Brojni sudski procesi koji su pokrenuti protiv novinske agencije Tanjug u zastoju su više od godinu dana zbog neutvrđenog pravnog statusa te medijske kuće.
Naime, u periodu od 2013. godine do vladine odluke o gašenju u oktobru 2015. godine, više novinara i novinarki koji su u to vreme radili u Tanjugu podnelo je tužbe protiv ove agencije zbog kršenja Zakona o radu po više osnova od strane i danas aktuelne direktorke Branke Đukić. Istovremeno, uprkos tome što je u pojedinim slučajevima agencija Tanjug izgubila spor, sud nije mogao da obezbedi isplatu odštete jer je ta agencija formalno pravno prestala da postoji. Međutim, ova nepostojeća državna agencija nastavila je da radi i ima milionske prihode, upravo od brojnih ministarstava i državnih agencija.
Tužbu za mobing podnela je Jasminka Kocijan, tadašnja urednica multimedije, protiv Tanjuga u martu 2014. godine. U ovom slučaju kao odgovorno lice pojavljuje je direktorka Branka Đukić, koju je Kocijan optužila za zlostavljanje na radu kada je pokušala da je premesti na niže radno mesto nakon ličnog komentara na društvenim mrežama o tada prvom potpredsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću. Ovaj spor nekoliko puta je odlagan u Višem sudu u Beogradu zbog nepojavljivanja Đukićeve i nemogućnosti da bude saslušana.
Jasminka Kocijan za Danas objašnjava da je direktorka, posle spornog komentara, pokušala na sve načine da je diskredituje kao zaposlenu.
– Htela je da me predstavi kao manje sposobnu, psihički nestabilnu, samo da bi me spustila na nižu poziciju. Za tužbu je rekla da je baš briga, da mogu i da dobijem na sudu ali da će suđenje da traje najmanje dve godine – objašnjava Kocijan i dodaje da uprkos tome što se čitav slučaj odužio veruje da pravda mora biti zadovoljena.
Tanja Njegomir, bivša novinarka ekonomske redakcije Tanjuga, tužila je ovu medijsku kuću za lažne optužbe iznete o njenom radu. Povod je bio zaključak kolegijuma u kome je direktorka iznela da NJegomir nije ispunila određeni zadatak, a kako objašnjava „bilo je lako proverljivo da to za šta me optužuje nije istina“. Na osnovu tih zaključaka Đukićeva ju je kaznila a takve situacije ponavljale su se i ranije, tvrdi NJegomir.
– Kazne su, kao i nagrada, sastavni deo posla, ali problem je što je to neosnovano i ponavljalo se, a sada sam imala dokaz crno na belo da je tužim i prekinem takvu praksu, koja se sprovodila i prema drugim ljudima – ističe NJegomir.
Ovaj slučaj koji ima elemente mobinga sada je u stanju mirovanja, na zahtev tužiteljke nakon gašenja Tanjuga. Ona je smatrala da je to u njenom najboljem interesu dok se ne utvrdi konačni status Tanjuga.
– Dok je ovakvo stanje, ni na nebu ni na zemlji, sve zavisi od sudije kako će da protumači da li Tanjug postoji ili ne, zato sam mislila da je bolje da zamrznem tužbu dok se ne ustanovi pravni naslednik Tanjuga – pojasnila je ona.
Maja Bekčić Petrović uspela je sa tužbom da odmakne nešto dalje od ostalih, pa je dobila prvostepenu presudu u svoju korist u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, ali ona nije postala i pravosnažna a Tanjug je u međuvremenu prestao da postoji, pa je dalji razvoj ovog slučaja neizvestan.
Bekčić Petrović je od suda tražila poništavanje Aneksa ugovora o radu kojim je u avgustu 2013. godine sa mesta pomoćnika glavnog i odgovornog urednika za spoljnopolitički servis premeštena na mesto novinara-reportera sa znatno nižom zaradom, bez obrazloženja, a sve nakon što je konkurisala za poziciju direktora Tanjuga. Sud je posle nekoliko odlaganja saslušao i direktorku Đukić, a zatim i odlučio u korist tužiteljke, a Tanjugu odredio isplatu odštete i vraćanje Bekčić Petrović na prvobitno radno mesto. Međutim, nedugo posle toga Tanjug je formalno pravno prestao da postoji pa isplata odštete nije bila moguća, a Bekčić Petrović je svojevoljno napustila tu agenciju.
Jasminka Kocijan navela je još nekoliko slučajeva neprofesionalnog ponašanja direktorke Tanjuga.
– Otpustila je jednog radnika iako joj je pravnik rekao da nema dovoljno argumenata i da će ga sud vratiti na posao. Ona je na to odgovorila:’ Neka ga sud vrati, a u međuvremenu će to biti primer drugima’ – tvrdi ona i dodaje da je u Tanjugu bilo više slučajeva tužbi zbog ponašanja Đukićeve, koji su završeni nagodbom.
Nepravilnosti pri izboru direktora
Branka Đukić se na poziciji direktorke nalazi od 2009. godine kada je izabrana na javnom konkursu, tada prvi put raspisanom od strane Vlade Srbije. Ona ostaje direktorka i nakon konkursa raspisanog 2013. godine na koji se prijavilo 14 kandidata, među njima i Maja Bekčić Petrović, a svi su diskvalifikovani zbog, kako je tada objašnjeno, nepotpunih prijava. Udruženje novinara Srbije upozoravalo je Vladu i izbornu komisiju na nepravilnosti u načinu raspisivanja konkursa, te da nisu prijave te koje su nepotpune, već propisani zahtevi konkursa.
Branka Đukić bez komentara
Na pitanje Danasa kako će se dalje rešavati započeti sporovi protiv Tanjuga, Branka Đukić, direktorka te agencije, odbila je da komentariše ovo pitanje jer, kako navodi, „to bi bilo mešanje u rad sudstva“.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.