapse ili neće da uhapse te ljude, ja te ljude ne vidim kao imenom i prezimenom, ja to vidim kao jednu sivu masu, ali su oni rekli da je njihov posao da uhapse te ljude, da se te stvari ne bi dešavale i dalje”, kaže Srdić.

Srdić ističe da je u Srbiji danas veoma rizično i stresno biti novinar i da očekuje da građani prave razliku između novinara, bez obzira na to što je on novinar RTS-a.

“Izgleda da ljudi imaju samo u glavi da je RTS loš i ja jesam deo tog RTS-a i ja ne osećam da sam ovde napadnut lično kao Milan Srdić nego da je to ustvari bio napad na kuću u kojoj radim”.

Srdić dodaje i da su novinari zapravo “jedan list na vetru kojeg svi napadaju”, i da zbog toga što je riječ o javnom poslu svako ima pravo da iznese “svoje mišljenje o nama, ali ne mogu da nas napadaju na ulici i da primenjuju silu prema novinarima”.

Bezbjednost novinara i reakcije na napade

Tokom izvještavanja sa protesta u Beogradu, policija je drugu večer napala i novinarke portala Nova.rs Milicu Božinović i Natašu Latković.

“Koleginici je policajac pendrekom izbio telefon iz ruku, čini mi se u dva navrata, i jednom je povredio po ruci, a meni su – na moje pokazivanje novinarske legitimacije – tu legitimaciju bacili dva puta”, kaže Latković i dodaje kako joj se prvi put policajac izvinio jer je umjesto novinarske legitimacije mislio da je telefon, te da je to uradio jer policajci nisu željeli da budu snimljeni, dok je u drugom slučaju policajac bio “izuzetno grub”, tražio da odu i da mu “nije palo na pamet da se izvinjava”.

Latković tvrdi da novinari i ostali građani koji su mirno protestvovali nisu bili zaštićeni od policije, koju su kamenicama i bakljama napadali demonstranti. Latković je dodala i da nije upoznata da su nadležne institucije, policija i tužilaštvo, pokrenuli postupke za policajce koji su napadali novinarske ekipe i građane koji su mirno protestvovali.

“Ono što mogu da kažem da se ja na terenu nisam osećala zaštićeno ništa više od ostalih građana koji su protestovali i nikakva garancija mi nije bila to što sam novinar, što radim svoj posao. To mi nije pomoglo da budem zaštićena”, kaže Latković.

Brojne napade nastale tokom protesta osudili su Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, koji su zatražili od građana i policije da novinarima omoguće nesmetan rad tokom izvještavanja s protesta, kao i da nadležne institucije što prije pronađu sve odgovorne za ove napade. Oglasio se i Komitet za zaštitu novinara, koji traži od vlasti Srbije da se istraže napadi na novinare koji su izvještavali sa protesta.

Maja Vasić-Nikolić, koordinatorica projekata NUNS-a, kaže za Media.ba da su napadi na novinarske ekipe tokom protesta u Srbiji rezultat višegodišnje nekažnjivosti nasilja nad novinarima. Tome, kako tvrdi, doprinosi i stav vlasti da je prihvatljivo nazivati novinare “stranim plaćenicima koji žele zlo Srbiji, predsedniku Vučiću i njegovoj deci, te celokupnom srpskom narodu zato što pitaju koliko respiratora ima klinički centar”, što značajno doprinosi ugrožavanju bezbjednosti novinara.

“To se najbolje vidi u domino efektu koji sledi: taj narativ se preslikava na društvene mreže, tabloidne medije (štampane i elektronske) koje vode kampanje blaćenja i prelaze na mejnstrim medije koji isti narativ prepakuju za drugu ciljnu grupu. Onda počinju pretnje i napadi od strane običnih građana koji su bombardovani ovakvim informacijama”, kaže Vasić-Nikolić.

Zbog ovih činjenica, Vasić-Nikolić kaže da među građanima raste stav “svi su oni isti”, te da građani više ne razlikuju profesionalne od tabloidnih novinara zbog čega i ne znaju kojem mediju da vjeruju, a da pojedini građani misle i da novinari zaslužuju da budu napadnuti i samim tim odustaju od odbrane novinara koji rade u njihovom interesu.

“Samo vandredno stanje koje je u Srbiji uvedeno na nezakonit način pokazalo je na jedan krajnje ogoljen način stav vrha Srbije prema pravu javnosti da zna, uključujući i dva pokušaja uvođenja cenzure, hapšenje novinarke Ane Lalić, otvorene optužbe vrha države da novinari žele da korona pobedi, šire lažne vesti i sl.”, kaže Vasić-Nikolić i dodaje da su takve tvrdnje upućene uglavnom novinarima i medijima koji godinama izvještavaju u interesu javnosti.

Novinari u Srbiji nisu bezbjedni i o tome govore analize brojnih međunarodnih medijskih organizacija, ali i podatak NUNS-a da je tokom samo dvije večeri protesta bilo sedam napada na novinare i kamermane, što je nastavak desetina na spisku ranijih napada na novinare u toj zemlji. Treći dan protesta, huligani su razbili glavu novinaru portala Nova.rs , a novinarki Insajdera dva muškarca su pokušali oduzeti telefon.

“U Srbiji medijskih sloboda nema. Ono što imamo su maltene ostrvca profesionalnog novinarstva u moru strogo kontrolisanog protoka informacija. I ta ostrvca, mediji koji uporno pokušavaju da rade u javnom interesu su meta svakodnevnih napada i pritisaka”, dodala je Vasić-Nikolić.

Podršku novinarima koji izvještavaju sa protesta u Srbiji dali su i Reporteri bez granica, Evropska federacija novinara, Sindikat novinara Hrvatske, a prema posljednjim dostupnim informacijama, tokom protesta druge noći uhapšen je i Igor Stanojević, selektor Beldocs međunarodnog festivala dokumentarnog filma, filmski kritičar, režiser i dopisnik Politike. Kako prenosi Nova.rs, tokom hapšenja je kao član NUNS-a imao novinarsku legitimaciju ovog udruženja.

“Igora je policija uhapsila sinoć oko ponoći ispred Pravnog fakulteta, i pored novinarske legitimacije, držala ga pod prisilom više od sat vremena da leži na asfaltu, da bi ga odvezla zajedno sa grupom uhapšenih građana u nepoznatom pravcu. Porodica je angažovala advokata kome nije dozvoljeno da vidi Igora i posavetuje se sa svojim klijentom, kao ni da se uveri u njegovo trenutno zdravstveno stanje”, naveli su iz Beldocsa.

Javljanje uživo Jelene Zorić

Uprkos napadima, novinari nastavljaju da izvještavaju.  Fotografija Jelene Zorić, koja se suzavih očiju zbog suzavca prve noći protesta iz Beograda javljala uživo za N1, proširila se medijima i društvenim mrežama i postala simbol profesionalnog medijskog izvještavanja. Zorić za Media.ba kaže da ne treba od toga praviti senzaciju jer je ona samo radila svoj posao.

“Prija pažnja, prija pohvala, ali biti objektivan novinar i, na neki način, pohvaljivati nekoga zato što je objektivan novinar malo i vređa jer vi ako niste objektivni, vi niste novinar. Vi ako niste objektivni, a izveštavate, vi ste neki aktivista, vi ste neki propagandista. Ne možete ništa drugo biti, osim objektivni, ako ste zaista novinar’’, govori Zorić. Na teren u Beogradu je prve večeri izašla kada je preko društvenih mreža čula da se ljudi okupljaju.

“Mislili smo da će biti reč o manjem protestu, čuli smo da su revoltirani zato što je najavljeno ponovo uvođenje policijskog časa, zabrane kretanja u borbi protiv koronavirusa u Srbiji. Kad smo došli, zbilja je to bila grupa od nekoliko desetina demonstranata. U roku od 15 minuta, taj deo između Skupštine Srbije i Predsednišva, bulevar Kralja Aleksandra u centru Beograda je bio ispunjen sa nekoliko stotina demonstranata“, kaže ona i prisjeća se kako se u pola sata na tom trgu skupilo nekoliko hiljada ljudi.

Kaže da se njena fotografija igrom slučaja vrti kao simbol.

“Samo iz tog razloga zato što niko nije očekivao tolike demonstracije te večeri, a s obzirom na to da sam bila jedina na smeni – otišla sam prva. I dok su došle koleginice u pomoć, da pomognu, koje su najbliže živele centru grada, za to vreme je nastala ta fotografija i taj snimak zato što je u međuvremenu bačen suzavac. Tako da nije teško ni reći da je neko bio i odličan kada je bio maltene jedini te večeri. Drugi mediji su slabiji izveštavali o tome, bilo zato što su bili nepripremljeni ili zato što nisu imali tako u planu. Međutim, činjenica je da smo jedini, kao televizija, sve vreme prenosili uživo šta se dešava tokom prve večeri protesta, ali su to ispratili i određeni novinarski portali, novinarske redakcije i prvenstveno je reč o našoj, takođe, sestrinskoj kući Nova S, ali i našim kolegama iz redakcije BIRN”.

Kaže da su napadi na novinare nedopustivi i da su oni izuzetno loša poruka iz bilo koje zemlje. Iako je, govori, neobično izvještavati sa protesta, kaže da je dužnost novinara da se prilagodi svakoj situaciji i da nastavi izvještavati zbog građana.

“Vi morate da date sve od sebe. Ako je bačen suzavac, govorit ćete sporije, lošije, ako plačete od suzavca… izgledat ćete loše …  ali najbinije je da nastavite da izveštavate.“